Председништво СФРЈ

Застава чланова Председништва СФРЈ, од 1980. до 1992. године

Председништво СФРЈ (мкд. Претседателство на СФРЈ; словен. Predsedstvo SFRJ) било је колективни шеф државе у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) од 1971. до 1992. године. Установљено је 30. јуна 1971, доношењем амандмана на Устав СФРЈ из 1963, а његова улога додатно је дефинисана доношењем новог Устава СФРЈ фебруара 1974. године.

Председник СФРЈ Јосип Броз Тито је као доживотни председник обављао функцију председника Председништва СФРЈ до своје смрти 4. маја 1980, а након тога је председник Председништва биран на годину дана — сваке године из друге федералне јединице. У току распада СФРЈ, дошло је до кризе у Председништву, па је од октобра 1991. Председништво функционисало у „крњем саставу”. Последњи председник „крњег Председништва” Бранко Костић обављао је дужност шефа државе и након формирања Савезне Републике Југославије (СРЈ), све до избора Добрице Ћосића за председника СРЈ јуна 1992. године.

У току постојања Председништво је сачињавао различити број чланова — од 1971. до 1974. била су 23 члана — по 3 из сваке републике, 2 из покрајине и председник Републике; од 1974. до 1988. било је 9 чланова — по 1 из сваке републике и покрајине и председник Председништва СКЈ, а након 1988. било је 8 чланова — по 1 из сваке републике и покрајине. „Крње Председништво”, од октобра 1991. до јуна 1992, сачињавала су само 4 члана.

Уставна улогаУреди

Према уставу из 1974 године, Председништво је имало следећа овлашћења:

  • да представља СФРЈ у земљи и иностранству
  • да командује Југословенском народном армијом и одлучује о коришћењу војске како у рату и у миру
  • делује на заштити и равноправности југословенских народа
  • делује на заштити Уставом утврђеног поретка
  • предлаже кандидата за председника СИВ
  • предлаже кандидате за судије Савезног уставног суда
  • да именује амбасадоре, генерале и адмирале ЈНА
  • да именује Савет за националне одбране и по потреби и друге органе федерације
  • даје помиловање
  • додељује државна одликовања

ИсторијатУреди

1971—1980.Уреди

 
Прва седница Председништва СФРЈ, одржана 1971. године

Председништво СФРЈ установљено је 30. јуна 1971. усвајањем амандмана на Устав СФРЈ, којима су извршене измене у функционисању Федерације.[1] Формирано је с циљем — остваривања заједничких интереса свих народа и народности Југославије на основу усаглашавања ставова надлежних органа република и аутономних покрајина. Усвајањем амандмана на Устав и даље је задржана функција председника Републике, коју је од 1953. обављао Јосип Броз Тито.

Председништво СФРЈ конституисано је 29. јула 1971. на заједничкој седници свих већа Савезне скупштине. Имало је 23 члана — по 3 из сваке републике (2 члана је бирала републичка скупштина, а трећи члан је био председник републичке скупштине), 2 из сваке покрајине (једног члана је бирала покрајинска скупштина, а други члан је био председник скупштине) и председник Републике, који је истовремено обављао функцију председника Председништва СФРЈ. Чланове Председништва СФРЈ бирале су републичке и покрајинске скупштине, а њихов избор потврђивала је Савезна скупштина.

1980—1992.Уреди

Маја 1980. године, када је Тито умро, Председништво је званично преузело руковођење земљом, а први председник Председништва био је Лазар Колишевски дотадашњи потпредседник.

Састојало се од девет чланова, осморица су били представници федералних јединица (шест република и две покрајине), а девети је био председник Председништва ЦК СКЈ (до 1988). Председник Председништва, који је имао само процедурална овлашћења (нпр. сазивање и вођење седница) бирао се сваке године (увек из друге федералне јединице). Мандат члана Председништва је био пет година.

Чланови ПредседништваУреди

Функцију члана Председништва СФРЈ, од 1971. до 1992. године вршило је укупно 60 личности, од чега само једна жена — Ида Сабо. Чланове Председништва бирале су републичке, односно покрајинске скупштине, а њихов избор потврђивала је Савезна скупштина. Мандат члана Председништва био је пет година и он се могао понављати још само једном. У случају немогућности вршења функције члана Председништва (болести, смрти или оставке), његову функцију до избора новог члана вршио је привремено председник председништва републике, односно председник председништва покрајине. Мандат ново изабраног члана Председништва важио је до истека мандата оног члана ког је заменио.

Поред делегираних чланова, у Председништву су се налазили и чланови који су то били „по положају“, односно функција коју су обављали аутоматски је значила делегирање у Председништво. У периоду од 1971. до 1980. „аутоматски“ члан Председништва је био председник Републике Јосип Броз Тито, који је уједно обављао и функцију председника Председништва СФРЈ, а у периоду од 1980. до 1988. године аутоматски члан председништва је био председник Председништва СКЈ (који се као и председник Председништва СФРЈ мењао сваких годину дана).

У периоду од 1971. до 1974. године Председништво СФРЈ је сачињавало 23 члана — по 3 из сваке републике, 2 из покрајине и председник Републике. Од 1974. до 1988. године Председништво СФРЈ је сачињавало 9 чланова — по 1 из сваке републике и покрајине и председник Председништва СКЈ. Од 1988. до 1991. године Председништво је сачињавало 8 чланова — по 1 из сваке републике и покрајине. У периоду од краја 1991. до априла 1992. године функционисало је тзв „Крње Председништво“ које је сачињавало само 4 члана — из Србије, Црне Горе, Војводине и Косова и Метохије.

Састав Председништва 1971—1974.Уреди

Чланови Председништва СФРЈ у периоду од 29. јула 1971. до 16. маја 1974.[2]
функција име и презиме напомена
председник Републике Јосип Броз Тито доживотни председник
делегати СР Босне и Херцеговине
Ратко Дугоњић делегати изабрани од Скупштине СР Босне и Херцеговине
Аугустин Папић
Хамдија Поздерац делегат по функцији председника Скупштине СР Босне и Херцеговине
делегати СР Македоније
Киро Глигоров (до 1972)[a] Лазар Колишевски (од 1972)[a] делегати изабрани од Собрања СР Македоније
Крсте Црвенковски
Никола Минчев делегат по функцији председника Собрања СР Македоније
делегати СР Словеније
Марко Булц делегати изабрани од Скупштине СР Словеније
Митја Рибичич
Сергеј Крајгер делегат по функцији председника Скупштине СР Словеније
делегати СР Србије
Добривоје Видић делегати изабрани од Скупштине СР Србије
Коча Поповић (до 1972)[b] Драги Стаменковић (од 1972)[b]
Драгослав Марковић делегат по функцији председника Скупштине СР Србије
делегати СР Хрватске
Ђуро Кладарин делегати изабрани од Сабора СР Хрватске
Мико Трипало (до 1972)[c] Милан Мишковић (од 1972)[c]
Јаков Блажевић делегат по функцији председника Сабора СР Хрватске
делегати СР Црне Горе
Вељко Мићуновић делегати изабрани од Скупштине СР Црне Горе
Доброслав Ћулафић
Видоје Жарковић делегат по функцији председника Скупштине СР Црне Горе
делегати САП Војводине
Маћаш Kелемен (до 1973)[d] Ида Сабо (од 1973)[d] делегат изабран од Скупштине САП Војводине
Илија Рајачић (до 1973)[e] Сретен Ковачевић (од 1973)[e] делегат по функцији председника Скупштине САП Војводине
делегати САП Косова
Вели Дева делегат изабран од Скупштине САП Косова
Иљаз Куртеши делегат по функцији председника Скупштине САП Косово

      Изабрани делегат       Делегат по положају

Састав Председништва 1974—1992.Уреди

Чланови Председништва СФРЈ у периоду од 16. маја 1974. до 15. маја 1979. (први петогодишњи мандат)[5]
функција име и презиме напомена
председник Републике Јосип Броз Тито доживотни председник
члан из СР Босне и Херцеговине Цвијетин Мијатовић
члан из СР Македоније Лазар Колишевски
члан из СР Словеније Едвард Кардељ (до 1979) Кардељ је умро 10. фебруара 1979. године
Сергеј Крајгер в.д. (од 1979) Крајгер је по положају председника Председништва СР Словеније постао вршилац дужности члана Председништва СФРЈ до краја мандата
члан из СР Србије Петар Стамболић
члан из СР Хрватске Владимир Бакарић
члан из СР Црне Горе Видоје Жарковић
члан из САП Војводине Стеван Дороњски
члан из САП Косова Фадиљ Хоџа
Чланови Председништва СФРЈ од 15. маја 1979. до 15. маја 1984. (други петогодишњи мандат)[6]
функција име и презиме напомена
председник Републике[f] Јосип Броз Тито (до 1980)[g] доживотни председник, умро 4. маја 1980. године[7]
члан из СР Босне и Херцеговине Цвијетин Мијатовић
члан из СР Македоније Лазар Колишевски
члан из СР Словеније Сергеј Крајгер
члан из СР Србије Петар Стамболић
члан из СР Хрватске Владимир Бакарић (до 1983) Бакарић је умро 16. јануара 1983. године
Маријан Цветковић (1983) Цветковић је по положају председника Председништва СР Хрватске био вршилац дужности члана Председништва СФРЈ од 16. јануара до 1. марта 1983. године
Мика Шпиљак (од 1983) Шпиљак је 1. марта 1983. изабран за новог члана Председништва СФРЈ[8]
члан из СР Црне Горе Видоје Жарковић
члан из САП Војводине Стеван Дороњски (до 1981)[h] Дороњски је умро 14. августа 1981. године
Радован Влајковић (од 1981) Влајковић је најпре по положају председника Председништва САП Војводине постао в.д. члан Председништва, а потом је 26. новембра 1981. изабран за члана Председништва СФРЈ[9]
члан из САП Косова Фадиљ Хоџа
члан по положају председника Председништва ЦК СКЈ Јосип Броз Тито (1979/1980)[i] члан по положају председника СКЈ од 15. маја 1979. до 4. маја 1980. године, када је умро
Стеван Дороњски (1980)[j] члан по положају председника Председништва ЦК СКЈ од 4. маја до 20. октобра 1980. године
Лазар Мојсов (1980/1981) члан по положају председника Председништва ЦК СКЈ од 20. октобра 1980. до 20. октобра 1981. године
Душан Драгосавац (1981/1982) члан по положају председника Председништва ЦК СКЈ од 20. октобра 1981. до 29. јуна 1982. године
Митја Рибичич (1982/1983) члан по положају председника Председништва ЦК СКЈ од 30. јуна 1982. до 30. јуна 1983. године
Драгослав Марковић (1983/1984) члан по положају председника Председништва ЦК СКЈ од 30. јуна 1983. до 15. мај 1984. године
Чланови Председништва СФРЈ од 15. маја 1984. до 15. маја 1989. (трећи петогодишњи мандат)[10]
функција име и презиме напомена
члан из СР Босне и Херцеговине Бранко Микулић (до 1986) Микулић је 15. маја 1986. изабран за председника Савезног извршног већа[11]
Мунир Месиховић в.д. (1986) Месиховић је по положају председника Председништва СР Босне и Херцеговине био вршилац дужности члана Председништва СФРЈ од 15. маја до 24. јула 1987. године
Хамдија Поздерац (до 1987) Поздерац је 24. јула 1986. изабран за члана Председништва, али је 15. септембра 1987. поднео оставку због афере „Агрокомерц“[12]
Мато Андрић в.д. (1987) Андрић је по положају председника Председништва СР Босне и Херцеговине био вршилац дужности члана Председништва СФРЈ од 15. септембра 1987. до 29. децембра 1987. године
Раиф Диздаревић (од 1987) Диздаревић је 29. децембра 1987. изабран за члана Председништва СФРЈ[13]
члан из СР Македоније Лазар Мојсов
члан из СР Словеније Стане Доланц
члан из СР Србије Никола Љубичић
члан из СР Хрватске Јосип Врховец
члан из СР Црне Горе Веселин Ђурановић
члан из САП Војводине Радован Влајковић У периоду од маја до октобра 1988, док се налазио на лечењу, замењивао га је на основу уставних овлашћења председник Председништва САП Војводине Нандор Мајор[14]
члан из САП Косова Синан Хасани
члан по положају председника Председништва ЦК СКЈ[k] Драгослав Марковић (1984) члан по положају председника Председништва ЦК СКЈ од 15. маја до 26. јуна 1984. године
Али Шукрија (1984/1985) члан по положају председника Председништва ЦК СКЈ од 26. јуна 1984. до 25. јуна 1985. године
Видоје Жарковић (1985/1986) члан по положају председника Председништва ЦК СКЈ од 25. јуна 1985. до 26. јуна 1986. године
Миланко Реновица (1986/1987) члан по положају председника Председништва ЦК СКЈ од 26. јуна 1986. до 30. јуна 1987. године
Бошко Крунић (1987/1988) члан по положају председника Председништва ЦК СКЈ од 30. јуна 1987. до 30. јуна 1988. године
Стипе Шувар (1988) члан по положају председника Председништва ЦК СКЈ од 30. јуна 1988. до 25. новембра 1988. године
Чланови Председништва СФРЈ од 15. маја 1989. до октобра 1991. (четврти петогодишњи мандат)[15]
функција име и презиме напомена
члан из СР Босне и Херцеговине Обрад Пиљак в.д. (1989) Пиљак је по положају председника Председништва СР Босне и Херцеговине био вршилац дужности члана Председништва СФРЈ до 26. јула 1989. године
Богић Богићевић (од 1989) Богићевић је за члана Председништва СФРЈ изабран 26. јула 1989, након победе на непосредним изборима одржаним 25. јуна 1989. године[16]
члан из СР Македоније[l] Јездимир Богдански в.д. (1989) Богдански је по положају председника Председништва СР Македоније био вршилац дужности члана Председништва СФРЈ до 26. јула 1989. године
Васил Тупурковски (од 1989) Тупурковски је за Председништва СФРЈ изабран 26. јула 1989. године[16]
члан из СР Словеније[m] Јанез Дрновшек
члан из СР Србија[n] Борисав Јовић
члан из СР Хрватске[o] Стипе Шувар (до 1990) Шувара је 24. августа 1990. разрешио први вишепартијски састав Сабора Републике Хрватске, али је дужност обављао до 19. октобра 1990.
Стјепан Месић (од 1990) Месића је 24. августа 1990. изабрао први вишепартијски састав Сабора Републике Хрватске, али је његов избор Скупштина СФРЈ потврдила тек 19. октобра 1990.[17]
члан из СР Црне Горе[p] Ненад Бућин (до 1991) Бућин је 16. марта 1991. поднео оставку на место члана Председништва СФРЈ
Момир Булатовић в.д. (1991) Булатовић је по положају председника Председништва СР Црне Горе био вршилац дужности члана Председништва СФРЈ од 16. марта до 16. маја 1991. године
Бранко Костић (од 1991) Костић је 16. маја 1991. изабран за члана Председништва СФРЈ[18]
члан из САП Војводине[q] Драгутин Зеленовић (до 1991) Зеленовић је 15. јануара 1991. изабран за председника Владе Србије
Југослав Костић (од 1991) Костић је најпре по положају председника Председништва САП Војводине постао в.д. члан Председништва, а потом је 16. маја 1991. изабран за члана Председништва СФРЈ[18]
члан из САП Косово[r] Риза Сапунџију (до 1991) Сапунџију је 19. марта 1991. разрешен одлуком Народне скупштине Србије, која је 5. јула 1990. преузела дужности распуштене Скупштине САП Косово
Сејдо Бајрамовић (од 1991) Бајрамовић је 16. маја 1991. изабран за члана Председништва СФРЈ[18]
Чланови тзв. „Крњег Председништва СФРЈ“ од октобра 1991. до 15. јуна 1992.
функција име и презиме напомена
члан из Републике Србије Борисав Јовић
члан из Републике Црне Горе Бранко Костић
члан из АП Војводине Југослав Костић
члан из АП Косова и Метохије Сејдо Бајрамовић

      Изабрани члан       Члан по положају

Председници и потпредседници Председништва СФРЈУреди

Председништво СФРЈ од 29. јула 1971. до 16. маја 1974.
председник потпредседници
име и презиме п. мандата к. мандата потпредседник република/покрајина п. мандата к. мандата
Јосип Броз Тито[s] 29. јул 1971. 16. мај 1974. Крсте Црвенковски СР Македонија 29. јул 1971. 1. август 1972.
Ратко Дугоњић СР Босна и Херцеговина 1. август 1972. јун 1973.
Митја Рибичич СР Словенија јун 1973. 16. мај 1974.
Председништво СФРЈ од 16. маја 1974. до 15. маја 1979.
председник потпредседници
име и презиме п. мандата к. мандата име и презиме република/покрајина п. мандата к. мандата
Јосип Броз Тито[s][5] 16. мај 1974. 15. мај 1979. Петар Стамболић[5] СР Србија 16. мај 1974. 16. мај 1975.
Владимир Бакарић[19] СР Хрватска 16. мај 1975. 16. мај 1976.
Видоје Жарковић[20] СР Црна Гора 16. мај 1976. 16. мај 1977.
Стеван Дороњски[21] САП Војводина 16. мај 1977. 16. мај 1978.
Фадиљ Хоџа[22] САП Косово 16. мај 1978. 15. мај 1979.
Председништво СФРЈ од 15. маја 1979. до 15. маја 1984.
председници потпредседници
председник република/покрајина п. мандата к. мандата потпредседник република/покрајина п. мандата к. мандата
Јосип Броз Тито[s][6] 15. мај 1979. 4. мај 1980. Лазар Колишевски[6] СР Македонија 15. мај 1979. 4. мај 1980.
Лазар Колишевски[7] СР Македонија 4. мај 1980. 15. мај 1980. Цвијетин Мијатовић[7] СР Босна и Херцеговина 4. мај 1980. 15. мај 1980.
Цвијетин Мијатовић[23] СР Босна и Херцеговина 15. мај 1980. 16. мај 1981. Сергеј Крајгер[23] СР Словенија 15. мај 1980. 16. мај 1981.
Сергеј Крајгер[24] СР Словенија 16. мај 1981. 16. мај 1982. Петар Стамболић[24] СР Србија 16. мај 1981. 16. мај 1982.
Петар Стамболић[25] СР Србија 16. мај 1982. 16. мај 1983. Владимир Бакарић (до 16.1)[25] СР Хрватска 16. мај 1982. 16. мај 1983.
Маријан Цветковић в.д. (до 1.3)
Мика Шпиљак (од 1.3)[8]
Мика Шпиљак[26] СР Хрватска 16. мај 1983. 16. мај 1984.

Видоје Жарковић[26]

СР Црна Гора 16. мај 1983. 16. мај 1984.
Председништво СФРЈ од 16. маја 1984. до 15. маја 1989.
председници потпредседници
председник република/покрајина п. мандата к. мандата потпредседник република/покрајина п. мандата к. мандата
Веселин Ђурановић[10] СР Црна Гора 16. мај 1984. 16. мај 1985. Радован Влајковић[10] САП Војводина 16. мај 1984. 16. мај 1985.
Радован Влајковић[27] САП Војводина 16. мај 1985. 16. мај 1986. Синан Хасани[27] САП Косово 16. мај 1985. 16. мај 1986.
Синан Хасани[11] САП Косово 16. мај 1986. 16. мај 1987. Лазар Мојсов[11] СР Македонија 16. мај 1986. 16. мај 1987.
Лазар Мојсов[28] СР Македонија 16. мај 1987. 16. мај 1988. Хамдија Поздерац (до 15.9)[28] СР Босна и Херцеговина 16. мај 1987. 16. мај 1988.
Мато Андрић в.д. (до 31.12)
Раиф Диздаревић (од 31.12)[13]
Раиф Диздаревић[29] СР Босна и Херцеговина 16. мај 1988. 15. мај 1989. Стане Доланц[29] СР Словенија 16. мај 1988. 15. мај 1989.
Председништво СФРЈ од 15. маја 1989. до 15. јуна 1992.
председници потпредседници
председник република/покрајина п. мандата к. мандата потпредседник република/покрајина п. мандата к. мандата
Јанез Дрновшек[30] СР Словенија[m] 16. мај 1989. 15. мај 1990. Борисав Јовић[30] СР Србија 16. мај 1989. 15. мај 1990.
Борисав Јовић[31] СР Србија[n] 15. мај 1990. 15. мај 1991. Стипе Шувар (до 19.10)[31] СР Хрватска[o] 15. мај 1990. 15. мај 1991.
Стјепан Месић (од 19.10)[17]
Стјепан Месић[32] Хрватска 30. јун 1991.[t] 6. децембар 1991.[u] Бранко Костић[32] Црна Гора 30. јун 1991. 15. јун 1992.[v]

      Потпредседник/члан по положају

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. 1,0 1,1 Глигоров је 27. јануара 1972. изабран за члана Председништва СКЈ, након чега је Колишевски изабран за члана Председништва.[3]
  2. 2,0 2,1 Поповић је 3. новембра 1972. поднео оставку и повукао се из политике, након чега је Стамeнковић изабран за члана Председништва
  3. 3,0 3,1 Трипало је децембра 1971. смењен са свих функција, након чега je Мишковић 14. јануара 1972. изабран за члана Председништва[4]
  4. 4,0 4,1 Келемена је 12. јула 1973. разрешила Скупштина Војводине, након чега је Ида Сабо изабрана за члана Председништва
  5. 5,0 5,1 Рајачић је 5. јуна 1973. поднео оставку, након чега је Ковачевић изабран за председника Скупштине.
  6. ^ Смрћу доживотног председника СФРЈ функција је престала да постоји
  7. ^ Тито је истовремено био и члан по положају председника СКЈ
  8. ^ Дороњски је у периоду од 4. маја до 20. октобра 1980, уједно био и члан по положају председника Председништва СКЈ
  9. ^ Тито је истовремено био и председник Републике
  10. ^ Дороњски је истовремено био и члан Председништва из САП Војводине
  11. ^ Доношењем амандмана на Устав СФРЈ 25. новембра 1988. из састава Председништва СФРЈ искључен је члан по положају председника Председништва ЦК СКЈ
  12. ^ Од 7. јуна 1991. Република Македонија
  13. 13,0 13,1 Од 8. марта 1990. Република Словенија
  14. 14,0 14,1 Од 28. септембра 1990. Република Србија
  15. 15,0 15,1 Од 25. јула 1990. Република Хрватска
  16. ^ Од 2. августа 1991. Република Црна Гора
  17. ^ Од 28. септембра 1990. АП Војводина
  18. ^ Од 28. септембра 1990. АП Косово и Метохија
  19. 19,0 19,1 19,2 Председник Републике обављао je функцију председника Председништва СФРЈ
  20. ^ Услед кризе у Председништву, која је наступила због политичке ситуације у земљи и почетка рата, Месић је изабран 30. јуна, уместо 15. маја
  21. ^ Месић и чланови Председништва из Босне и Херцеговине, Македоније и Словеније престали су од октобра да долазе на седнице Председништва, а Сабор Републике Хрватске је Месића 5. децембра опозвао са функције члана Председништва СФРЈ
  22. ^ Костић је од октобра, као потпредседник, вршио функцију в. д. председника Председништва. Избором Добрице Ћосића за председника СРЈ, истекла је уставна улога Председништва СФРЈ

РеференцеУреди

  1. ^ „Сл. лист СФРЈ 29/71” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 8. 7. 1971. 
  2. ^ Hronologija 3 1980, стр. 322.
  3. ^ Hronologija 3 1980, стр. 332.
  4. ^ Hronologija 3 1980, стр. 330.
  5. 5,0 5,1 5,2 „Сл. лист СФРЈ 26/74” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 18. 5. 1974. стр. 849. 
  6. 6,0 6,1 6,2 „Сл. лист СФРЈ 23/79” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 18. 5. 1979. стр. 750. 
  7. 7,0 7,1 7,2 „Сл. лист СФРЈ 24/80” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 4. 5. 1980. стр. 849—850. 
  8. 8,0 8,1 „Сл. лист СФРЈ 10/83” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 4. 3. 1983. 
  9. ^ „Сл. лист СФРЈ 65/81” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 4. 12. 1981. стр. 1673. 
  10. 10,0 10,1 10,2 „Сл. лист СФРЈ 26/84” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 18. 5. 1984. стр. 708—709. 
  11. 11,0 11,1 11,2 „Сл. лист СФРЈ 28/86” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 17. 5. 1986. стр. 865. 
  12. ^ „Сл. лист СФРЈ 43/86” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 25. 07. 1986. стр. 1281. 
  13. 13,0 13,1 „Сл. лист СФРЈ 87/87” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 31. 12. 1987. стр. 2392—2395. 
  14. ^ „Nandor Major: Ne treba preterivati oko značaja Osme sednice”. www.slobodnaevropa.org. 27. 02. 2008. 
  15. ^ „Сл. лист СФРЈ 30/89” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 16. 5. 1989. стр. 778. 
  16. 16,0 16,1 „Сл. лист СФРЈ 46/89” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 29. 7. 1989. стр. 1205. 
  17. 17,0 17,1 „Сл. лист СФРЈ 61/90” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 19. 10. 1990. 
  18. 18,0 18,1 18,2 „Сл. лист СФРЈ 35/91” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 17. 05. 1991. стр. 596. 
  19. ^ „Сл. лист СФРЈ 23/75” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 23. 5. 1975. 
  20. ^ „Сл. лист СФРЈ 20/76” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 14. 5. 1976. 
  21. ^ „Сл. лист СФРЈ 25/77” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 13. 5. 1977. 
  22. ^ „Сл. лист СФРЈ 26/78” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 19. 5. 1978. 
  23. 23,0 23,1 „Сл. лист СФРЈ 27/80” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 23. 5. 1980. 
  24. 24,0 24,1 „Сл. лист СФРЈ 29/81” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 22. 5. 1981. 
  25. 25,0 25,1 „Сл. лист СФРЈ 28/82” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 19. 5. 1982. 
  26. 26,0 26,1 „Сл. лист СФРЈ 28/82” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 13. 5. 1983. 
  27. 27,0 27,1 „Сл. лист СФРЈ 25/85” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 17. 5. 1985. стр. 795. 
  28. 28,0 28,1 „Сл. лист СФРЈ 33/87” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 15. 5. 1987. стр. 849. 
  29. 29,0 29,1 „Сл. лист СФРЈ 33/88” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 20. 5. 1988. стр. 869. 
  30. 30,0 30,1 „Сл. лист СФРЈ 31/89” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 19. 5. 1989. стр. 781. 
  31. 31,0 31,1 „Сл. лист СФРЈ 27/90” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 25. 5. 1990. 
  32. 32,0 32,1 „Сл. лист СФРЈ 57/91” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 26. 7. 1991. 

ЛитератураУреди