Отворите главни мени

Скупштина СР Словеније

Скупштина Социјалистичке Републике Словеније (свк. Skupščinа Socialistične Рepublike Slovenije) је била највиши орган власти у оквиру права и дужности друштвено-политичке заједнице у Социјалистичкој Републици Словенији, од 1946. до 1990. године.

Скупштина СР Словеније је конституисана 10. септембар 1946. године на заседању Словеначког народноослободилачког већа (СНОВ) када је СНОВ преименован у Народну скупштину Словеније. Након избора за Уставотворну скупштину, одржаних 27. октобра 1946. године, Народна скупштина је 17. јануара 1947. године донела Устав НР Словеније којим је Скупштина променила назив у Народна скупштина Народне Републике Словеније (свк. Ljudska skupščina Ljudske Republike Slovenije). Овај назив Скупштина је носила до доношења новог Устава, 1963. године када је преименована у Скупштину Социјалистичке Републике Словеније. У складу са уставним изменама, Скупштина је 23. јуна 1990. године преименована у Скупштину Републике Словеније.

Скупштина је у периоду од 1945. до 1953. била једнодомна, а од 1953. до 1990. године је имала више већа. Од 1953. до 1963. су постојала два већа — Републичко веће и Веће произвођача, од 1963. до 1974. је постојало пет већа — Републичко веће, Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће, а од 1974. до 1990. године три већа — Веће удруженог рада, Веће општина и Друштвено политичко веће. Извршни орган Скупштине је представљало Извршно веће Скупштине СР Словеније, а пре тога Влада НР Словеније.

Президијум Народне скупштинеУреди

Према Уставу Словеније донетом 1947. године улогу шефа државе обављао је Президијум Народне скуштине (свк. Prezidij Ljudske skupščine) који је био колективни орган и састојао се од председника, три потпредседника, једног секретара и највише 15 чланова. Президијум Народне скупштине је конституисан 10. септембар 1946. године на заседању СНОВ, када је Председништво СНОВ прерасло у Президијум Народне скупштине, а дотадашњи председник Председништва СНОВ Јосип Видмар постао председник Президијума, као и уједно председник Народне скупштине. Након доношења Устава, 17. јануара 1947. године Народна скупштина је Видмара изабрала за председника Президијума Народне скупштине и он је ову функцију обављао до укидања ове функције, доношењем Уставног закона, фебруара 1953. године.

Сазиви скупштинаУреди

Скупштине Словеније 1944 — 1947
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
секретар/и
Словеначко народноослободилачко веће фебруар 1944. 10. септембар 1946. Јосип Видмар
Народна скупштина Словеније 10. септембар 1946. 20. новембар 1946. Јосип Видмар
Уставотворна скупштина Словеније 20. новембар 1946. 18. јануар 1947. Фердо Козак
Сазиви Народне скупштине Народне Републике Словеније 1947 — 1963
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
секретар/и
Народна скупштина НР Словеније (први сазив) 1947. 1950. Фердо Козак
Народна скупштина НР Словеније (други сазив) 1951. 1953. Фердо Козак
Народна скупштина НР Словеније (трећи сазив) 1953. 1957. Миха Маринко
Републичко веће
Веће произвођача
Народна скупштина НР Словеније (трећи четврти) 1958. 1963. Миха Маринко
Републичко веће
Веће произвођача
Сазиви Скупштине Социјалистичке Републике Словеније 1963 — 1974
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
секретар/и
Скупштина СР Словеније (пети сазив) 1963. 1967. Иван Мачек
Републичко веће
Привредно веће
Просветно-културно веће
Социјално-здравствено веће
Организационо-политичко веће
Скупштина СР Словеније (шести сазив) 1967. 1969. Сергеј Крајгер
Републичко веће
Привредно веће
Просветно-културно веће
Социјално-здравствено веће
Организационо-политичко веће
Скупштина СР Словеније (седми сазив) 1969. 1974. Сергеј Крајгер (до 1973) / Тоне Кропушек
Републичко веће
Привредно веће
Просветно-културно веће
Социјално-здравствено веће
Организационо-политичко веће
Сазиви Скупштина Социјалистичке Републике Словеније 1974 — 1990
сазив
п. мандата
к. мандата
председник
потпредседник/ци
генерални секретар
Скупштина СР Словеније (осми сазив) 1974. 1978. Маријан Брецељ
Веће удруженог рада
Веће општина
Друштвено-политичко веће
Скупштина СР Словеније (девети сазив) 1978. 1982. Милан Кучан
Веће удруженог рада
Веће општина
Друштвено-политичко веће
Скупштина СР Словеније (десети сазив) 1982. 1986. Винко Хафнер
Веће удруженог рада
Веће општина
Друштвено-политичко веће
Скупштина СР Словеније (једанаести сазив) 1986. 1990. Миран Потрч
Веће удруженог рада
Веће општина
Друштвено-политичко веће
Скупштина СР Словеније (дванаести сазив) 17. мај 1990. 23. јун 1990.[a] Франце Бучар
Веће удруженог рада
Веће општина
Друштвено-политичко веће

НапоменеУреди

  1. ^ Изменом Устава СР Словеније 23. јуна 1990. године Скупштина СР Словеније је преименована у Скупштину СР Словеније