Социјалистичка Република Словенија
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Социјалистичка Република Словенија (скраћено СР Словенија; словен. Socialistična republika Slovenija) била је једна од шест република Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Основана је 1946. године као Народна Република Словенија (словен. Ljudska republika Slovenija), а преименована је у „Социјалистичку Републику“ кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године. Независност је стекла 25. јуна 1991. године, а претходно јој је 8. марта 1990. године назив промењен у Република Словенија.
Социјалистичка Република Словенија Socialistična Republika Slovenija | |
---|---|
Главни град | Љубљана |
Службени језик | Словеначки и српско-хрватски језик |
Владавина | |
Облик државе | Савез комуниста Словеније |
— Председник Председништва | Милан Кучан ¹ |
— Председник Извршног већа | Алојз Петерле ² |
Историја | |
Стварање и Независност | |
— Оснивање ФНРЈ | 29. новембар 1945. |
— Распад Југославије | 26. јун 1991. (46 год.) |
Географија | |
Површина | |
— укупно | 20.273 km2 (-) |
— вода (%) | 0.6% |
Становништво | |
— 1991. | 1.913.355 (-) |
— густина | 94,38 ст./km2 |
Економија | |
Валута | Динар |
— код валуте | YUD |
Остале информације | |
Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) |
Интернет домен | .yu |
Позивни број | +38 |
1Задњи председник Председништва СР Словеније био је Милан Кучан 2Задњи председник Извршног већа СР био је Алојз Петерле. |
Била је привредно најразвијенија југословенска република, а по величини је била предзадња (већа само од СР Црне Горе). Главни град СР Словеније био је Љубљана, a oстали већи градови су били Марибор, Цeљe, Koпeр.
Конститутиван народ су били Словенци, а званичне народности: Мађари и Италијани, али само у општинама у којима су представљали значајни део становништва.
Историја
уредиПoслe Aпpилcког рата, Словенија је подељена измeђy Heмaчке, Италије и Мађарске. 27. априла основана је Освободилна фронта, односно Антиимперијалистички фронт (како се у почетку звала), коју су чинили 15 патриотских организација. Током јула долази до организованијег отпора широм Словеније,а 22. јула (Дан устанка народа Словеније) је основана Рашичка партизанска чета и тај дан се сматра почетком устанка на територији Словеније. Крајем 1941. и почетком 1942. партизански одреди су претрпели тешке губитке, али и поред тога расла је снага ОФ. После капитулације Италије ОФ је убрзо разоружала италијанску војску и обрачунала се са Белом и Плавом гардом, те убрзо проширила власт на готово целу Љубљанску покрајину. Темељи нове Словеније положени су на Збору делегата словеначког народа од 1. до 3. октобра 1943. године, на којем је одлучено да Словенија буде једна од шест јединица нове Југославије.
Словеначка привреда се веома брзо развијала, посебно током 1950-их, када је спроведена интензивна индустријализација земље.
Општине у СР Словенији
уредиНа пописима становништва из 1971, 1981. и 1991. године, СР Словенија се састојала из 62 општине и то:
- Град Љубљана састојала се из пет општина: Бежиград, Вич-Рудник, Мосте-Поље, Центер и Шишка.
- Град Марибор састојао се из шест општина: Песница, Побрежје, Ротовж, Руше, Табор и Тезно.
- остале општине у СР Словенији, биле су: Ајдовшчина, Брежице, Титово Велење, Врхника, Горња Радгона, Гросупље, Домжале, Дравоград, Жалец, Загорје об Сави, Идрија, Изола, Илирска Бистрица, Јесенице, Камник, Копер, Кочевје, Крањ, Кршко, Лашко, Ленарт, Лендава, Литија, Логатец, Љутомер, Метлика, Мозирје, Мурска Собота, Нова Горица, Ново Место, Ормож, Пиран, Постојна, Птуј, Равне на Корошкем, Радље об Драви, Радовљица, Рибница, Севница, Сежана, Словенска Бистрица, Словенске Коњице, Словењ Градец, Толмин, Трбовље, Требње, Тржич, Храстник, Цеље, Церкница, Чрномељ, Шентјур при Цељу, Шкофја Лока и Шмарје при Јелшах.
Функционери СР Словеније
уредиПредседници
уредиФункција председника Републике, односно председника Председништва СР Словеније уведена је тек Уставом из 1974. године, а пре тога је функцију шефа државе обављао председник Словеначког народноослободилачког већа, од 1944. до 1946. године, односно председник Президијума Народне скупштине, од 1946. до 1953. године. Након укидања ове функције, од 1953. до 1974. године функцију шефа државе је обављао председник Народне скупштине.
- Председник СНОВ (1944—1946)
- Председници Президијума Народне скупштине (1945—1953)
- Председници Народне скупштине (1953—1974)
- Миха Маринко (март 1953 — 1963)
- Иван Мачек (1963 — 1967)
- Сергеј Крајгер (1967 — 1973)
- Тоне Кропушек (1973 — 1974)
- Маријан Брецељ (1974 — мај 1974)
- Председници Председништва СР Словеније (1974—1990)
- Сергеј Крајгер (мај 1974 — мај 1979)
- Виктор Авбељ (мај 1979 — 7. мај 1982)
- Франце Попит (7. мај 1982 — мај 1988)
- Јанез Становник (мај 1988 — 10. мај 1990)
- Милан Кучан (10. мај 1990 — 1992)
Премијери
уреди- Предсдници владе (1945—1953)
- Борис Кидрич (5. мај 1945 — јун 1946)
- Миха Маринко (јун 1946 — 15. децембар 1953)
- Председници Извршног већа (1953—1990)
- Борис Крајгер (15. децембар 1953 — 25. јун 1962)
- Виктор Авбељ (25. јун 1962 — 1965)
- Јанко Смоле (1965 — 1967)
- Стане Кавчич (1967 — 27. новембар 1972)
- Андреј Маринц (27. новембар 1972 — април 1978)
- Антон Вратуша (април 1978 — јул 1980)
- Јанез Земљарич (јул 1980 - 23. мај 1984)
- Душан Шинигој (23. мај 1984 — 16. мај 1990)
- Алојз Петерле (16. мај 1990 — април 1992)
Види још
уредиЛитература
уреди- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.