Маријан Брецељ

Маријан Брецељ — Миха Борштник (Горица, 23. април 1910 — Љубљана, 8. јануар 1989) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1974. до 1978. године обављао је функцију председника Скупштине СР Словеније.

маријан брецељ
Маријан Брецељ
Лични подаци
Датум рођења	(1910-04-23)23. април 1910.
Место рођења	Горица, Аустроугарска
Датум смрти	8. јануар 1989.(1989-01-08) (78 год.)
Место смрти	Љубљана, СР Словенија, СФР Југославија
Професија	правник
Деловање
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Чин	пуковник у резерви
Председник Скупштине СР Словеније
Период	1974 — 1978.
Претходник	Тоне Кропушек
Наследник	Милан Кучан
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.
Одликовања

Биографија

Маријан Брецељ рођен је 23. априла 1910. године у Горици. Потиче из породице познатог словеначког лекара и припадника Словеначке народне странке, Антона Брецеља. Његов брат је истакнути академик проф. др Богдан Брецељ. Италијански националисти су 1919. године протерали Брецељеве у Љубљану, где је Маријан завршио гимназију, а 1934. године докторирао је на Правном факултету у Љубљани.

За време студија био је члан католичког студентског клуба „Зарја“. Био је један од од аутора протестне студентске споменице, која је у пролеће 1932. године критиковала политику др Антона Корошца, оспоравајући му право вођства над словеначким народом.

Након завршетка студија учествовао је у Хришћанско-социјалистичком синдикату (касније Југословенски струковни савез), а од 1936. године био је један од главних руководилаца овог синдиката. У периоду стварања Народног фронта, Брецељ је био један од хришћанских социјалиста, који су се заузимали за тешње везе са Комунистичком партијом Југославије.

Народноослободилачки рат

Одмах након успостављања Освободилне фронте крајем априла 1941. године, Брецељ је именован у њено вођство као представник хришћанских социјалиста. Од јуна 1941. године био је члан Главног штаба НОВ и ПО Словеније и организатор партизанског санитета, те је илегално радио у руководству Освободилне фронте у Љубљани. Јуна 1942. године прешао је на слободну територију, у јануару 1943. године постао је члан Извршног одбора Освободилне фронте, а у априлу њен организациони секретар.

Брецељ је у фебруару 1943. године одиграо веома значајну политичку улогу приликом састављања и прихватања Доломитске изјаве, којом су све скупине Освободилне фронте својим потписима потврдиле јединство организације и признале руководећу улогу Комунистичке партије Словеније у њој.

Маја 1943. године Брецељ је постао члан Комунистичке партије Словеније. Био је члан Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије и члан председништва Словеначког народноослободилачког савета (СНОС). Својим личним залагањем, допринео је у изграђивању новог Словеначког демократског законодавства. Од јесени 1944. године и још после рата био је потпредседник Освободилне фронте.

Послератна каријера

Када је 5. маја 1945. године формирана прва Словеначка влада, постао је њен потпредседник и министар за индустрију. Од 1950. године био је председник Савета за законодавство НР Словеније, а од лета 1952. године потпредседник Извршног већа Словеније. Од 1956. године био је државни секретар за робни промет владе ФНР Југославије и члан Извршног већа ФНР Југославије.

Маја 1963. године изабран је за потпредседника СР Словеније. Од 1967. до 1974. године био је потпредседник Савезне скупштине и потпредседник Савезне уставне комисије, где је радио на обликовању новог уставног система.

Све време после рата био је Републички или Савезни посланик.

Поред државних, вршио је и високе политичке функције:

• члан Централног комитета Савеза комуниста Словеније од 1948. до 1959. године и касније у више наврата
• члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије од 1958. до 1964. године
• од 1974. године до 1978 председник Скупштине СР Словеније
• члан Председништва СР Словеније од 1978. до 1982. године

Умро је 8. јануара 1989. године у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена народног ослобођења, Ордена јунака социјалистичког рада и Ордена за храброст. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература

• Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.