Горица (град)
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Горица (итал. Gorizia, словен. Gorica, нем. Görz, фурл. Gurize) је град у северној Италији. Град је средиште истоименог округа Горица у оквиру италијанске покрајине Фурланије-Јулијске крајине.
Горица Gorizia Gorica Gurize | |
---|---|
Поглед на градско језгро | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Регија | ![]() |
Становништво | |
Становништво | |
— | 36.051 |
— густина | 879,29 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 56′ 00″ С; 13° 37′ 00″ И / 45.933333° С; 13.616667° ИКоординате: 45° 56′ 00″ С; 13° 37′ 00″ И / 45.933333° С; 13.616667° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 84 m |
Површина | 41 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Еторе Ромоли |
Поштански број | 34170 |
Позивни број | 0481 |
Веб-сајт | |
www.comune.gorizia.it |
Горица је после Другог светског рата остала на италијанској страни скупа са западним делом горичког округа, док је источни део припао Југославији. Накнадно су нове југословенске власти установиле, тик поред границе са Горицом, Нову Горицу, да би захваљујући томе свој административни центар имао и југословенски део бившег горичког округа.
Природне одликеУреди
Град Горица налази се на прелазу из крајње источног дела Падске низије у Динарски предео источно. Насеље се образовало на ушћу реке Випаве у већу Сочу. Око града пружа се брежуљкасто и брдско подручје, познато по гајењу винове лозе и производњи изузетних вина.
ИсторијаУреди
Горица се под данашњим називом словенског порекла јавља у списика из отприлике 1000. године. Град је вековима припадао поседима породице Хабзбург, да би после Првог светског рата припао Италији. На крају Другог светског рата југословенски партизани су покушали да у Горици успоставе своју власт, али су их у томе, као и у случају Трста, спречили западни савезници. Мировним уговором из 1947. г. Југославија је добила источни обод града (око бивше железничке станице). Југославија ће на својој страни границе 1950-их изградити град - Нову Горицу.
ГеографијаУреди
Клима (Горица) | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Средњи максимум, °C (°F) | 7,0 (44,6) |
8,8 (47,8) |
12,5 (54,5) |
17,1 (62,8) |
22,0 (71,6) |
25,2 (77,4) |
27,8 (82) |
27,8 (82) |
24,5 (76,1) |
19,5 (67,1) |
12,9 (55,2) |
8,5 (47,3) |
27,8 (82) |
Средњи минимум, °C (°F) | −0,2 (31,6) |
0,7 (33,3) |
3,3 (37,9) |
7,4 (45,3) |
10,6 (51,1) |
13,9 (57) |
15,8 (60,4) |
15,7 (60,3) |
13,1 (55,6) |
9,1 (48,4) |
5,5 (41,9) |
1,5 (34,7) |
−0,2 (31,6) |
[тражи се извор] |
СтановништвоУреди
Према резултатима пописа становништва 2011. у општини је живело 35.212 становника.[1]
1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
38.116 | 37.616 | 40.627 | 42.187 | 42.778 | 41.557 | 38.505 | 35.667 | 35.212 |
Горица данас има око 36.000 становника, махом Италијана. Некада бројно словеначко становништво, које је између два рата чинило око 30% укупног, углавном је приликом поделе града прешло у данашњу Нову Горицу. Међутим, мањи део је остао у Горици до дан-данас.
ГалеријаУреди
Градови побратимиУреди
РеференцеУреди
- ^ „Statistiche I.Stat”. ISTAT. 28. 12. 2012.