Скупштина СФРЈ
Скупштина Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (мкд. Собрание на Социјалистичка Федеративна Република Југославија; словен. Skupščina Socialistične Federativne Republike Jugoslavije) или Савезна скупштина (мкд. Сојузното собрание; словен. Zvezna skupščina) је била највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, од 1945. до 1992. године.
Формирана је новембра 1945. године, после избора за Уставотворну скупштину. До тада је улогу скупштине вршило Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), које је 10. август 1945. променило назив у Привремена народна скупштина Демократске Федеративне Југославије (ДФЈ). Током свог постојања, скупштина је неколико пута мењала састав и називе, тако да се звала:
- Уставотворна скупштина (мкд. Уставотворно собрание; словен. Ustavodajna skupščina), новембар 1945 — јануар 1946. / дводомна: Савезна скупштина и Скупштина народа.
- Народна скупштина Федеративне Народне Републике Југославије (мкд. Национално собрание на Федеративна Народна Република Југославија; словен. Ljudska skupščina Federativne Ljudske Republike Jugoslavij), јануар 1946 — јануар 1953. / дводомна: Савезно веће и Веће народа.
- Савезна народна скупштина (мкд. Сојузно национално собрание; словен. Zvezna ljudska skupščina), јануар 1953 — април 1963. / дводомна: Савезно веће и Веће произвођача.
- Савезна скупштина (мкд. Сојузното собрание; словен. Zvezna skupščina), април 1963 — фебруар 1974. / петодомна: Савезно веће (до 1968, од кад је општенадлежно веће било Веће народа), Привредно веће, Просветно-културно веће, Социјално-здравствено веће и Организационо-политичко веће.
- Скупштина Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (мкд. Собрание на Социјалистичка Федеративна Република Југославија; словен. Skupščina Socialistične Federativne Republike Jugoslavije), фебруар 1974 — април 1992. / дводомна: Савезно веће и Веће република и покрајина.
Средиште Скупштине СФРЈ налазило се у Београду у згради данашњег Дома Народне скупштине Републике Србије у Булевару Револуције (данас Булевар краља Александра).
Председници Савезне скупштине СФРЈУреди
- Председник Савезног већа Уставотворне/Народне скупштине
- Владимир Симић од 1945 до 1953.
- Председник Већа народа Уставотворне/Народне скупштине
- Јосип Видмар - од 1945. до 1953.
- Председник Савезне народне скупштине
- Милован Ђилас - од 1953. до 1954.
- Моша Пијаде - од 1954. до 1957.
- Петар Стамболић - од 1957. до 1963.
- Председник Савезне скупштине
- Едвард Кардељ - од 1963. до 1967.
- Милентије Поповић - од 1967. до 1971
- Мијалко Тодоровић - од 1971. до 1974.
- Председник Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије
- Киро Глигоров - од 1974. до 1978.
- Дража Марковић - од 1978. до 1982.
- Раиф Диздаревић - од 1982. до 1984.
- Душан Алимпић - од 1984. до 1986.
- Марјан Рожич - од 1986. до 1988.
- Слободан Глигоријевић - од 1988. до 1992.
Видите јошУреди
ЛитератураУреди
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.
- Мала енциклопедија Просвета, Београд 1959. године
