Раиф Диздаревић

Раиф Диздаревић (Фојница, 9. децембар 1926), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине. Обављао је низ високих државних функција, налазећи се на позицијама Председника Председништва СР БиХ од 1978. до 1982. и председника Скупштине СФРЈ од 1982. до 1984. године. Од 1984. до 1987. године био је Савезни секретар за иностране послове СФРЈ. У периоду од 15. маја 1988. до 15. маја 1989. године обављао је дужност Председника Председништва СФРЈ.

РАИФ ДИЗДАРЕВИЋ
Raif Dizdarević (političar).jpg
Раиф Диздаревић
Датум рођења(1926-12-09)9. децембар 1926.(93 год.)
Место рођењаФојница
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1945.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
19431945.
Председник Председништва
Социјалистичке Републике БиХ
Период19781982.
ПретходникРатко Дугоњић
НаследникБранко Микулић
Председник Скупштине СФРЈ
Период19821984.
ПретходникДрагослав Марковић
НаследникДушан Алимпић
Савезни секретар
за иностране послове СФРЈ
Период19841987.
ПретходникЛазар Мојсов
НаследникБудимир Лончар
Председник Председништва СФРЈ
Период15. мај 198815. мај 1989.
ПретходникЛазар Мојсов
НаследникЈанез Дрновшек

БиографијаУреди

Рођен је 9. децембра 1926. године у Фојници. Године 1943. активира се у Народноослободилачкој борби. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1945. године.

Од 1945. године радио је у органима безбедности, најпре Одељењу за заштиту народа (ОЗНА), потом и Управи државне безбедности (УДБА), а 1951. прелази у дипломатску службу ФНР Југославије. Најпре је радио у амбасадама у НР Бугарској (19511954), СССР-у (19561959) и Чехословачкој (19631967), а 1972. године постаје помоћник Савезног секретара за иностране послове, Милоша Минића.

Од априла 1978. до априла 1982. године обављао је дужност Председника Председнишва СР БиХ, а од 1982. до 1984. године председника Скупштине СФРЈ.

Године 1984. постаје Савезни секретар за иностране послове СФРЈ и на тој функцији остаје до 1987. Потом је изабран за члана Председништва СФРЈ, а од од 15. маја 1988. до 15. маја 1989. године обављао је функцију Председника Председништва.

БиблиографијаУреди

  • „Од смрти Тита до смрти Југославије: свједочења“, Сарајево 1999.
  • „Пут у распад“, Сарајево 2012.

ЛитератураУреди

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.

Спољашње везеУреди