Раиф Диздаревић (Фојница, 9. децембар 1926), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине. Обављао је низ високих државних функција, налазећи се на позицијама Председника Председништва СР БиХ од 1978. до 1982. и председника Скупштине СФРЈ од 1982. до 1984. године. Од 1984. до 1987. године био је Савезни секретар за иностране послове СФРЈ. У периоду од 15. маја 1988. до 15. маја 1989. године обављао је дужност Председника Председништва СФРЈ.

раиф диздаревић
Раиф Диздаревић
Лични подаци
Датум рођења(1926-12-09)9. децембар 1926.(97 год.)
Место рођењаФојница, Краљевина СХС
Професијадруштвено-политички радник
Породица
СупружникСенија Диздаревић
Деловање
Члан КПЈ од1945.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска армија
19431945.
Председник Председништва
Социјалистичке Републике БиХ
Период19781982.
ПретходникРатко Дугоњић
НаследникБранко Микулић
Председник Скупштине СФРЈ
Период19821984.
ПретходникДрагослав Марковић
НаследникДушан Алимпић
Савезни секретар
за иностране послове СФРЈ
Период19841987.
ПретходникЛазар Мојсов
НаследникБудимир Лончар
Председник Председништва СФРЈ
Период15. мај 198815. мај 1989.
ПретходникЛазар Мојсов
НаследникЈанез Дрновшек

Биографија уреди

Рођен је 9. децембра 1926. године у Фојници. Године 1943. активира се у Народноослободилачкој борби. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1945. године.

Од 1945. године радио је у органима безбедности, најпре Одељењу за заштиту народа (ОЗН), потом и Управи државне безбедности (УДБ), а 1951. прелази у дипломатску службу ФНР Југославије. Најпре је радио у амбасадама у НР Бугарској (19511954), СССР-у (19561959) и Чехословачкој (19631967), а 1972. године постаје помоћник Савезног секретара за иностране послове, Милоша Минића.

Од априла 1978. до априла 1982. године обављао је дужност Председника Председништва СР БиХ, а од 1982. до 1984. године председника Скупштине СФРЈ.

Године 1984. постаје Савезни секретар за иностране послове СФРЈ и на тој функцији остаје до 1987. Потом је изабран за члана Председништва СФРЈ, а од од 15. маја 1988. до 15. маја 1989. године обављао је функцију Председника Председништва.

Библиографија уреди

  • „Од смрти Тита до смрти Југославије: свједочења“, Сарајево, 1999.
  • „Пут у распад“, Сарајево, 2012.

Литература уреди

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.

Спољашње везе уреди