Раиф Диздаревић
Раиф Диздаревић (Фојница, 9. децембар 1926) био је учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине. Обављао је низ високих државних функција, налазећи се на позицијама Председника Председништва СР БиХ од 1978. до 1982. и председника Скупштине СФРЈ од 1982. до 1984. године. Од 1984. до 1987. године био је Савезни секретар за иностране послове СФРЈ. У периоду од 15. маја 1988. до 15. маја 1989. године обављао је дужност Председника Председништва СФРЈ.
раиф диздаревић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 9. децембар 1926. |
Место рођења | Фојница, Краљевина СХС |
Професија | друштвено-политички радник |
Породица | |
Супружник | Сенија Диздаревић |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1945. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска армија 1943 — 1945. |
Председник Председништва Социјалистичке Републике БиХ | |
Период | 1978 — 1982. |
Претходник | Ратко Дугоњић |
Наследник | Бранко Микулић |
Председник Скупштине СФРЈ | |
Период | 1982 — 1984. |
Претходник | Драгослав Марковић |
Наследник | Душан Алимпић |
Савезни секретар за иностране послове СФРЈ | |
Период | 1984 — 1987. |
Претходник | Лазар Мојсов |
Наследник | Будимир Лончар |
Председник Председништва СФРЈ | |
Период | 15. мај 1988 — 15. мај 1989. |
Претходник | Лазар Мојсов |
Наследник | Јанез Дрновшек |
Биографија
уредиРођен је 9. децембра 1926. године у Фојници. Године 1943. активира се у Народноослободилачкој борби. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1945. године.
Од 1945. године радио је у органима безбедности, најпре Одељењу за заштиту народа (ОЗН), потом и Управи државне безбедности (УДБ), а 1951. прелази у дипломатску службу ФНР Југославије. Најпре је радио у амбасадама у НР Бугарској (1951—1954), СССР-у (1956—1959) и Чехословачкој (1963—1967), а 1972. године постаје помоћник Савезног секретара за иностране послове, Милоша Минића.
Од априла 1978. до априла 1982. године обављао је дужност Председника Председништва СР БиХ, а од 1982. до 1984. године председника Скупштине СФРЈ.
Године 1984. постаје Савезни секретар за иностране послове СФРЈ и на тој функцији остаје до 1987. Потом је изабран за члана Председништва СФРЈ, а од од 15. маја 1988. до 15. маја 1989. године обављао је функцију Председника Председништва.
Дела
уредиЛитература
уреди- Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
Спољашње везе
уреди- Slobodnaevropa.org: Svjedoci raspada — Raif Dizdarević: Velika prevara (27. II 2008), приступљено 15. јула 2012.
- Radiosarajevo.ba: Raif Dizdarević: Bio sam i ostao jugonostalgičar (26. X 2011), приступљено 15. јула 2012.