Отворите главни мени

Др Лазар Мојсов (Неготино, код Велеса, 19. децембар 1920Београд, 25. август 2011), дипломата, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Од 20. октобра 1980. до 20. октобра 1981. године обављао је функцију председника Председништва Савеза комуниста Југославије. Од 15. маја 1987. до 15. маја 1988. године обављао је функцију председника Председништва СФР Југославије.

ЛАЗАР МОЈСОВ
Lazar Mojsov.jpg
Лазар Мојсов
Датум рођења(1920-12-19)19. децембар 1920.
Место рођењаНеготино, код Велеса
 Краљевина СХС
Датум смрти25. август 2011.(2011-08-25) (90 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
СупругаЉиљана Мојсова
Професијаполитичар
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Чинпуковник у резерви
председник Председништва СКЈ
Период20. октобар 198020. октобар 1981.
ПретходникЈосип Броз Тито
НаследникДушан Драгосавац
Савезни секретар
иностраних послова СФРЈ
Период19821984.
ПретходникЈосип Врховец
НаследникРаиф Диздаревић
председник Председништва
СФР Југославије
Период15. мај 198715. мај 1988.
ПретходникСинан Хасани
НаследникРаиф Диздаревић
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден братства и јединста
Орден рада са црвеном заставом
Партизанска споменица 1941.

Садржај

БиографијаУреди

Лазар Мојсов рођен је 19. децембра 1920. године у Неготину код Велеса. Завршио је и стекао докторат на Правном факултету у Београду. Учествовао је у акцијама напредних студената.

Народноослободилачка борбаУреди

Народноослободилачком покрету прикључио се 1941, а у Народноослободилачку борбу ступио је 1943. године. За време рата био је политички радник у Другој македонској бригади и при Главном штабу НОВ и ПО Македоније.

Био је већник на Првом заседању Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније, одржаном 2. августа 1944. године.

Послератна каријераУреди

После ослобођења био је на разним дужностима:

Биран је за посланика Републичке и Савезне скупштине у више сазива. У Централни комитет Савеза комуниста Југославије биран је на Седмом и Осмом конгресу.

Умро је у Београду и сахрањен у четвртак 25. августа 2011. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[1][2]

Литерарни рад и одликовањаУреди

Бавио се новинарским и публицистичким радом. Нека од његових дела су „Бугарска радничка партија (комуниста) и македонско национално питање“ (1948) и „Око питања македонске националне мањине у Грчкој (1954). Био је предавач и писао је о међународним односима.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и већег броја југословенских одликовања.

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
  • Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.