Лазар Мојсов (Неготино, код Велеса, 19. децембар 1920Београд, 25. август 2011), дипломата, учесник Народноослободилачке борбе, доктор правних наука и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Био је амбасадор СФРЈ у Организацији уједињених нација, а од 1977. до 1978. и председник Генералне скупштине ОУН. Од 20. октобра 1980. до 20. октобра 1981. године обављао је функцију председника Председништва Савеза комуниста Југославије, потом је од 17. маја 1982. до 15. маја 1984. године био Савезни секретар за иностране послове СФРЈ, а од 15. маја 1987. до 15. маја 1988. године обављао је функцију председника Председништва СФР Југославије.

лазар мојсов
Лазар Мојсов
Лични подаци
Датум рођења(1920-12-19)19. децембар 1920.
Место рођењаНеготино, код Велеса, Краљевина СХС
Датум смрти25. август 2011.(2011-08-25) (90 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Професијаправник
Породица
СупружникЉиљана Мојсова
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
19411945.
Чинпуковник у резерви
Председник Председништва СКЈ
Период20. октобар 198020. октобар 1981.
ПретходникЈосип Броз Тито
НаследникДушан Драгосавац
Савезни секретар
за иностране послове СФРЈ
Период17. мај 198215. мај 1984.
ПретходникЈосип Врховец
НаследникРаиф Диздаревић
Председник Председништва
СФР Југославије
Период15. мај 198715. мај 1988.
ПретходникСинан Хасани
НаследникРаиф Диздаревић

Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем Орден рада са црвеном заставом Орден братства и јединства са сребрним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Партизанска споменица 1941.

Биографија уреди

Лазар Мојсов рођен је 19. децембра 1920. године у Неготину, код Велеса. Гимназију је завршио у Горњем Милановцу. По матурирању, долази на студије права у Београд. Завршио је и стекао докторат на Правном факултету у Београду. Учествовао је у акцијама напредних студената на Београдском универзитету.

Народноослободилачка борба уреди

Народноослободилачком покрету (НОП) прикључио се 1941, а у Народноослободилачку борбу ступио је 1943. године. За време рата био је политички радник у Другој македонској бригади и при Главном штабу НОВ и ПО Македоније.

Био је већник на Првом заседању Антифашистичког собрања народног ослобођења Македоније (АСНОМ), одржаном 2. августа 1944. године.

Послератни период уреди

 
Лазар Моjсов у ОУН, 1977. година
 
Гроб Лазара Мојсова и његове супруге Љиљане у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

После ослобођења Југославије, био је на разним дужностима:

Биран је за народног посланика Собрања СР Македоније и Савезне скупштине СФРЈ у више сазива. У Централни комитет Савеза комуниста Југославије биран је на Седмом и Осмом конгресу СКЈ.

Умро је у Београду и сахрањен је у четвртак 25. августа 2011. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[1][2]

Литерарни рад и одликовања уреди

Бавио се новинарским и публицистичким радом. Написао је следећа дела:

  • Бугарска радничка партија (комуниста) и македонско национално питање, Београд, 1948;
  • Око питања македонске националне мањине у Грчкој, 1954;
  • Историјске теме, Београд, 1979;
  • Димензије несврстаности, Београд, 1980;
  • Погледи на историју и савременост, Загреб, 1981;
  • Сусрети, људи и догађаји: Сарадња и конфронтације совјетских и америчких лидера (од Хрушчова до Јељцина и од Никсона до Клинтона). Део 1., 2006.
  • Сусрети, људи и догађаји: Весници и носиоци нових промена у свету. Део 2., Београд, 2007.

Био је предавач и писао је о међународним односима.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и већег броја југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден рада са црвеном заставом, Орден братства и јединства са сребрним венцем и Орден заслуга за народ са сребрном звездом.

Референце уреди

Литература уреди

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
  • Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.