Борба (новине)
Новине „Борба”, независан политички и друштвени лист који је 1922. године покренула Комунистичка партија Југославије.
ИсторијаУреди
Први број је изашао 19. фебруара 1922. године у Загребу. Лист је забрањен 13. јануара 1929. године, после увођења Шестојануарске диктатуре.[1]
Поново је излазио током Другог светског рата у ослобођеном Ужицу, од 19. октобра до 27. новембра 1941. године и у Босанској крајини од 1. октобра 1942. до 27. фебруара 1943. године. Штампала се у селу Дринићу.
После ослобођења Београда, 15. новембра 1944. године почео је поново да излази као дневни лист, а од 22. октобра 1948. године у Загребу, као орган КПЈ (СКЈ).
У Борби су између осталих као уредници, односно главни уредници или директори учествовали: Златко Шнајдер, Владимир Чопић, Иван Крндељ, Огњен Прица, Јосип Краш, Веселин Маслеша, Маријан Стилиновић, Пуниша Перовић, Вељко Влаховић, Влајко Беговић, Лазар Мојсов, Мома Марковић, Владимир Дедијер, Здравко Чолић и Димитрије Бајалица.
Од 9. јуна 1954. Борба је орган ССРНЈ (Социјалистичког савеза радног народа Југославије).
Лист је одликован Орденом заслуге за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним венцем.
Гашење БорбеУреди
Осамдесетих година Борба губи политички углед, па самим тим и финансијска средства. Тако осиромашена више није имала раскошну екипу дописника из света, скупе додатке у колору и сличне садржаје на којима су други градили престиж, али је зато окупила новинаре способне да сагледају све извесније глобалне промене. Постајало је јасно да модел југословенске државне заједнице засноване на идеологији једне парије престаје да постоји. Новинари Борбе о томе су отворено писали, замерајући се тиме и заговорницима државне заједницима и пробуђеном национализму који је водио у сукобе и ратове. Тако су уочи католичког Божића 1994. снаге под контролом врха тадашње власт током ноћи упале у редакцију и проглашена је принудна управа. Готово цела редакција одбила је да се потчини наметнутој управи и сви су добили отказе.[2]
Борба је приватизована крајем 2008. године и први редизајнирани број изашао је 15. јануара 2009. године. Под новим руководством, на чијем је челу био нови власник и главни уредник Иван Радовановић, Борба је излазила неколико месеци и током 2009. године, после 87 година постојања, лист је угашен.[3] На сајту Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” налазе се нека дигитализована годишта „Борбе”.[4]
Наша Борба и ДанасУреди
Убрзо по проглашењу принудне управе основан је лист Наша Борба. Иза њега су стајали некадашњи новинари Борбе уз подршку једног предузетника. Међутим, та подршка је убрзо изостала, па су некадашњи новинари Борбе 1997. године основали лист Данас, који и данас постоји.[2]
Нови дневни лист БорбаУреди
Године 2020, 11 година по гашењу дневног листа Борба, покренут је часопис истог имена — Борба, који се пре свега бави културом, образовањем, модом, традицијом и туризмом.[1]
Културна мисија БорбеУреди
У дневним новинама Борба стасали су многи цењени новинари. Осим тога, Издавачка кућа "Борба" покренула је на десетине штампаних издања, од часописа за децу Кекец до Вечерњих Новости и дневног листа Спорт, који је деценијама био једини спортски дневник у некадашњој Југославији. Међу бројним новинарима и дописницима Борбе били су и Добрица Ћосић, Милош Црњански, Иво Андрић, Слободан Глумац, Богдан Тирнанић, Бранко В. Радичевић, Слободан Селенић и многи други.
У Борби је зачета идеја о покретању Атељеа 212, када су се представе играле у сали за одржавање састанака у приземљу зграде, која је преко дана служила за састанке, а увече за позорницу у коју је могло да стане тачно 212 столица. Група новинара је у згради Борбе 1970. године покренула радио станицу Студио Б.[1]
РеференцеУреди
- ^ а б в „О нама”. Борба. Приступљено 13. 7. 2022.
- ^ а б Huber, Zdravko (19. 2. 2022). „„Borba“ kao pretkinja Danasa”. Danas. Приступљено 13. 7. 2022.
- ^ Буквић, Љиљана. „List Borba pre 137 godina: Koliko god ima partija u Srbiji, neprijatelji su nam”. www.danas.rs. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ „Борба (новине)”. Приступљено 24. 10. 2022.