Отворите главни мени

Маријан Стилиновић (Света Недеља, код Самобора, 27. новембар 1904Задар, 6. децембар 1959), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник ФНР Југославије и НР Хрватске.

МАРИЈАН СТИЛИНОВИЋ
Marijan Stilinovic.jpg
Маријан Стилиновић
Датум рођења(1904-11-27)27. новембар 1904.
Место рођењаСвета Недеља, код Самобора
 Аустроугарска
Датум смрти6. децембар 1959.(1959-12-06) (55 год.)
Место смртиЗадар, Социјалистичка Република Хрватска НР Хрватска
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ одпре рата
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
У току НОБ-аполитички комесар
Треће оперативне зоне Хрватске
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

БиографијаУреди

Рођен је 27. новембра 1904. године у Светој Недељи код Самобора. Школовао се у Огулину и Загребу. Као шеснаестогодишњак постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а због учешћа у оснивању организације „Црвена правда“ био је 1921. године први пут осуђен.

Студирао је режију у Глумачкој школи у Загребу, сарађивао у „Борби“ и „Радничкој штампи“. Повремено је радио као помоћни режисер и спикер на загребачкој Радио-станици. Тада је био друг и саборац Златка Шнајдера и Јанка Мишића. Године 1929. је ухапшен као члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и осуђен од Суда за заштиту државе на три године робије, а 1933. на десет година.

Августа 1941. године, учествовао је у бекству из затвора у Сремској Митровици с групом политичких затвореника-комуниста, након чега се прикључио Фрушкогорском партизанском одреду. Исте године у Србији, у ослобођеном Ужицу, постао је члан редакције „Борбе“, да би затим у току Народноослободилачке борбе вршио разне војне и политичке функције. Био је политички комесар Треће оперативне зоне Хрватске, већник АВНОЈ-а и ЗАВНОХ-а, те главни уредник листа „Напријед“. Године 1943. био је тешко рањен у Славонији и једва остао жив, због чега је боловао до смрти.

После рата био је главни уредник „Борбе“, председник Комитета за школе и науку ФНРЈ, амбасадор у Прагу и Буенос Ајресу, од 1952. до 1956. године заступник у Сабору НР Хрватске, па посланик Савезне скупштине.

Умро је 6. децембра 1959. године у Задру.

Литерарни радови и одликовањаУреди

Повремено је писао публицистичке радове, од којих су неки штампани после његове смрти. Неки од њих су:

  • „Сумрак у Прагу“, Загреб 1952.
  • „Загреб кроз стољећа“, Загреб 1961.
  • „Ратни дневник“, Загреб 1965.
  • „Буне и отпори“, Загреб 1969.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.

ЛитератураУреди