Маријан Стилиновић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Маријан Стилиновић (Света Недеља, код Самобора, 27. новембар 1904 — Задар, 6. децембар 1959), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник ФНР Југославије и НР Хрватске.
| маријан стилиновић | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Маријан Стилиновић | |||||||
| Датум рођења | 27. новембар 1904. | ||||||
| Место рођења | Света Недеља, код Самобора Аустроугарска | ||||||
| Датум смрти | 6. децембар 1959. (55 год.) | ||||||
| Место смрти | Задар,  НР Хрватска ФНР Југославија | ||||||
| Професија | друштвено-политички радник | ||||||
| Члан КПЈ од | пре рата | ||||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије | ||||||
| Одликовања |
| ||||||
БиографијаУреди
Рођен је 27. новембра 1904. године у Светој Недељи код Самобора. Школовао се у Огулину и Загребу. Као шеснаестогодишњак постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а због учешћа у оснивању организације „Црвена правда“ био је 1921. године први пут осуђен.
Студирао је режију у Глумачкој школи у Загребу, сарађивао у „Борби“ и „Радничкој штампи“. Повремено је радио као помоћни режисер и спикер на загребачкој Радио-станици. Тада је био друг и саборац Златка Шнајдера и Јанка Мишића. Године 1929. је ухапшен као члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и осуђен од Суда за заштиту државе на три године робије, а јуна 1934. на десет година.
Августа 1941. године, учествовао је у бекству из затвора у Сремској Митровици с групом политичких затвореника-комуниста, након чега се прикључио Фрушкогорском партизанском одреду. Исте године у Србији, у ослобођеном Ужицу, постао је члан редакције „Борбе“, да би затим у току Народноослободилачке борбе вршио разне војне и политичке функције. Био је политички комесар Треће оперативне зоне Хрватске, већник АВНОЈ-а и ЗАВНОХ-а, те главни уредник листа „Напријед“. Године 1943. био је тешко рањен у Славонији и једва остао жив, због чега је боловао до смрти.
После рата био је главни уредник „Борбе“, председник Комитета за школе и науку ФНРЈ, амбасадор у Прагу и Буенос Ајресу, од 1952. до 1956. године заступник у Сабору НР Хрватске, па посланик Савезне скупштине.
Умро је 6. децембра 1959. године у Задру.
Литерарни радови и одликовањаУреди
Повремено је писао публицистичке радове, од којих су неки штампани после његове смрти. Неки од њих су:
- „Сумрак у Прагу“, Загреб 1952.
- „Загреб кроз стољећа“, Загреб 1961.
- „Ратни дневник“, Загреб 1965.
- „Буне и отпори“, Загреб 1969.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.
ЛитератураУреди
- Енциклопедија Југославије (књига осма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1971. година.