Портал:Народноослободилачка борба

Портал о Народноослободилачкој борби народа Југославије

Главна страна

Чланци

Препоручено

Народни хероји

Смрт фашизму — слобода народу

О Порталу

Портал о Народноослободилачкој борби настао је са жељом да се на Википедији на српском језику што боље презентује борба народа Југославије, предвођеног Комунистичком партијом, против фашистичког окупатора и домаћих издајника, која је вођена од јула 1941. до маја 1945. године. За то време вођене су многе борбе, а упркос разним репресалијама окупатора Народноослободилачки покрет је стално јачао и на крају рата израстао у Југословенску армију, која је бројала 800.000 људи.

На Википедији на српском језику написани су бројни чланци са тематиком из Народноослободилачког рата — биографије свих народних хероја Југославије, биографије истакнутих личности Народноослободилачког покрета, чланци о бригадама, дивизијама и корпусима НОВ и ПОЈ, борбама и ратним операцијама, споменицима и музејима. Уколико и Ви желите да учествујете у писању чланака о Народноослободилачкој борби позивамо вас да приступите Тиму за Народноослободилачку борбу, где можете видети планове и листе задатака.

Портал је направљен новембра 2008, у време шездесетпете годишњице Другог заседања АВНОЈ-а.

Изабрана биографија

Јурица Рибар (Ђаково, 26. март 1918 — Требаљево код Колашина, 3. октобар 1943) био је југословенски сликар и револуционар и учесник Народносолободилачке борбе.

Млађи је син политичара Ивана Рибара и брат револуционара и народног хероја Иве Лоле Рибара. Одрастао је и школовао се у Београду, где је завршио основну школу и Другу мушку гимназију, а марта 1941. године је дипломирао на Правном факултету. Током студија је активно учествовао у студентском револуционарном покрету, а био је и члан тада илегалног Савеза комунистичке омладине. Активно се бавио спортом и уметношћу, а највише сликарством. Похађао је сликарску школу код Јована Бијелића, а 1938. године је постао члан сликарске групе „Десеторица”, коју су сачињавали многи касније познати сликари, попут Љубице Цуце Сокић, Алексе Челебоновића, Николе Граовца и др.

Након окупације, маја 1941. године је примљен у чланство Комунистичке партије. Најпре је деловао у окупираном Београду, а на јесен је отишао у партизане, где је у ослобођеном Ужицу радио на издавању омладинске штампе и ангажовању омладине у борбу. Такође је радио и у партизанском сликарском атељеу у Ужицу. Касније је радио у ослобођеној Фочи, а од јуна 1942. године је био чалн Политодела Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде, а био је и учесник Првог конгреса Антифашистичке омладине.

Учествовао је у многим борбама током похода у Босанску крајину, као и у великим биткама на Неретви и Сутјесци. Смртно је рањен почетком октобра 1943. године у борбама против четника и Италијана, за одбрану ослобођеног Колашина. Преминуо је у партизанској болници у оближњем селу Требаљево, где је био привремено сахрањен. Након ослобођења, његови посмртни остаци су пренети на Ново гробље у Београду.

Изабрана фотографија

Меморијали

1941. година

5. октобар — У Новом Саду, у сукобу с мађарском полицијом страдао Радивој Ћирпанов, народни херој.
11. октобар — Прилепски партизански одред извршио прву устаничку акцију у Македонији.
18. октобар — У Карловцу у сукобу с усташама погинуио члан ЦК КПЈ Јосип Краш, народни херој.
19. октобар — У ослобођеном Ужицу изашао први број листа „Борба“, органа КПЈ.
20. октобар — У Великом Очијеву, код Дрвара убијен Марко Орешковић, народни херој.
21. октобар — У Крагујевцу извршено масовно стрељање током кога је убијено око 2.800 људи.
27. октобар — У селу Брајићима, одржан други састанак између Јосипа Броза Тита и Драгољуба Михаиловића.
30. октобар — У Глумачу, код Пожеге четници убили Милана Благојевића Шпанца, народног хероја.