Фјодор Јевдокимович Махин – Атаман (Николајевск на Амуру, април 1882Београд, 2. јун 1945), учесник Народноослободилачке борбе и генерал-лајтнант Југословенске армије.

фјодор махин
Влада Зечевић и Фјодор Махин, 1942. године
Лични подаци
Датум рођењааприл 1882.
Место рођењаНиколајевск на Амуру,  Руска Империја
Датум смрти2. јун 1945.(1945-06-02) (63 год.)
Место смртиБеоград, ФД Србија, Демократска Федеративна Југославија ДФ Југославија
Професијавојно лице
Деловање
Члан КПЈ од1939.
СлужбаВојска Краљевине Србије
НОВ и ПО Југославије
Југословенска армија
19151918.
19411945.
Чингенерал-лајтант
У току НОБчлан Врховног штаба НОВ и ПОЈ
Начелник историјског одељења
Генералштаба ЈA.

ОдликовањаПартизанска споменица 1941.

Биографија

уреди

Рођен је априла 1882. године у месту Николајевск на Амуру у Сибиру. Његова стара атаманска породица Јевдокимовича била је пресељена у Сибир где се он родио. У Русији је завршио Војну козачку школу и генералштабну академију.

У Првом светском рату ступио је са чином генералштабног мајора руске царске војске у Српску добровољачку дивизију и с њом се, након борби у Добруџи, пребацио на Солунски фронт. Током рата унапређен у чин генералштабног пуковника. Учествовао је у пробоју Солунског фронта.

За време грађанског рата у Русији био је члан партије есера. После пораза белих, преко Сибира и Јапана одлази у Француску. Године 1923. дошао је у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, где је радио као публициста и писао је о Совјетском Савезу. Као војни историчар и добар познавалац ратне вештине на оперативном и стратегијском нивоу био је признат и популаран у Краљевини Југославији.[1]

Био је симпатизер Комунистичке партије Југославије, а 1939. године је постао и њен члан. Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године. Радио је у Пропагандном одељењу Врховног штаба НОВ и ПОЈ. У Народноослободилачкој војсци, радио је на писању извештаја ко је ко на југословенском ратишту, анализирао светска ратишта, пропагирао је НОВ Југославије. Заслугама за развој и популаризацију Народно ослободилачког покрета, два пута после рата унапређен у чинове генерал-мајора и генерал лајтанта. По завршетку рата био је први начелник Историјског одељења Генералштаба Југословенске армије.

По повратку из Совјетског Савеза, преминуо је 2. јуна 1945. године у Београду.[1]

Носилац је Партизанске споменице 1941. године.

Дела

уреди

Објавио је следећа дела:

  • „Јуриш на Немачку“. 1944. година
  • „Наша регуларна војска“. 1944. година

Референце

уреди
  1. ^ а б Матовић, Иван (2004). Верни отаџбини и позиву. Београд: НИЦ Војска. стр. 87. ISBN 978-86-7530-113-4. 

Литература

уреди