Отворите главни мени

Социјалистичка револуционарна партија (рус. Партия социалистов-революционеровакроним: ПСР) познатији по свом скраћеном имену Есери (эсе́ры од СР — социјалисти револуционари), била је руска партија која је представљала главну алтернативу Руској социјалдемократској радничкој партији током последњих година владавине цара Николаја Романова.[1]

Социјалистичка револуционарна партија
Партия социалистов-революционеров
1917PartiyaSoz-Rev.jpg
Плакат за изборе 1917.
ВођаВиктор Чернов
Основана1901.
Распуштена1940.
Седиште Руска Империја
Идеологијасоцијализам
народњаштво (популизам)
антибољешевизам
национализам
Политичка позицијалевица
Међународно чланствоДруга Интернационала
Социјалистичка радничка Интернационала
Бојецрвена

Есери су били познати као партија која не преза од политичких атентата. На њих је пала сумња да су их извршили најмање стотину, они се никад до краја нису одрекли тероризма као метода политичке борбе. Њихова чланица, Дора Каплан, ранила је и Владимира Иљича Лењина 1918. године.[1]

ИсторијаУреди

Социјалистичка револуционарна партија основана је 1901. године као партија аграрних социјалиста, окренута руском селу где је била њихова база. Они су били идеолошки наследници Народњака (популиста) из 19. века. Њихов програм се укратко сводио на потребу спроведбе аграрне реформе и децентрализације земље и структура власти.[1]

Након Фебруарске револуције 1917. били су најснажнија и највећа социјалистичка партија у Русији. Од фебруара до октобра 1917. њени чланови држали су најутицајније политичке позиције у земљи. Александар Керенски био је министар правосуђа, а након тога и премијер, а Виктор Чернов министар пољопривреде. Укратко имали су силан утицај на рад привремене владе.[1]

Есери су на изборима за Уставотворну скупштину, одржанима у новембру 1917., освојили 410 места (за упоређење бољшевици само 175) [1], али су се дубоко поделили око приступа Октобарској револуцији. Њихова радикална фракција, Леви социјалистички револуционари, придружила се бољшевицима и учествовала у раду Совјетске владе све до јула 1918. кад су их бољшевици на Сверуском конгресу совјета избацили из владе.[1]

Након тога су се придружили Белом покрету у Руском грађанском рату у коме су на крају побеђени од Лењинових бољшевика.

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Socialist Revolutionary Party (на језику: енглески). Encyclopædia Britannica. Приступљено 21. 12. 2013. 

Спољашње везеУреди