Социјалистички савез радног народа Југославије
Социјалистички савез радног народа Југославије (скраћено: ССРНЈ; словен. Socialistična zveza delovnega ljudstva Jugoslavije, мкд. Социјалистички сојуз на работниот народ на Југославија) био је масовна друштвено-политичка организација која је од 1945. до 1991. деловала у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.
Социјалистички савез радног народа Југославије Народни фронт Југославије | |
|---|---|
 Амблем Социјалистичког савеза | |
| Основана | 5. август 1945. |
| Распуштена | 16. јануар 1991. (45 год.) |
| Претходник | Јединствени народноослободилачки фронт Југославије |
| Наследник | Савеза социјалистичких партија Југославије |
| Седиште | Београд СФР Југославија |
Настао је 5. августа 1945. под називом Народни фронт Југославије (НОФ), трансформацијом Јединственог народноослободилачког фронта (ЈНОФ), организације која је за време Народноослободилачког рата окупљала организације и појединце који су помагали Народноослободилачки покрет (НОП). На Четвртом конгресу, фебруара 1953. променио је назив у Сопцијалистички савез радног народа.
Као и остале друштвено-организације у СФР Југославији, налазио се под контролом и доминацијом Савеза комуниста Југославије. Био је састављен из шест републичких и две покрајинске организације, а на његовом челу налазио се најпре Савезни одбор, а потом Савезна конференција ССРН. Лист Борба био је од 9. јуна 1954. званични лист ССРН Југославије.
С радом је престао јануара 1990. након распада Савеза комуниста и увођења вишепартијског система. Неке његове републичке организације трансформисале су се у политичке партије социјалистичке оријентације, од којих је најпознатија Социјалистичка партија Србије (настала уједињењем СК Србије и ССРН Србије). Званично је угашен 16. јануара 1991. након формирања Савеза социјалистичких партија Југославије (ССПЈ), који су формирале наследнице републичких организација ССРН из Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе.
Историјат
уредиНародни Фронт Југославије настао је на темељима политике народног фронта, коју је у Краљевини Југославији, непосредно пред Другог светског рата, започела тада илегална Комунистичка партија Југославије (КПЈ), окупљајући демократски и антифашистички расположене појединце и организације у циљу борбе против фашизације друштва и за одбрану демократских права, слободе и економских права грађана. Након окупације Југославије и почетка Народноослободилачке борбе, којом је од лета 1941. руковдила КПЈ, створен је Јединствени народноослободилачки фронт (НОФ) који је био основна политика база окупљања група и појединица у борби против окупатора и његових сарадника. Већ на самом почетку устанка добио је организационе облике стварањем одбора и организација Фронта на ослобођеним и неослобођеним територијама. У Словенији је на инисцијативу Комунистичке партије Словеније још крајем априла 1941. створен Ослободилачки фронт (Освободилна фронта), који је представљао коалицију комуниста, хришћанских социјалиста, дела организације „Соко” и још неких политичких група, које су још пре рата сарађивале са КП Словеније.[1]
У току Народноодлобоидлачкиг рата, масовну основу Народноослободилачког фронта чиниле су антифашистичке организације омладине и жена, које су брзо од локалних израсле у опште југословенске организације — Уједињеног савеза антифашистичке омладине и Антифашистичког фронта жена.
Наследнице
уредиПолитичке партије настале трансформацијом републичких организација Социјалистичког савеза радног народа:[2]
- Социјалистички савез радног народа Босне и Херцеговине трансформисао се јуна 1990. у Демократски социјалистички савез Босне и Херцеговине
- Социјалистички савез радног народа Македоније трансформисао се 22. септембра 1990. у Социјалистичку партију Македоније
- Социјалистички савез радног народа Словеније трансформисао се 9. јуна 1990. у Социјалистичку странку Словеније
- Социјалистички савез радног народа Србије ујединио се са Савезом комуниста Србије и 17. јула 1990. формирао Социјалистички партију Србије
- Социјалистички савез радног народа Хрватске трансформисао се 26. јуна 1990. у Социјалистичку странку Хрватске
- Социјалистички савез радног народа Црне Горе трансформисао се 1. августа 1990. у Демократски социјалистички савез Црне Горе, али је 31. октобра исте године променио назив у Социјалистички савез Црне Горе[3]
Конгреси
уреди- Први конгрес Јединственог народноослободилачког фронта Југославије — одржан у Београду од 5. до 7. августа 1945.[4]
- Други конгрес Народног фронта Југославије — одржан у Београду од 26. до 28. септембра 1947.[5]
- Трећи конгрес Народног фронта Југославије — одржан у Београду од 9. до 11. априла 1949.[6]
- Четврти конгрес Народног фронта Југославије — одржан у Београду од 22. до 25. фебруара 1953.[7]
- Пети конгрес Социјалистичког савеза радног народа Југославије — одржан у Београду од 18. до 22. априла 1960.[8]
- Шести конгрес Социјалистичког савеза радног народа Југославије — одржан у Београду од 7. до 10. јуна 1966.[9]
Лидери организације
уреди| Преглед руководећих личности Социјалистичког савеза радног народа Југославије | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| број | име и презиме | назив функције | напомена | ||
| почетак мандата | крај мандата | ||||
| 1 | Јосип Броз Тито | Председник Народног фронта Југославије 1945—1953. | |||
| 5. август 1945.[4] | 28. септембар 1947. | ||||
| 28. септембар 1947.[5] | 11. април 1949. | ||||
| 11. април 1949.[6] | 25. фебруар 1953. | ||||
| Председник Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије 1953—1967. | |||||
| 25. фебруар 1953.[7] | 22. април 1960. | ||||
| 22. април 1960.[10] | 28. јун 1963. | ||||
| 2 | Лазар Колишевски | 28. јун 1963. | 10. јун 1966. | ||
| 10. јун 1966.[11] | 30. јун 1967. | ||||
| 3 | Ратко Дугоњић | Председник Савезне конференције Социјалистичког савеза радног народа Југославије1967—1991. | |||
| 30. јун 1967. | 14. јул 1969. | ||||
| 4 | Вељко Милатовић | 14. јул 1969. | 15. јун 1974. | ||
| 5 | Душан Петровић Шане | 15. јун 1974. | 21. јула 1977. | преминуо | |
| 6 | Тодо Куртовић | 26. мај 1978. | 21. март 1981. | ||
| 21. март 1980. | 27. мај 1981. | ||||
| 7 | Кољ Широка | 27. мај 1981. | 25. мај 1982. | ||
| 8 | Марин Цетинић | 25. мај 1982. | 23. мај 1983. | ||
| 9 | Јован Дејановић | 23. мај 1983. | 24. мај 1984. | ||
| 10 | Марјан Рожич | 24. мај 1984. | 24. мај 1985. | ||
| 11 | Александар Грличков | 24. мај 1985. | 23. мај 1986. | ||
| 12 | Ненад Бућин | 23. мај 1986. | 20. мај 1987. | ||
| 13 | Милојко Друловић | 20. мај 1987. | 23. мај 1988. | ||
| 14 | Божидар Чолаковић | 23. мај 1988. | 23. мај 1989. | ||
| 15 | Јелена Милојевић | 23. мај 1989. | 24. април 1990. | ||
| 16 | Јосип Хорватин | 24. април 1990. | 28. јун 1990. | поднео оставку | |
| 17 | Војислав Мићовић | 3. јул 1990. | 16. јануар 1991. | вршилац дужности | |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Просвета 2 1978, стр. 76.
- ^ „Замена чека боље дане”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 20. 10. 1990. стр. 12.
- ^ „Демократске социјалистички савез Црне Горе: Поново ССРН”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 1. 11. 1990. стр. 4.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 16.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 53.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 79.
- ^ а б Hronologija 3 1980, стр. 117.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 183—184.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 254—255.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 183.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 255.
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета том II. Београд: Просвета. 1978. COBISS.SR 445959
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
Спољашње везе
уреди- Katarina Spehnjak, Narodni front Jugoslavije (SSRNJ - razvoj, programsko-teorijske osnove i procesi u društvenoj praksi 1945-1983), Povijesni prilozi, Vol.3 No.3, Siječanj 1985, str. 9-82.
