Политичке партије настале распадом СКЈ

Савез комуниста Југославије (СКЈ) био је водећа владајућа политичка партија у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) од 1945. до 1990. и састојао се од шест републичких и две покрајинске организације, као и организације у Југословенској народној армији (ЈНА).

Поред Савеза комуниста, доминантну политичку улогу у СФРЈ имали су још и Социјалистички савез радног народа Југославије (ССРНЈ) и Савез социјалистичке омладине Југославије (ССОЈ).

Савез комуниста нестао је са политичке сцене Југославије након Четрнаестог ванредног конгреса, одржаног у Београду, од 20. до 22. јануара 1990. године. Упоредо са „раздруживањем” Савеза комуниста, дошло је до „раздруживања“ и осталих савезних друштвено-политичких организација — Социјалистичког савеза радног народа Југославије, Савеза социјалистичке омладине Југославије, Савеза синдиката Југославије, Савеза удружења бораца НОР-а и др.

Републичке организације СКЈ, ССРНЈ и ССОЈ су се током 1990. трансформисале у странке социјалистичке и социјалдемократске оријентације и тако наступиле на првим вишестраначким изборима.

Босна и ХерцеговинаУреди

Савез комуниста Босне и Херцеговине (СК БиХ) је 17. маја 1990. године променио назив у Савез комуниста Босне и Херцеговине — Странка демократских промјена (СКБиХ-СДП). Под тим називом је наступио и на првим вишестраначким изборима у Босни и Херцеговини, новембра 1990. године. Након свог XI конгреса, одржаног 24. фебруара 1991. у Сарајеву, променио је назив у Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине (СДП БиХ), по истоименој странци основаној 1909. године. Партија под овим називом и данас активно делује у политичком животу Босне и Херцеговине.[1]

МакедонијаУреди

Савез комуниста Македоније (СКМ) је 1990. променио име у Савез комуниста Македоније — Партија за демократски преображај (СКМ-ПДП), а 21. априла 1991. на свом XI конгресу променио је назив у Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ), под којим и данас активно делује у политичком животу Северне Македоније.[2]

На првим вишепартијским изборима у СР Македонији, новембра 1991. Савез комуниста Македоније успео је делимично да очува власт. Услед недовољног броја мандата, није могао самостално да формира власт, али није могла ни опозиција, па је 20. марта 1991. била формирана експертска техничка влада. Поред неколико министара из СДСМ и опозиционе ВМРО-ДПМНЕ, већина министара били су нестраначке личности, међу којима је било доста бивших чланова СК Македоније. Техничка влада реорганизована је 1992, када је премијер постао Бранко Црвенковски, лидер СДСМ. Након победе на изборима 1994. Црвенковски је остао премијер до 1998, када је на власт дошла опозиција. СДСМ је победила на изборима 2002. и 2016. након чега су премијери били — Владо Бучковски, Зоран Заев и Оливер Спасовски (тренутни).

Пре формирања техничке владе, Собрање СР Македоније је 27. јануара 1991. за председника Председништва СР Македоније избрало Киру Глигорова, који је 8. септембра исте године постао први председник Македоније. Иако је формално изабран као нестраначка личност, Глигоров је био дугогодишњи функционер СК Македоније и СК Југославије, а председничку дужност обављао је до новембра 1999. године, Након њега председници Републике Македоније била су још двојица кандидата СДСМ — Бранко Црвенковски, од 2004. до 2009. и Стево Пендаровски, тренутни председник од маја 2019. године.

СловенијаУреди

Савез комуниста Словеније (СКС) је априла 1990. године променио име у Партија социјалдемократске реформе Словеније, а маја 1993. је постао део Уједињене листе социјалдемократа. Од 2005. делује под називом Социјалдемократе.[3]

СрбијаУреди

Савез комуниста Србије (СКС) се 16. јула 1990, на свом XII конгресу, ујединио са Социјалистичким савезом радног народа Србије (ССРНС) и формирао нову партију под називом Социјалистичка партија Србије (СПС), која и данас под овим називом активно делује у политичком животу Србије.[4]

На првим вишепартијских избора у Србији, децембра 1990. СПС је успео да очува власт, коју је задржао све до петооктобарских промена 2000. године. За то време СПС је формирао четири политичке и једну техничку владу, на чијем челу су се налазили — Драгутин Зеленовић, Радоман Божовић, Никола Шаиновић, Мирко Марјановић и Миломир Минић. Након избора 2008. СПС поново учествује у власти, од 2012. до 2014. је имао премијера Ивицу Дачића.

Слободан Милошевић, лидер СК Србије, за председника Председништва СР Србије први пут је изабран 8. маја 1989, а потом и на непосредним изборима новембра исте године. На првим вишепартијским председничким изборима, децембра 1990. Милошевић је однео убедљиву победу, коју је поновио и на изборима 1992. године. Након Милошевића, функцију председника Србије је од 1997. до 2002. обављао Милан Милутиновић, кандидат СПС.

На савезном нивоу, СПС је од 1990. до 2000. учествовала у коалиционој власти, најпре са СК Црне Горе/ДПС, а потом са СНП. Од 1992. до 2000. председници СРЈ били су Добрица Ћосић, као нестраначка личност (ранији члан СКС), а потом Зоран Лилић и Слободан Милошевић, као кандидати СПС.

ХрватскаУреди

Савез комуниста Хрватске (СКХ) је 20. марта 1990. променио име у Савез комуниста Хрватске — Странка демократских промјена (СКХ-СДП). Године 1992. мења назив у Социјалдемократска партија Хрватске — Странка демократских промјена (СПХ-СДП), а 1994. се уједињује са партијом Социјалдемократи Хрватске и мења назив у Социјалдемократска партија Хрватске (СДП), под којим и данас активно делује у политичком живот Хрватске.

Црна ГораУреди

Савез комуниста Црне Горе (СКЦГ) је најкасније од свих републичких организација СКЈ променио назив, тек јуна 1991, када је постао Демократска партија социјалиста Црне Горе (ДПС ЦГ). Такође, био је једина републичка организација СКЈ која је на прве вишестраначке изборе изашла са старим називом и успела да сачува власт. Партија под овим називом и данас је на власти у Црној Гори.[5]

ЈНАУреди

Организација Савеза комуниста у Југословенској народној армији (Организација СК у ЈНА) је новембра 1990. променила назив у Савез комуниста - Покрет за Југославију, а 1994. се ујединила са коалицијом од 23 левичарске и комунистичке партије и формирала Југословенску левицу (ЈУЛ), партију која је била веома активна у политичком животу Србије до 2000, а престала је да постоји 2010. године.

РеференцеУреди