Савез комуниста Босне и Херцеговине
Савез комуниста Босне и Херцеговине (скраћено СК БиХ) био је друштвено-политичка организација, која је од 1948. до 1991. деловала у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, као републичка организација Савеза комуниста Југославије (СКЈ).
Савез комуниста Босне и Херцеговине Комунистичка партија Босне и Херцеговине | |
---|---|
Основана | 1. новембар 1948. |
Распуштена | 23. фебруар 1991.42 год.) ( |
Претходник | Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину |
Наследник | Социјалистичка демократска партија |
Седиште | Сарајево СР Босна и Херцеговина СФР Југославија |
Омладински огранак | Савез социјалистичке омладине Босне и Херцеговине |
Број чланова (1981) | 391.244[1] |
Идеологија | Комунизам |
Политичка позиција | крајња левица |
Религија | атеизам |
Национално чланство | Савез комуниста Југославије |
Слоган | Пролетери свих земаља, уједините се! |
Химна | Интернационала |
Застава странке | |
Основан је 1. новембра 1948. под називом Комунистичка партија Босне и Херцеговине (КП БиХ) од дотадашњег Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, који је од оснивања КП Југославије деловао на подручју Босне и Херцеговине. У току Другог светског рата, 1941—1945. организовао је и руководио Народноослободилачком борбом у Босни и Херцеговини, током које је дошао на власт.
Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. преименован је у Савез комуниста Босне и Херцеговине. Након прекида 14. конгреса и распада СКЈ, 14. јула 1990. променио је назив у Савез комуниста Босне и Херцеговине — Социјалистичка демократска партија (СК БиХ—СДП). На Једанаестом конгресу 23. фебруара 1991. из свог назива је избрисао реч Савез комуниста и од тада се звао Социјалистичка демократска партија. Нова странка овај назив је носила до 27. децембра 1992. када је преименована у Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине (СДП БиХ), која данас представља правног наследника СК БиХ.
Од краја Другог светског рата, 1945. до почетка распада Југославије, 1990. био је водећа друштвено-политичка организација у Босни и Херцеговини и имао апсолутну власт. На првим вишепартијским изборима у Босни и Херцеговини, одржаним новембра 1990. освојио је 12% гласова, односно 15 (од 130) посланичких места[а] и након 45 година изгубио власт.
Конгреси
уреди- Први (оснивачки) конгрес КП Босне и Херцеговине — одржан од 1. до 5. новембра 1948. у Сарајеву
- Други конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 25. до 27. децембар 1954. у Сарајеву
- Трећи конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 26. до 28. марта 1959. у Сарајеву
- Четврти конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 2 до 5. марта 1965. у Сарајеву
- Пети конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 9. до 11. јануара 1969. у Сарајеву
- Шести конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 26. до 28. марта 1974. у Сарајеву
- Седми конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 9. до 11. маја 1978. у Сарајеву
- Осми конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 18. до 20. маја 1982. у Сарајеву
- Девети конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 19. до 21. маја 1986. у Сарајеву
- Десети конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 7. до 9. децембра 1989. у Сарајеву
- Једанаести конгрес СК Босне и Херцеговине — Социјалистичке демократске партије — одржан 23. фебруара 1991. у Сарајеву
Лидери
уредиЛидери 1919—1948.
уредиПреглед руководећих личности Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину[б] | |||
---|---|---|---|
име и презиме | Почетак мандата | крај мандата | напомена |
Секретари Покрајинског комитета КПЈ за Србију | |||
Иса Јовановић | 1940. | 8. јул 1943.[2] | |
Ђуро Пуцар Стари | 12. јул 1943.[3] | 5. новембар 1948. |
Лидери 1948—1991.
уредиПреглед руководећих личности КП Босне и Херцеговине / СК Босне и Херцеговине[в] | |||||
---|---|---|---|---|---|
конгресни период | број | име и презиме | назив функције | напомена | |
почетак мандата | крај мандата | ||||
1 конгрес КП БиХ 1948—1945. | |||||
1 | Ђуро Пуцар Стари | секретар Централног комитета 1945—1966. | |||
5. новембар 1948.[4] | 27. децембар 1954. | ||||
2 конгрес СК БиХ 1954—1959. |
27. децембар 1954.[5] | 28. март 1959. | |||
3 конгрес СК БиХ 1959—1965. |
28. март 1959.[6] | 5. март 1965. | |||
4 конгрес СК БиХ 1965—1969. |
2 | Цвијетин Мијатовић | 5. март 1965.[7] | 14. новембар 1966. | |
председник Централног комитета 1966—1982. | |||||
14. новембар 1966.[8] | 12. јануар 1969. | ||||
5 конгрес СК БиХ 1969—1974. |
12. јануар 1969.[9] | 9. април 1969. | |||
3 | Бранко Микулић | 9. април 1969.[10] | 28. март 1974. | ||
6 конгрес СК БиХ 1974—1978. |
28. март 1974.[11] | 11. мај 1978. | |||
7 конгрес СКС 1978—1982. |
4 | Никола Стојановић | 11. мај 1978.[12] | 20. мај 1982. | |
8 конгрес СКС 1982—1986. |
5 | Хамдија Поздерац | председник Председништва Централног комитета 1982—1991. | ||
20. мај 1982.[13] | 23. мај 1983. | ||||
23. мај 1983.[14] | 28. мај 1984. | ||||
6 | Мато Андрић | 28. мај 1984.[15] | 27. мај 1985. | ||
27. мај 1985.[16] | 21. мај 1986. | ||||
9 конгрес СКС 1986—1989. |
7 | Милан Узелац | 21. мај 1986.[17] | 21. мај 1987. | |
21. мај 1987.[18] | 8. јул 1988. | ||||
8 | Абдулах Мутапчић | 8. јул 1988.[19] | 29. јун 1989. | ||
9 | Нијаз Дураковић | 29. јун 1989.[20] | 9. децембар 1989. | ||
10 конгрес СКС 1989—1991. |
9. децембар 1989.[21] | 23. фебруар 1991.[22][23] |
Напомене
уреди- ^ Подаци се односе на резултате избора за Веће грађана Скупштине СР БиХ, док је на изборима за Веће општина Скупштине СР БиХ освојио 14%, односно 4 (од 110) посланичких места
- ^ Списак није потпун, због илегалног начина рада КП Југославије
- ^ Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. Комунистичка партија Босне и Херцеговине променила је назив у Савез комуниста Босне и Херцеговине
Референце
уреди- ^ Историја СКЈ 1985, стр. 463.
- ^ Hronologija 2 1980, стр. 190.
- ^ Hronologija 2 1980, стр. 191.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 70.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 132.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 172.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 241.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 261.
- ^ Hronologija 3 1980.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 290.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 362.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 418.
- ^ „Završen Osmi kongres Saveza komunista BiH — Titovskim putem”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 21. 5. 1982. стр. 1.
- ^ „Хамдија Поздерац предсједник ЦК СК БиХ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 24. 5. 1983. стр. 1.
- ^ „Sjednica Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine — Mate Andrić novi predsjednik”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 29. 5. 1984. стр. 2.
- ^ „Раскорак праксе и могућности”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 4. 1985. стр. 4.
- ^ „Završen Deveti kongres Saveza komunista Bosne i Hercegovine — Predsjednik Milan Uzelac”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 22. 5. 1986. стр. 4.
- ^ „Милан Узелац поново предсједник”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 22. 5. 1987.
- ^ „Predsjedništvo CK SK BiH — Predsjednik Mutapčić”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 9. 7. 1988.
- ^ „Dr Nijaz Duraković predsjednik CK SK BiH”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 30. 6. 1989. стр. 6.
- ^ „Deseti kongres SK Bosne i Hercegovine — Duraković predsjednik”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 10. 2. 1989. стр. 32.
- ^ „11 конгрес СК БиХ — Социјалистичке демократске стране: Бег из политичког гета”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 25. 2. 1991. стр. 3.
- ^ „Kongres SKBIH-SDP — Debakl staljinizma, nipošto socijalizma”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 24. 2. 1991. стр. 2.
Литература
уреди- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739342
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- Kamberović, Husnija (2009). „Sedamnaesta i Dvadeseta sjednica CKSKBIH o nacionalnom pitanju”. Rasprave o nacionalnom identitetu Bošnjaka: Zbornik radova. Sarajevo: Institut za istoriju. стр. 241—295.