Савез комуниста Босне и Херцеговине
републичка организација Савеза комуниста у СР Босни и Херцеговини
Савез комуниста Босне и Херцеговине (скраћено СК БиХ) био је друштвено-политичка организација, која је од 1948. до 1991. деловала у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, као републичка организација Савеза комуниста Југославије (СКЈ).
Савез комуниста Босне и Херцеговине Комунистичка партија Босне и Херцеговине | |
|---|---|
.svg) Симбол Савеза комуниста | |
| Основана | 1. новембар 1948. |
| Распуштена | 23. фебруар 1991. (42 год.) |
| Претходник | Покрајински комитет КПЈ за Босну и Херцеговину |
| Наследник | Социјалистичка демократска партија |
| Седиште | Сарајево СР Босна и Херцеговина СФР Југославија |
| Омладински огранак | Савез социјалистичке омладине Босне и Херцеговине |
| Број чланова (1981) | 391.244[1] |
| Идеологија | Комунизам |
| Политичка позиција | крајња левица |
| Религија | атеизам |
| Национално чланство | Савез комуниста Југославије |
| Слоган | Пролетери свих земаља, уједините се! |
| Химна | Интернационала |
| Застава странке | |
 | |
Основан је 1. новембра 1948. под називом Комунистичка партија Босне и Херцеговине (КП БиХ) од дотадашњег Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, који је од оснивања КП Југославије деловао на подручју Босне и Херцеговине. У току Другог светског рата, 1941—1945. организовао је и руководио Народноослободилачком борбом у Босни и Херцеговини, током које је дошао на власт.
Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. преименован је у Савез комуниста Босне и Херцеговине. Након прекида 14. конгреса и распада СКЈ, 14. јула 1990. променио је назив у Савез комуниста Босне и Херцеговине — Социјалистичка демократска партија (СК БиХ—СДП). На Једанаестом конгресу 23. фебруара 1991. из свог назива је избрисао реч Савез комуниста и од тада се звао Социјалистичка демократска партија. Нова странка овај назив је носила до 27. децембра 1992. када је преименована у Социјалдемократска партија Босне и Херцеговине (СДП БиХ), која данас представља правног наследника СК БиХ.
Од краја Другог светског рата, 1945. до почетка распада Југославије, 1990. био је водећа друштвено-политичка организација у Босни и Херцеговини и имао апсолутну власт. На првим вишепартијским изборима у Босни и Херцеговини, одржаним новембра 1990. освојио је 12% гласова, односно 15 (од 130) посланичких места[а] и након 45 година изгубио власт.
Конгреси и конференције
уредиКонференције ПК КПЈ за Босну и Херцеговину
уреди- Прва покрајинска конференција КПЈ за Босну и Херцеговину — одржана у лето 1927. у Сарајеву.[2]
- Друга покрајинска конференција КПЈ за Босну и Херцеговину — одржана 10. септембра 1928. у Сарајеву.[3]
- Трећа покрајинска конференција КПЈ за Босну и Херцеговину — одржана 2. октобра 1932. у Сарајеву.[4]
- Четврта покрајинска конференција КПЈ за Босну и Херцеговину — одржана крајем јула 1938. у Мостару.[5]
- Пета покрајинска конференција КПЈ за Босну и Херцеговину — одржана од 27. до 28. јула 1940. у Сарајеву.[6]
Конгреси КП и СК Босне и Херцеговине
уреди- Први (оснивачки) конгрес КП Босне и Херцеговине — одржан од 1. до 5. новембра 1948. у Сарајеву
- Други конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 25. до 27. децембар 1954. у Сарајеву
- Трећи конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 26. до 28. марта 1959. у Сарајеву
- Четврти конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 2. до 5. марта 1965. у Сарајеву
- Пети конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 9. до 11. јануара 1969. у Сарајеву
- Шести конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 26. до 28. марта 1974. у Сарајеву
- Седми конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 9. до 11. маја 1978. у Сарајеву
- Осми конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 18. до 20. маја 1982. у Сарајеву
- Девети конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 19. до 21. маја 1986. у Сарајеву
- Десети конгрес СК Босне и Херцеговине — одржан од 7. до 9. децембра 1989. у Сарајеву
- Једанаести конгрес СК Босне и Херцеговине — Социјалистичке демократске партије — одржан 23. фебруара 1991. у Сарајеву
Лидери
уредиЛидери 1919—1948.
уреди| Преглед руководећих личности Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину[б] | ||||
|---|---|---|---|---|
| име и презиме | Почетак мандата | крај мандата | напомена | реф |
| Секретари Покрајинског комитета КПЈ за Босни и Херцеговину | ||||
| Мустафа Пашић | август 1938. | јун 1939. | [7] | |
| Бориша Ковачевић | јун 1939. | јул 1940. | ||
| Иса Јовановић | јул 1940. | 8. јул 1943. | [8] | |
| Ђуро Пуцар Стари | 12. јул 1943. | 5. новембар 1948. | [9] | |
Лидери 1948—1991.
уреди| Преглед руководећих личности КП Босне и Херцеговине / СК Босне и Херцеговине[в] | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| конгресни период | број | име и презиме | назив функције | напомена | |
| почетак мандата | крај мандата | ||||
| 1 конгрес КП БиХ 1948—1945. | |||||
| 1 | Ђуро Пуцар Стари | секретар Централног комитета 1945—1966. | |||
| 5. новембар 1948.[10] | 27. децембар 1954. | ||||
| 2 конгрес СК БиХ 1954—1959. |
27. децембар 1954.[11] | 28. март 1959. | |||
| 3 конгрес СК БиХ 1959—1965. |
28. март 1959.[12] | 5. март 1965. | |||
| 4 конгрес СК БиХ 1965—1969. |
2 | Цвијетин Мијатовић | 5. март 1965.[13] | 14. новембар 1966. | |
| председник Централног комитета 1966—1982. | |||||
| 14. новембар 1966.[14] | 11. јануар 1969. | ||||
| 5 конгрес СК БиХ 1969—1974. |
11. јануар 1969.[15] | 9. април 1969. | |||
| 3 | Бранко Микулић | 9. април 1969. | 28. март 1974. | ||
| 6 конгрес СК БиХ 1974—1978. |
28. март 1974.[16] | 11. мај 1978. | |||
| 7 конгрес СК БиХ 1978—1982. |
4 | Никола Стојановић | 11. мај 1978.[17] | 20. мај 1982. | |
| 8 конгрес СК БиХ 1982—1986. |
5 | Хамдија Поздерац | председник Председништва Централног комитета 1982—1991. | ||
| 20. мај 1982.[18] | 23. мај 1983. | ||||
| 23. мај 1983.[19] | 28. мај 1984. | ||||
| 6 | Мато Андрић | 28. мај 1984.[20] | 27. мај 1985. | ||
| 27. мај 1985.[21] | 21. мај 1986. | ||||
| 9 конгрес СК БиХ 1986—1989. |
7 | Милан Узелац | 21. мај 1986.[22] | 21. мај 1987. | |
| 21. мај 1987.[23] | 8. јул 1988. | ||||
| 8 | Абдулах Мутапчић | 8. јул 1988.[24] | 29. јун 1989. | ||
| 9 | Нијаз Дураковић | 29. јун 1989.[25] | 9. децембар 1989. | ||
| 10 конгрес СК БиХ 1989—1991. |
9. децембар 1989.[26] | 23. фебруар 1991.[27][28] | |||
Напомене
уреди- ^ Подаци се односе на резултате избора за Веће грађана Скупштине СР БиХ, док је на изборима за Веће општина Скупштине СР БиХ освојио 14%, односно 4 (од 110) посланичких места
- ^ Списак није потпун, због илегалног начина рада КП Југославије
- ^ Одлукама Шестог конгреса КПЈ, новембра 1952. Комунистичка партија Босне и Херцеговине променила је назив у Савез комуниста Босне и Херцеговине
Референце
уреди- ^ Историја СКЈ 1985, стр. 463.
- ^ Hronologija 1 1980, стр. 161.
- ^ Hronologija 1 1980, стр. 172.
- ^ Hronologija 1 1980, стр. 203.
- ^ Hronologija 1 1980, стр. 265.
- ^ Hronologija 1 1980, стр. 287.
- ^ Hronologija 2 1980.
- ^ Hronologija 2 1980, стр. 190.
- ^ Hronologija 2 1980, стр. 191.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 70.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 132.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 172.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 241.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 261.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 290.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 362.
- ^ Hronologija 3 1980, стр. 418.
- ^ „Završen Osmi kongres Saveza komunista BiH — Titovskim putem”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 21. 5. 1982. стр. 1.
- ^ „Хамдија Поздерац предсједник ЦК СК БиХ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 24. 5. 1983. стр. 1.
- ^ „Sjednica Centralnog komiteta Saveza komunista Bosne i Hercegovine — Mate Andrić novi predsjednik”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 29. 5. 1984. стр. 2.
- ^ „Раскорак праксе и могућности”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 4. 1985. стр. 4.
- ^ „Završen Deveti kongres Saveza komunista Bosne i Hercegovine — Predsjednik Milan Uzelac”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 22. 5. 1986. стр. 4.
- ^ „Милан Узелац поново предсједник”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 22. 5. 1987.
- ^ „Predsjedništvo CK SK BiH — Predsjednik Mutapčić”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 9. 7. 1988.
- ^ „Dr Nijaz Duraković predsjednik CK SK BiH”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 30. 6. 1989. стр. 6.
- ^ „Deseti kongres SK Bosne i Hercegovine — Duraković predsjednik”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 10. 2. 1989. стр. 32.
- ^ „11 конгрес СК БиХ — Социјалистичке демократске стране: Бег из политичког гета”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 25. 2. 1991. стр. 3.
- ^ „Kongres SKBIH-SDP — Debakl staljinizma, nipošto socijalizma”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 24. 2. 1991. стр. 2.
Литература
уреди- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom I 1919—1941. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739342
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 49272583
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985. COBISS.SR 68649479
- Kamberović, Husnija (2009). „Sedamnaesta i Dvadeseta sjednica CKSKBIH o nacionalnom pitanju”. Rasprave o nacionalnom identitetu Bošnjaka: Zbornik radova. Sarajevo: Institut za istoriju. стр. 241—295.
