Социјалдемократска партија (Босна и Херцеговина)

Социјалдемократска партија (скраћено СДП) социјалдемократска је политичка странка у Босни и Херцеговини.

Социјалдемократска партија
Социјалдемократска партија (Босна и Херцеговина).svg
СкраћеницаСДП
ПредседникНермин Никшић
ОснивачНијаз Дураковић
Основана27. децембар 1992. год.; пре 29 година (1992-12-27)
ПретходникСК БиХ
СедиштеАлипашина 41, Сарајево,
Босна и Херцеговина
Број чланова 43.000
Идеологија
Политичка позицијалеви центар[1]
Међународно чланство
Европска странкаПартија европских социјалиста (придружени)
ПДП БиХ
5 / 42
ДНПС БиХ
1 / 15
ПДП ФБиХ
11 / 98
ДНП ФБиХ
10 / 58
НС РС
0 / 83
Веб-сајт
www.sdp.ba

Званично је мултиетничка, али највећу подршку има код Бошњака.[2][3][4]

ИсторијаУреди

 
Зграда некадашњег Централног комитета СК БиХ у Сарајеву, данас је седиште СДП

Настала је 27. децембра 1992. године из тадашњег Савеза комуниста Босне и Херцеговине, а на првим демократским изборима је поражена од тзв. националних странака. Први председник (по распаду Савеза комуниста Југославије) био је Нијаз Дураковић. Тренутни председник је Нермин Никшић.

Због грађанске оријентације, као и залагања за БиХ као грађанску државу, за време рата у Босни и Херцеговини је подржавала Странку демократске акције (СДА), односно заступала Хрвате и Србе на подручјима под надзором владе Алије Изетбеговића. Данас СДП има своје одборе на подручју читаве Босне и Херецговине.

Након рата се наметнула као једна од водећих опозиционих странака. На Другом конгресу одржаном у Сарајеву 6. травња 1997. године, за председника странке изабран је Златко Лагумџија. Учествовала је у власти након изузећа националних странака одлуком високог представника 2001, у коалицији Демократска алијанса за промене.

Године 2006. њен кандидат Жељко Комшић изабран је за хрватског члана Председништва БиХ, захваљујући пропусту у процедури због којег Бошњаци могу гласати на хрватским изборним листићима ако тако одлуче.

СДП се веже за традицију Социјалдемократске странке БиХ, која је настала још 1909. године, а своје корене има и у Комунистичкој партији Југославије.

ИдеологијаУреди

Левичарска је демократска странка. Њен програм одговара вредностима и идејама социјалдемократије у Западној Европи и свету. Грађанска је странка која је посебно заинтересована за побољшање друштвеног положаја радника, сеоског становништва, студената, омладине, ветерана, жена, пензионера и грађана Босне и Херцеговине у дијаспори.

Председници странкеУреди

# Име
(рођење—смрт)
Портрет Мандат
1. Нијаз Дураковић
(1949—2012)
  27. децембар 1992. 6 април 1997.
2. Златко Лагумџија
(1955)
  6. април 1997. 7. децембар 2014.
3. Нермин Никшић
(1960)
  7. децембар 2014. данас

ИзбориУреди

Парламентарни избориУреди

Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине
Година # Гласови ПДПС Промена ДНПС Промена Влада
1996. 4. 136.203
2 / 42
 
0 / 15
  Опозиција
1998. 5. 159.871
4 / 42
  2
1 / 15
  1 Опозиција
2000. 1. 268.270
9 / 42
  5
3 / 15
  2 Влада
2002. 4. 134.384
5 / 42
  4
1 / 15
  2 Опозиција
2006. 4. 143.272
5 / 42
 
1 / 15
  Опозиција
2010. 1. 284.435
8 / 42
  3
4 / 15
  3 Влада
2014. 7. 92.906
3 / 42
  5
0 / 15
  4 Опозиција
2018. 4. 150.453
5 / 42
  2
1 / 15
  1 Опозиција

Представнички избориУреди

Председништво Босне и Херцеговине
Година # Кандидат Гласови % Представник Изабран
1996. 4. Сеад Авдић 21.254 2.3% Бошњака Не
1998. 2. Градимир Гојер 113.961 31,8% Хрвата Не
2000. 3. Алија Бехмен 90.434 17,5% Бошњака Не
2006. 1. Жељко Комшић 116.062 40,0% Хрвата Да
2010. 1. Жељко Комшић 337.065 60,6% Хрвата Да
2014. 4. Бакир Хаџиомеровић 75.369 10,0% Бошњака Не
2018. 2. Денис Бећировић 194.688 33,5% Бошњака Не

Кантонски избориУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Nardelli, Alberto; Dzidic, Denis; Jukic, Elvira (8. 10. 2014). „Bosnia and Herzegovina: the world's most complicated system of government?”. The Guardian. Приступљено 11. 10. 2018. 
  2. ^ Woehrel, Steven (24. 1. 2013). „Bosnia and Herzegovina: Current Issues and U.S. Policy” (PDF). Congressional Research Service. Приступљено 31. 1. 2015. 
  3. ^ Farrand, Robert William (2011), Reconstruction and Peace Building in the Balkans: The Brčko Experience, Rowman & Littlefield, стр. 62 
  4. ^ Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2007), The Balkans: A Post-Communist History, Routledge, стр. 376—377 

Спољашње везеУреди