Социјалдемократска партија (Босна и Херцеговина)

Социјалдемократска партија (скраћено СДП) социјалдемократска је политичка странка у Босни и Херцеговини. Званично је мултиетничка, иако је изгубила већину своје некадашње подршке међу српским и хрватским бирачима у деценији након парламентарних избора 2000. године, када је почела све више да нагиње ка бошњачком популизму,[3] док сада већину подршке добија од Бошњака.[4][5][6]

Социјалдемократска партија
СкраћеницаСДП
ПредседникНермин Никшић
ОснивачНијаз Дураковић
Основана27. децембар 1992. год.; пре 31 године (1992-12-27)
ПретходникСК БиХ
СедиштеАлипашина 41, Сарајево,
Босна и Херцеговина
Број чланова 43.000
Идеологија
Политичка позицијалеви центар[2]
Међународно чланство
Европска странкаПартија европских социјалиста (придружени)
ПДПС БиХ
5 / 42
ДНПС БиХ
0 / 15
ПДП ФБиХ
15 / 98
ДНП ФБиХ
13 / 80
НС РС
3 / 83
Застава странке
Веб-сајт
sdp.ba

Историја уреди

 
Зграда некадашњег Централног комитета СК БиХ у Сарајеву, данас је седиште СДП

Настала је 27. децембра 1992. године из тадашњег Савеза комуниста Босне и Херцеговине, а на првим демократским изборима је поражена од тзв. националних странака. Први председник (по распаду Савеза комуниста Југославије) био је Нијаз Дураковић. Тренутни председник је Нермин Никшић.

Због грађанске оријентације, као и залагања за БиХ као грађанску државу, за време рата у Босни и Херцеговини је подржавала Странку демократске акције (СДА), односно заступала Хрвате и Србе на подручјима под надзором владе Алије Изетбеговића. Данас СДП има своје одборе на подручју читаве Босне и Херецговине.

Након рата се наметнула као једна од водећих опозиционих странака. На Другом конгресу одржаном у Сарајеву 6. травња 1997. године, за председника странке изабран је Златко Лагумџија. Учествовала је у власти након изузећа националних странака одлуком високог представника 2001, у коалицији Демократска алијанса за промене.

Године 2006. њен кандидат Жељко Комшић изабран је за хрватског члана Председништва БиХ, захваљујући пропусту у процедури због којег Бошњаци могу гласати на хрватским изборним листићима ако тако одлуче.

СДП се веже за традицију Социјалдемократске странке БиХ, која је настала још 1909. године, а своје корене има и у Комунистичкој партији Југославије.

Идеологија уреди

Левичарска је демократска странка. Њен програм одговара вредностима и идејама социјалдемократије у Западној Европи и свету. Грађанска је странка која је посебно заинтересована за побољшање друштвеног положаја радника, сеоског становништва, студената, омладине, ветерана, жена, пензионера и грађана Босне и Херцеговине у дијаспори.

Председници странке уреди

# Име
(рођење—смрт)
Портрет Мандат
1. Нијаз Дураковић
(1949—2012)
  27. децембар 1992. 6. април 1997.
2. Златко Лагумџија
(1955)
  6. април 1997. 7. децембар 2014.
3. Нермин Никшић
(1960)
  7. децембар 2014. данас

Избори уреди

Парламентарни избори уреди

Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине
Година # Гласови ПДПС Промена ДНПС Промена Влада
1996. 4. 136.203
2 / 42
 
0 / 15
  Опозиција
1998. 5. 159.871
4 / 42
  2
1 / 15
  1 Опозиција
2000. 1. 268.270
9 / 42
  5
3 / 15
  2 Влада
2002. 4. 134.384
5 / 42
  4
1 / 15
  2 Опозиција
2006. 4. 143.272
5 / 42
 
1 / 15
  Опозиција
2010. 1. 284.435
8 / 42
  3
4 / 15
  3 Влада
2014. 7. 92.906
3 / 42
  5
0 / 15
  4 Опозиција
2018. 4. 150.453
5 / 42
  2
1 / 15
  1 Опозиција

Представнички избори уреди

Председништво Босне и Херцеговине
Година # Кандидат Гласови % Представник Изабран
1996. 4. Сеад Авдић 21.254 2.3% Бошњака Не
1998. 2. Градимир Гојер 113.961 31,8% Хрвата Не
2000. 3. Алија Бехмен 90.434 17,5% Бошњака Не
2006. 1. Жељко Комшић 116.062 40,0% Хрвата Да
2010. 1. Жељко Комшић 337.065 60,6% Хрвата Да
2014. 4. Бакир Хаџиомеровић 75.369 10,0% Бошњака Не
2018. 2. Денис Бећировић 194.688 33,5% Бошњака Не

Кантонски избори уреди

Референце уреди

  1. ^ Nordsieck, Wolfram (2018). „Bosnia-Herzegovina”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 11. 10. 2018. 
  2. ^ Nardelli, Alberto; Dzidic, Denis; Jukic, Elvira (8. 10. 2014). „Bosnia and Herzegovina: the world's most complicated system of government?”. The Guardian. Приступљено 11. 10. 2018. 
  3. ^ „Key political parties and profiles of the main political parties running in the 2018 general elections in Bosnia and Herzegovina”. balkaninsight.com. BIRN. 24. 9. 2018. 
  4. ^ Woehrel, Steven (24. 1. 2013). „Bosnia and Herzegovina: Current Issues and U.S. Policy” (PDF). Congressional Research Service. Приступљено 31. 1. 2015. 
  5. ^ Farrand, Robert William (2011), Reconstruction and Peace Building in the Balkans: The Brčko Experience, Rowman & Littlefield, стр. 62 
  6. ^ Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2007), The Balkans: A Post-Communist History, Routledge, стр. 376—377 

Спољашње везе уреди