Херцеговачко-неретвански кантон
Херцеговачко-неретвански кантон је кантон у саставу Федерације Босне и Херцеговине. Обухвата градове Мостар и Чапљина и општине Јабланица, Коњиц, Неум, Прозор-Рама, Равно, Столац и Читлук.
| Херцеговачко-неретвански кантон Hercegovačko-neretvanski kanton | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Админ. центар | Мостар |
| Председник владе | Марија Бухач |
| Површина | 4.401 km2 |
| Становништво | [1] |
| — број ст. | 224.796 |
| — густина ст. | 51,08 ст./km2 |
| Општине | Општина Чапљина, Општина Читлук, Општина Јабланица, Општина Коњиц, Град Мостар, Општина Неум, Општина Столац, Општина Прозор-Рама, Општина Равно |
Становништво уреди
На овом подручју је 1991. живело 267.349 људи, процена са краја 2001. је била 217.333, а средином 2005. 224.700 становника.
Према попису из 2013. године, у кантону живи 222.007, од тога : 118.297 (53,3%) Хрвата, 92.005 (41,4%) Бошњака, 6.432 Срба (2,9%) и осталих 5.273 (2,4%). Хрвати су већина и у највећем броју општина кантона, док су Бошњаци већина у општинама Коњиц и Јабланица. Након свих страдања током ХХ века Срби су десетковани на овим просторима, има их нешто по ободу Поповог поља (општина Равно) и долини реке Неретве (Мостар и Чапљина). Село Пребиловци у општини Чапљина су један од симбола страдања у Другом светском рату.
| Састав становништва – Херцеговачко-неретвански кантон | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991.[2] | ||||||
| Укупно | 222 007 (100,0%) | 182 313 (100,0%) | |||||
| Хрвати | 118 297 (53,29%) | 85 340 (46,81%) | |||||
| Бошњаци | 92 005 (41,44%) | 68 391 (37,51%)1 | |||||
| Срби | 6 432 (2,897%) | 21 875 (12,00%) | |||||
| Неизјашњени | 1 764 (0,795%) | – | |||||
| Остали | 915 (0,412%) | 2 252 (1,235%) | |||||
| Босанци и Херцеговци | 494 (0,223%) | – | |||||
| Непознато | 455 (0,205%) | – | |||||
| Роми | 442 (0,199%) | – | |||||
| Албанци | 377 (0,170%) | – | |||||
| Муслимани | 357 (0,161%) | – | |||||
| Босанци | 201 (0,091%) | – | |||||
| Југословени | 107 (0,048%) | 4 455 (2,444%) | |||||
| Црногорци | 48 (0,022%) | – | |||||
| Словенци | 46 (0,021%) | – | |||||
| Македонци | 34 (0,015%) | – | |||||
| Православци | 17 (0,008%) | – | |||||
| Турци | 8 (0,004%) | – | |||||
| Украјинци | 8 (0,004%) | – | |||||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Познате личности уреди
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Federalni zavod za statistiku, Приступљено 29. 4. 2013.
- ^ а б Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именомHNK.
Спољашње везе уреди
 | Овај чланак везан за Босну и Херцеговину је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |