Дражен Далипагић

српски и југословенски кошаркаш и тренер

Дражен Далипагић – Праја (Мостар, 27. новембар 1951) је бивши југословенски кошаркаш и српски тренер. Завршио је Вишу педагошку школу у Београду.

Дражен Далипагић
Дражен Далипагић 2007.
Лични подаци
Пуно име Дражен Далипагић
Надимак Праја
Датум рођења (1951-11-27)27. новембар 1951.(72 год.)
Место рођења Мостар, ФНР Југославија
Држављанство СФРЈ
Висина 1,97 m
Информације о каријери
Про каријера 1971—1991
Позиција крило
Сениорска каријера
Године Клуб
1971–1980
1980–1981
1981–1982
1982–1983
1983–1985
1985–1988
1988–1989
1990–1991
Партизан
Рејер Венеција
Партизан
Реал Мадрид
Аматори Удине
Рејер Венеција
Скалигера Верона
Црвена звезда
Репрезентативна каријера
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија (243 утакмице)
Тренерска каријера
1992–1996
1997–1998
2001–2002
Горица
МЗТ Скопље
Астра Банка
Награде
Медаље
Кошарка
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1976. Монтреал Југославија
Златна медаља — прво место 1980. Москва Југославија
Бронзана медаља — треће место 1984. Лос Анђелес Југославија
Светско првенство
Сребрна медаља — друго место 1974. Порторико Југославија
Златна медаља — прво место 1978. Филипини Југославија
Бронзана медаља — треће место 1982. Колумбија Југославија
Бронзана медаља — треће место 1986. Шпанија Југославија
Европско првенство
Златна медаља — прво место 1973. Шпанија Југославија
Златна медаља — прво место 1975. Југославија Југославија
Златна медаља — прво место 1977. Белгија Југославија
Бронзана медаља — треће место 1979. Италија Југославија
Сребрна медаља — друго место 1981. Чехословачка Југославија
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 1975. Алжир Југославија

У Партизан је стигао лета 1971. године, и до 1982. одиграо десет сезона у црно-белом дресу. У том периоду је за Партизан одиграо 305 утакмица и постигао 8,278 поена, уз просечно 33,7 поена по утакмици, па је и дан-данас, после више од 30 година, остао најбољи стрелац у богатој клупској историји. С Партизаном је освојио две титуле првака државе и два Купа Радивоја Кораћа. Играо је и у Реалу, Удинама, Венецији (против Виртус Болоње постигао рекордних 70 поена), Верони, а каријеру је завршио у дресу Црвене звезде.

Клупска каријера

уреди

Кошарку је почео да игра тек са 18 година. Приликом отварања нове спортске дворане у Зворнику је 1971. организован сусрет репрезентација република Босне и Херцеговине и Србије. Далипагић је на тој утакмици играо за репрезентацију Босне и Херцеговине, доминирао у скоку под оба коша и постигао и највише поена. Селектор репрезентације Југославије Ранко Жеравица, који је тог лета постао тренер Партизана, одлучио је да га доведе у свој тим. За Далипагића се интересовала и првак Југопластика, која је имала географску предност јер је била ближе Мостару, па је Далипагић споразум склопио прво с њима. Поставио је услов Партизану да ће играти за тај клуб само ако буде играо прву лигу. Партизан је на крају сезоне 1970/71 испао из Прве лиге, али како се Друга лига играла у летњој међусезони, изборио је свој повратак за следећу сезону 1971/72. Партизанов функционер Ђорђе Чоловић је био предузимљивији, обећавао да Партизан гради тим за будућност и Далипагић одлучио да дође у Партизан. Кршење споразума са Југопластиком га је коштало шестомесечне суспензије од стране Кошаркашког савеза БиХ, па је Далипагић пропустио почетак сезоне. Своју прву званичну утакмицу за Партизан одиграо је против Задра и постигао 6 поена. Пред домаћим навијачима дебитовао је против загребачке Локомотиве и постигао 21 поен.[1]

У Партизан је за сезону 1972/73. из чачанског Борца доведен репрезентативни бек Драган Кићановић, који ће са Далипагићем чинити тандем у Партизану и у репрезентацији Југославије. Жеравица је напустио Партизан 1975, а на месту тренера наследио га је Борислав Ћорковић. Далипагић и Партизан су своју прву титулу првака југославије освојили у сезони 1975/76. До 1982. Праја је одиграо десет сезона у црно-белом дресу. У том периоду је одиграо 305 утакмица и постигао 8,278 поена, уз просечно 33,7 поена по утакмици, па је и дан данас, после више од 30 година, остао најбољи стрелац у богатој клупској историји. Са Партизаном је освојио две титуле првака државе и два Купа Радивоја Кораћа.

После Партизана одлази у Италију, где наступа за Венецију , Удине и Верону. Био је трипут најбољи стрелац италијанског првенства са просецима 30,8, затим 36,5 и коначно 36,3 поена по мечу. Тројке је шутирао са 47,1 одсто. А 25. јануара 1987. играјући за Венецију против Виртуса постигао је невероватних 70 поена! За Венецију је играо и кад је била у Другој лиги, и те сезоне му је просек био – 42,9 поена!

У сезони 1982/83. носио је дрес Реала из Мадрида, али је играо само у Евролиги. Са 39 година је на наговор свог пријатеља Моке Славнића, обукао дрес Црвене звезде. У сезони 1990/91, иако у четрдесетој години, постигао је 321 поен, шутирајући тројке 38 одсто.

Био је један од првих играча из Европе за којег је интересовање показао неки НБА тим. Био је у кампу Бостон селтикса, и био убедљиво најбољи играч. Праја је ипак одустао од играња у најјачој светској лиги јер су тада НБА и ФИБА биле неспојиве. Наступ у НБА би му тада трајно ускратио право да игра за репрезентацију.

Репрезентација

уреди

На Олимпијским играма у Монтреалу 1976. освојио је, са репрезентацијом Југославије, сребрну медаљу, а на следећој Олимпијади у Москви 1980. златну. На Светском првенству у Порторику 1974. репрезентација СФРЈ у којој је играо била је друга, а четири године касније на Светском првенству у Манили била је прва. Далипагић је тада проглашен најбољим играчем првенства. Иста репрезентација била је трећа на Светском првенству у Колумбији 1982, а друга на Првенству Европе 1981.

На отварању Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу је носио заставу СФРЈ и касније освојио бронзану медаљу.

За репрезентацију Југославије одиграо је 246 утакмица, и постигао 3.700 поена. Највише у историји. Равно 400 више од другог најефикаснијег – Кићановића, и 520 више од Креше Ћосића.

Године 1977. Далипагић је понео титулу најбољег играча у Европи, а 1978. био је најбољи спортиста у Југославији.

 
Далипагић (14) на ЛОИ 1980.

После кошарке

уреди

По завршетку кошаркашке каријере био је тренер, и водио је италијанску Горицу, МЗТ Скопље и београдски тим Астра Банку.

Јануара 2005. у Спрингфилду постао је члан кошаркашке Куће славних. То признање су са простора некадашње Југославије добили секретар ФИБЕ Борислав Станковић, „отац југословенске кошарке“ Александар Николић, центар Крешимир Ћосић и Дражен Петровић постхумно.

Председник Србије и Црне Горе, Светозар Маровић, одликовао је Далипагића, Орденом Немање II степена[2]

На иницијативу Педра Фернандеза, бившег тренера Реала, 1. марта 2007. отворена је у Алкобендасу, (Шпанија) европска кошаркашка Кућа славних. Међу онима који су 12. септембра постали чланови Куће славних налазе се Ранко Жеравица, Борисав Станковић и Дражен Далипагић.

Приватни живот

уреди

Ожењен је економистом Соњом Пожег, бившом тенисерком и имају ћерку Сању и сина Даворина који је кошаркаш. Даворин Далипагић је играо за београдске клубове Партизан, Атлас и Астра Банку.

Занимљивост

уреди
  • У једној реклами за пиво, Дражен Далипагић и Владе Дивац су убацивали кикирики у празну лименку пива и након што Дивац изгуби, Далипагић му каже “Мали, иди по пиво”. Реклама представља омаж чувеној полуфиналној утакмици између Југославије и Совјетског Савеза на Светском првенству 1986. у Шпанији. Након што су се Совјети вратили у утакмицу након две Дивчеве грешке, а касније и победили у продужецима, Далипагић је пришао утученом Дивцу и рекао му: “Мали, нема везе… следећи пут су твоји…”[3]
  • Прајин спортски почетак је интересантан. Почео је као и сви клинци са фудбалом у Вележу у родном Мостару. Играо је центархалфа. Ту је и добио надимак који и данас носи – Праја. Из фудбала је отишао у рукомет, а тек са осамнаест година је на наговор старијег брата почео са кошарком у мостарској Локомотиви. Само две године касније је заиграо у Партизану (1971), а већ 1973. био окићен својом првом медаљом на ЕП у Шпанији.

Референце

уреди
  1. ^ „Drazen Dalipagic, the sky jumper - Vladimir Stankovic - Welcome to EUROLEAGUE BASKETBALL”. Приступљено 5. 10. 2014. 
  2. ^ Jevremović, J. (17. 07. 2005). „Imam orden, ne znači mi mnogo”. B92. Приступљено 29. 12. 2021. 
  3. ^ „Bascet-plus.com”. Архивирано из оригинала 06. 02. 2007. г. Приступљено 28. 01. 2007. 

Спољашње везе

уреди