Прва лига Југославије у кошарци

Прва лига Југославије
Спорт	Кошарка
Основана	1945.
Угашена	1992.
Држава	СФРЈ
Степен	1
Нижи степен	Прва Б лига Југославије
Домаћи куп	Куп Југославије
Највише титула	Црвена звезда (12)

Прва лига Југославије у кошарци је била највиша кошаркашка лига у СФР Југославији. Лига је формирана 1945. и одиграно је укупно 48 сезона пре него што је расформирана 1992. услед распада СФРЈ.

Најуспешнија екипа у овом периоду је била Црвена звезда са 12 шампионских титула, следили су је Олимпија, Задар и Југопластика са по 6 титула. Црвена звезда је такође једини клуб који је одиграо све сезоне у Првој лиги и никада није испадао у нижи ранг, не рачунајући прву сезону кад нису учествовали клубови.

Прваци

Сезона	Првак	Другопласирани	Плеј-оф	Тренер првака	Напомена
1945.^[1] (Суботица)	селекција ЈА	селекција Србије	21:18	Ратко Влаховић	Играно по куп систему.
1946. (Београд)	Црвена звезда	Задар		Небојша Поповић^[2]	Од 1946. до 1948. играни турнири.
1947. (Загреб)	Црвена звезда	Задар		Небојша Поповић
1948. (Београд)	Црвена звезда	Пролетер Зрењанин		Небојша Поповић
1949.	Црвена звезда	Партизан		Небојша Поповић	Од 1949. првенство се игра као лига.
1950.	Црвена звезда	Партизан		Небојша Поповић
1951.	Црвена звезда	Партизан		Небојша Поповић	Од 1951. до 1962. били су уведени нерешени резултати.
1952.	Црвена звезда	Пролетер Зрењанин		Небојша Поповић	Због тражења најпогоднијег система такмичења 1952. године је одржан турнир у Зрењанину са 4 екипе.
1953.	Црвена звезда	АШК Љубљана		Небојша Поповић	^[3]
1954.	Црвена звезда	Младост Загреб		Небојша Поповић	Од 1954 вратило се на стари лига систем са 12 екипа.
1955.	Црвена звезда	Пролетер Зрењанин		Небојша Поповић
1956.	Пролетер Зрењанин	Олимпија Љубљана		Војислав Станков
1957.	Олимпија Љубљана	Пролетер Зрењанин		Борис Кристанчић
1958.	ОКК Београд	Олимпија Љубљана		Борислав Станковић
1959.	Олимпија Љубљана	Црвена звезда		Борис Кристанчић
1960.	ОКК Београд	Олимпија Љубљана		Борислав Станковић
1961.	Олимпија Љубљана	Локомотива Загреб		Борис Кристанчић
1962.	Олимпија Љубљана	ОКК Београд		Борис Кристанчић
1963.	ОКК Београд	Партизан		Александар Николић
1964.	ОКК Београд	Задар		Борислав Станковић
1965.	Задар	Олимпија Љубљана		Енцо Совити
1966.	Унион Олимпија	Партизан		Борис Кристанчић
1967.	Задар	Олимпија Љубљана		Ђорђo Здрилић
1967/68.	Задар	Олимпија Љубљана		Ђорђo Здрилић	Промена система, сезона сад траје током две године, јесен-пролеће.
1968/69.	Црвена звезда	Олимпија Љубљана		Милан Бјегојевић
1969/70.	Олимпија Љубљана	Црвена звезда		Милан Тошић
1970/71.	Југопластика	Локомотива Загреб		Бранко Радовић
1971/72.	Црвена звезда	Југопластика	75:70^[4]	Братислав Ђорђевић
1972/73.	Раднички Београд	Црвена звезда		Слободан Ивковић
1973/74.	Задар	Југопластика		Луцијано Валчић
1974/75.	Задар	Југопластика		Луцијано Валчић
1975/76.	Партизан	Југопластика		Борислав Ћорковић
1976/77.	Југопластика	Босна Сарајево	98:96^[5]	Петар Сканси
1977/78.	Босна Сарајево	Партизан		Богдан Тањевић
1978/79.	Партизан	Југопластика		Душан Ивковић
1979/80.	Босна Сарајево	Југопластика		Богдан Тањевић
1980/81.	Партизан	Цибона		Борислав Ћорковић
1981/82.	Цибона	Партизан	2 - 0	Мирко Новосел	Од ове сезоне титула се додељује преко плеј-офа.
1982/83.	Босна Сарајево^[6]	Шибенка	2 - 1	Светислав Пешић
1983/84.	Цибона	Црвена звезда	2 - 1	Мирко Новосел
1984/85.	Цибона	Црвена звезда	2 - 1	Жељко Павличевић
1985/86.	Задар	Цибона	2 - 1	Владе Ђуровић
1986/87.	Партизан	Црвена звезда	2 - 0	Душко Вујошевић
1987/88.	Југопластика	Партизан	2 - 1	Божидар Маљковић
1988/89.	Југопластика	Партизан	2 - 0	Божидар Маљковић
1989/90.	Југопластика	Црвена звезда	3 - 1	Божидар Маљковић
1990/91.	ПОП 84	Партизан	3 - 0	Жељко Павличевић
1991/92.	Партизан	Црвена звезда	3 - 0	Жељко Обрадовић	Нису учествовали клубови из Словеније и Хрватске

Успешност клубова

Пласман	Екипа	Првак	Другопласирани
1	Црвена звезда	12 1946, 1947, 1948, 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955, 1968/69, 1971/72.	8 1959, 1969/70, 1972/73, 1983/84, 1984/85, 1986/87, 1989/90, 1991/92.
2	Олимпија Љубљана	6 1957, 1959, 1961, 1962, 1966, 1969/70.	8 1953, 1956, 1958, 1960, 1965, 1967, 1967/68, 1968/69.
3	Југопластика Сплит	6 1970/71, 1976/77, 1987/88, 1988/89, 1989/90, 1990/91.	6 1971/72, 1973/74, 1974/75, 1975/76, 1978/79, 1979/80.
4	Задар	6 1965, 1967, 1967/68, 1973/74, 1974/75, 1985/86.	3 1946, 1947, 1964.
5	Партизан	5 1975/76, 1978/79, 1980/81, 1986/87, 1991/92.	10 1949, 1950, 1951, 1963, 1966, 1977/78, 1981/82, 1987/88, 1988/89, 1990/91.
6	ОКК Београд	4 1958, 1960, 1963, 1964.	1 1962.
7	Цибона	3 1981/82, 1983/84, 1984/85.	4 1961, 1970/71, 1980/81, 1985/86.
8	Босна Сарајево	3 1977/78, 1979/80, 1982/83.	1 1976/77.
9	Пролетер Зрењанин	1 1956.	4 1948, 1952, 1955, 1957.
10	Раднички Београд	1 1972/73.
11	селекција ЈА	1 1945.
12	селекција Србије		1 1945.
13	Младост Загреб		1 1954.

Вечна табела клубова Прве лиге Југославије

Не укључује сезону 1991/92.

Плас.	Клуб	Сез.	ИГ	Д	Н	И	П+	П-	КР	Бодови
1	Црвена звезда	46	903	565	10	328	75004	70092	+4912	1140 (-1)
2	Партизан	45	898	560	14	324	74971	70835	+4136	1134
3	Цибона Загреб^[7]	39	830	486	5	539	70161	67359	+2802	977
4	Олимпија Љубљана^[8]	42	852	479	10	363	70466	66503	+3963	967 (-1)
5	Задар	38	795	466	5	324	66626	63520	+3106	937
6	Југопластика Сплит^[9]	27	614	407	0	207	54166	50204	+3962	814
7	ОКК Београд	31	630	338	6	286	48268	46361	+1907	682
8	Босна Сарајево	19	442	260	0	182	40464	39152	+1312	520'
9	Раднички Београд	28	612	257	1	354	50369	51665	-1296	515
10	Борац Чачак	23	526	207	0	319	44401	46791	-2390	414
11	Работнички Скопље	18	420	148	0	272	34494	36800	-2306	295 (-1)
12	Жељезничар Карловац^[10]	16	328	135	1	192	23499	24520	-1021	271
13	Шибенка^[11]	11	242	119	0	123	21661	21910	-249	238
14	Пролетер Зрењанин	14	218	102	6	110	12628	13356	-728	210
15	Зрињевац Загреб^[12]	13	239	88	3	148	14710	15944	-1234	178 (-1)
16	Љубљана^[13]	9	170	81	14	75	10185	10156	+29	174 (-2)
17	Будућност Подгорица	9	198	80	0	118	16634	17579	-945	160
18	Младост Загреб	9	142	61	8	73	6592	7720	-1128	130
19	Металац Ваљево	6	152	55	0	97	12536	13314	-778	110
20	ИМТ Београд^[14]	6	132	48	0	84	11404	11954	-550	96
21	Кварнер Ријека	6	144	40	0	104	13402	14120	-718	80
22	Слобода Тузла	7	138	39	2	97	9477	10681	-1204	80
23	Војводина Нови Сад	4	92	38	0	54	7992	8293	-301	76
24	Жељезничар Сарајево	4	140	36	0	104	10576	12001	-1425	72
25	Железничар Београд	3	58	25	0	33	2089	2227	-138	50
26	Слован Љубљана	5	106	20	0	86	7743	9069	-1326	40
27	Ориолик Славонски Брод^[15]	3	66	13	0	53	4791	5654	-863	26
28	МЗТ Скопље	2	44	13	0	31	3629	3938	-309	26
29	Слога Краљево	2	44	12	0	32	3944	4236	-292	24
30	Еђшег Нови Сад	2	29	10	1	18	1045	1229	-184	21
31	Нови Загреб^[16]	1	22	8	0	14	1737	1808	-71	16
32	Челик Зеница	1	22	7	0	15	1785	1930	-145	14
33	Застава Крагујевац	1	36	5	0	31	2216	3113	-897	10
34	Зорка Шабац	1	22	5	0	17	1844	2008	-164	10
35	Славија Загреб	1	7	4	0	3	142	126	+16	8
36	Локомотива Ријека	1	18	3	0	15	495	795	-300	6
37	Први Партизан Ужице^[17]	1	22	3	0	19	1707	2025	-318	6
38	Динамо Панчево	1	18	1	0	17	1035	1604	-569	2
39	Милиционар Сарајево	1	18	1	0	17	228	524	-296	2
40	Иванград	1	22	1	0	21	1510	2041	-531	2
41	Лесонит Илирска Бистрица	1	22	1	0	21	1240	2105	-865	2
42	Далвин Сплит	1	26	1	0	25	2281	2813	-532	2
43	Игман Илиџа	1	26	1	0	25	1911	2340	-429	2
44	Марибор	1	40	1	0	39	2437	3665	-1228	2
45	Македонија Скопље	1	7	0	0	7	74	287	-213	0

Сез. = Број сезона у Првој лиги; ИГ = Играо утакмица; П = Победио; Н = Нерешено; И = Изгубио; П+ =Постигнутих кошева; П- = Примљених кошева; КР = Кош разлика

Извор: Коначна табела првих 47 државних првенстава

Види још

Референце и објашњења

^ Прво кошаркашко првенство Југославије је организовано по куп систему. У овом такмичењу су учествовале селекције Србије, Хрватске и Македоније, а свог представника су имали и аутономна покрајина Војводина као и Југословенска армија.
^ Од 1946. до 1951. је истовремено био играч и тренер.
^ После неуспелог турнира у Зрењанину покушало се опет на нови начин, па је првенство 1953. поново одржано по лига систему, које је ове године подељено у две групе: источну и западну. У завршном такмичењу учествовале су (по лига систему) по две првопласиране екипе из ових група.
^ Пошто су након завршетка регуларног дела сезона оба клуба имала по 34 бодова, играна је мајсторица у Љубљани да одлучи првака, победник је одлучен у продужетку након што је регуларни део утакмице завршен резултатом 67:67.
^ Пошто су након завршетка регуларног дела сезона оба клуба имала по 46 бодова, играна је мајсторица у Београду да одлучи првака.
^ Наслов првака је КК Шибенки накнадно одузет, пар дана након што су им додељене медаље и пехар, јер су одбили одиграти поновљену мајсторицу са КК Босном у Новом Саду (која је регистрована службеним резултатом 20:0 у корист Босне). „Изворну“ мајсторицу у Шибенику у драматичној завршници добила је Шибенка са 83:82, погодцима из слободних бацања (из КК Босне су оспоравали досуђена слободна бацања), које је постигао Дражен Петровић.
^ Клуб је од 1950. до 1975. носио назив КК Локомотива Загреб.
^ Основан као Слобода 1945., 1946-1954 Енотност, 1955-1976 АШК Олимпија, 1977-1978 Брест Олимпија, 1979-1982 Искра Олимпија, 1984 и 1986-1996 Смелт Олимпија.
^ Данашњи КК Сплит, од 1990. до 1991. се звао ПОП 84.
^ Садашњи КК Шанац Карловац је наследник КК Жељезничар Карловац.
^ Клуб се од оснивања до 1992. звао КК Шибенка, садашњи назив је КК Шибеник.
^ Клуб је кроз историју више пута мењао име, а имао је следећа: Мартиновка, Елемент, Јединство, Монтер, Монтажно, Југомонтажа, Трешњевка, Индустромонтажа, Монтинг, Монтмонтажа, Индустромонтажа, а од 1992. носи садашњи назив КК Зрињевац.
^ 1950. и 1951. играо под именом КК Железничар Љубљана.
^ Основан 1972. као КК Нови Београд, 1973-1991 ИМТ Београд, касније је носио још неколико назива, садашњи назив клуба је КК Атлас.
^ Клуб се до 2005. звао КК Ориолик, данашњи назив је КК Свјетлост Славонски Брод.
^ Садашњи назив клуба је КК Загреб, основан је 1970. као КК Сигет, од 1976. до 1991. звао се ОКК Нови Загреб.
^ Садашња КК Слобода Ужице, клуб се од 1971. до 1991. звао КК Први Партизан, у том периоду (1988/89) је играо у Првој лиги.

Спољашње везе

Историјат државних првенстава 1945-1991

[1] Прво кошаркашко првенство Југославије је организовано по куп систему. У овом такмичењу су учествовале селекције Србије, Хрватске и Македоније, а свог представника су имали и аутономна покрајина Војводина као и Југословенска армија.

[2] Од 1946. до 1951. је истовремено био играч и тренер.

[3] После неуспелог турнира у Зрењанину покушало се опет на нови начин, па је првенство 1953. поново одржано по лига систему, које је ове године подељено у две групе: источну и западну. У завршном такмичењу учествовале су (по лига систему) по две првопласиране екипе из ових група.

[4] Пошто су након завршетка регуларног дела сезона оба клуба имала по 34 бодова, играна је мајсторица у Љубљани да одлучи првака, победник је одлучен у продужетку након што је регуларни део утакмице завршен резултатом 67:67.

[5] Пошто су након завршетка регуларног дела сезона оба клуба имала по 46 бодова, играна је мајсторица у Београду да одлучи првака.

[6] Наслов првака је КК Шибенки накнадно одузет, пар дана након што су им додељене медаље и пехар, јер су одбили одиграти поновљену мајсторицу са КК Босном у Новом Саду (која је регистрована службеним резултатом 20:0 у корист Босне). „Изворну“ мајсторицу у Шибенику у драматичној завршници добила је Шибенка са 83:82, погодцима из слободних бацања (из КК Босне су оспоравали досуђена слободна бацања), које је постигао Дражен Петровић.

[7] Клуб је од 1950. до 1975. носио назив КК Локомотива Загреб.

[8] Основан као Слобода 1945., 1946-1954 Енотност, 1955-1976 АШК Олимпија, 1977-1978 Брест Олимпија, 1979-1982 Искра Олимпија, 1984 и 1986-1996 Смелт Олимпија.

[9] Данашњи КК Сплит, од 1990. до 1991. се звао ПОП 84.

[10] Садашњи КК Шанац Карловац је наследник КК Жељезничар Карловац.

[11] Клуб се од оснивања до 1992. звао КК Шибенка, садашњи назив је КК Шибеник.

[12] Клуб је кроз историју више пута мењао име, а имао је следећа: Мартиновка, Елемент, Јединство, Монтер, Монтажно, Југомонтажа, Трешњевка, Индустромонтажа, Монтинг, Монтмонтажа, Индустромонтажа, а од 1992. носи садашњи назив КК Зрињевац.

[13] 1950. и 1951. играо под именом КК Железничар Љубљана.

[14] Основан 1972. као КК Нови Београд, 1973-1991 ИМТ Београд, касније је носио још неколико назива, садашњи назив клуба је КК Атлас.

[15] Клуб се до 2005. звао КК Ориолик, данашњи назив је КК Свјетлост Славонски Брод.

[16] Садашњи назив клуба је КК Загреб, основан је 1970. као КК Сигет, од 1976. до 1991. звао се ОКК Нови Загреб.

[17] Садашња КК Слобода Ужице, клуб се од 1971. до 1991. звао КК Први Партизан, у том периоду (1988/89) је играо у Првој лиги.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]