Александар Николић
Александар Николић (Сарајево, 28. октобар 1924 — Београд, 12. март 2000) је био познати југословенски и српски кошаркаш и тренер. Због заслуга за развој кошарке у бившој Југославији, Николић се често назива „Отац југословенске кошарке“.[1] Њему у част хала на Богословији у Београду носи његово име.
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Садржај
БиографијаУреди
Николић је рођен у Сарајеву, али се преселио у Београд док је још био дете. Гимназију Краљ Александар Карађорђевић је завршио 1943, а затим је студирао право и медицину на Београдском универзитету. Од 1944. до 1945. је служио у ЈНА. Дипломирао је 1946. Био је професор на факултету за Физичку културу у Београду, због чега је остао упамћен по надимку Професор.
Играчка каријераУреди
Играчку каријеру, Николић је провео у Партизану (1945—1946), Црвеној звезди (1947—1949), Железничару из Чачка (1949—1950) и БСК-у Београд (1950—1951). Са Црвеном звездом је освајао Првенство Југославије 1947, 1948. и 1949. Одиграо је 10 утакмица за репрезентацију Југославије.
Тренерска каријераУреди
Након завршетка играчке каријере, Николић је 1951. постао селектор репрезентације Југославије и на том месту је остао до 1965. Под Николићевим вођством, Југославија је освојила сребрне медаље на Европским првенствима 1961. и 1965, као и бронзу 1963. На Светском првенству 1963. освојено је сребро. Такође је био први тренер клубова ОКК Београд, Партизана и италијанске Петрарке из Падове. 1966. је изабран за најбољег европског тренера. 1969. Николић је постао тренер Игниса из Варезеа. У периоду од 4 године (1969—1973), Игнис је освојио три национална првенства, три европске титуле, три италијанска купа и два интернационална купа (светска првенства за клубове). Тим Варезеа из 1970. и 1973. је победио у сва четири такмичења у којима је играо, што пре ником није успело. Тим Игниса из сезоне 1972/73 је често проглашаван најбољим тимом у историји италијанске и европске кошарке. Након тога враћа се у домаћу кошарку као први тренер Црвене звезде. Са Звездом успева да освоји Куп победника Купова, што је тада био први Европски трофеј и највећи успех Југословенске клупске кошарке. У лето 1991. године на позив Драгана Кићановића вратио се у Партизан и преузео улогу саветника новог тренера клуба из Хумске Жељка Обрадовића који је тада тек почињао своју тренерску каријеру. Као плод те сарадње у сезони 1991/92. Партизан је освојио триплу круну, првенство и куп Југославије али и најважнији трофеј који је неки клуб из Србије освојио – куп европских шампиона историјским тријумфом на финалном турниру у Истанбулу.
Након 11 година одсуства из репрезентације Југославије, Николић се вратио 1976. и предводио репрезентација на Европском првенству 1977. и Светском првенству 1978. На оба првенства је освојено злато.
Као тренер Николић је имао однос победа и пораза 357 : 200 на клупском нивоу и 101 : 39 на репрезентативном нивоу. У Кошаркашку Кућу славних Николић је уврштен 1998. године.[1] Николић је такође био тренер двојици будућих чланова Куће славних: Бориславу Станковићу и Крешимиру Ћосићу.
Александар Николић је умро 12. марта 2000. у Београду. 2007. године Божидар Маљковић је покренуо иницијативу да се Београдској арени промени име у Дворана Александра Николића.
ПризнањаУреди
ФИБА му је 1995. доделила Орден части. У Алкобендасу предграђу Мадрида, Шпанија, 1. марта 2007. године, отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке федерације. У првој групи чланова куће, заједно са још 5 кошаркашких тренера који су задужили светски кошаркашки спорт налази се и име Александра Николића.
РеференцеУреди
- ↑ 1,0 1,1 Александар „Аца“ Николић Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 29, 2012) (на језику: енглески), www.hoophall.com
Спољашње везеУреди
| Претходник: Небојша Поповић |
селектори Југославије |
Наследник: Ранко Жеравица |
| Претходник: Мирко Новосел |
селектори Југославије | Наследник: Петар Сканси |
| Претходник: Мирко Марјановић |
тренери Партизана | Наследник: Божидар Мунћан |
| Претходник: Братислав Ђорђевић |
тренери Црвене звезде | Наследник: Немања Ђурић |