Александар Николић
Александар Николић (Сарајево, 28. октобар 1924 — Београд, 12. март 2000) је био познати југословенски и српски кошаркаш и тренер. Због заслуга за развој кошарке у бившој Југославији, Николић се често назива „Отац југословенске кошарке“.[1] Њему у част хала на Богословији у Београду носи његово име.
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
БиографијаУреди
Александар Николић потиче из богате породице Ђорђа Николића, који је у време Александровог рођења имао 62 године. Николић је стицајем околности рођен у Сарајеву, али се преселио у Београд док је још био дете. Гимназију „Краљ Александар Карађорђевић“ је завршио 1943, а затим је студирао право и медицину на Београдском универзитету.[2] Од 1944. до 1945. је служио у НОВЈ. Дипломирао је 1946. Био је професор на Факултету за физичку културу у Београду, због чега је остао упамћен по надимку „Професор“.
Играчка каријераУреди
Играчку каријеру, Николић је провео у Партизану (1945—1946), Црвеној звезди (1947—1949), Железничару из Чачка (1949—1950) и БСК-у Београд (1950—1951). Са Црвеном звездом је освајао Првенство Југославије 1947, 1948. и 1949. Одиграо је 10 утакмица за репрезентацију Југославије.
Тренерска каријераУреди
Након завршетка играчке каријере, Николић је 1951. постао селектор репрезентације Југославије и на том месту је остао до 1965. године. Под Николићевим вођством, Југославија је освојила злато на Медитеранским играма 1959. године, сребрне медаље на Европским првенствима 1961. и 1965, као и бронзу 1963. На Светском првенству 1963. освојено је сребро. Такође је био први тренер клубова ОКК Београд, Партизана и италијанске Петрарке из Падове. 1966. је изабран за најбољег европског тренера, што му је поново пошло за руком 1979. године.
Године 1969. Николић је постао тренер Игниса из Варезеа. У периоду од 4 године (1969—1973), Игнис је освојио три национална првенства, три европске титуле, три италијанска купа и два интернационална купа (светска првенства за клубове). Тим Варезеа из 1970. и 1973. је победио у сва четири такмичења у којима је играо, што пре ником није успело. Тим Игниса из сезоне 1972/73 је често проглашаван најбољим тимом у историји италијанске и европске кошарке. Након тога враћа се у домаћу кошарку као први тренер Црвене звезде. Са Звездом успева да освоји Куп победника Купова, што је до данас највећи успех у историји клуба.
Након 11 година одсуства из репрезентације Југославије, Николић се вратио 1976. и предводио репрезентацију на Европском првенству 1977. и Светском првенству 1978. На оба првенства је освојено злато.
У лето 1991. године на позив Драгана Кићановића вратио се у Партизан и преузео улогу саветника новог тренера клуба из Хумске Жељка Обрадовића који је тада тек почињао своју тренерску каријеру. Као плод те сарадње у сезони 1991/92. Партизан је освојио триплу круну, првенство и куп Југославије, али и најважнији трофеј који је неки клуб из Србије освојио – Евролигу историјским тријумфом на финалном турниру у Истанбулу.
Као тренер Николић је имао однос победа и пораза 357 : 200 на клупском нивоу и 101 : 39 на репрезентативном нивоу. У Кошаркашку Кућу славних Николић је уврштен 1998. године.[1] Николић је такође био тренер двојици будућих чланова Куће славних: Бориславу Станковићу и Крешимиру Ћосићу.
Приватни живот и смртУреди
Александар Николић је умро 12. марта 2000. у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу. Био је ожењен и имао две ћерке. Године 2007. Божидар Маљковић је покренуо иницијативу да се хали Пионир промени име у Дворана Александра Николића.
ПризнањаУреди
ФИБА му је 1995. доделила Орден части. У Алкобендасу предграђу Мадрида, Шпанија, 1. марта 2007. године, отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке федерације. У првој групи чланова куће, заједно са још 5 кошаркашких тренера који су задужили светски кошаркашки спорт налази се и име Александра Николића.
РеференцеУреди
- ↑ 1,0 1,1 Александар „Аца“ Николић Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2012), www.hoophall.com
- ^ „Ekskluzivno: Nepoznati detalji o profesoru Aci Nikoliću”. kosmagazin.com. Приступљено 01. 09. 2019.
Спољашње везеУреди
| Претходник: Небојша Поповић |
селектори Југославије |
Наследник: Ранко Жеравица |
| Претходник: Мирко Новосел |
селектори Југославије | Наследник: Петар Сканси |
| Претходник: Мирко Марјановић |
тренери Партизана | Наследник: Божидар Мунћан |
| Претходник: Братислав Ђорђевић |
тренери Црвене звезде | Наследник: Немања Ђурић |