ОКК Београд

Омладински кошаркашки клуб Београд је српски кошаркашки клуб из Београда са великом традицијом. Четири пута је освајао национално првенство, три пута национални куп, а три пута је био полуфиналиста Купа европских шампиона.

ОКК Београд
Grb okk beograd 130x130.jpg
ЛигаКошаркашка лига Србије
Основан1945. год.; пре 75 година (1945)
ДворанаЦКС Шумице
(капацитет: 2.000)
ЛокацијаБеоград,  Србија
Боје клуба         
ПредседникАлександар Милошевић
Прваци4 Национална првенства
3 Национална купа
Веб-сајтokkbeograd.org.rs
Дресови
Kit body thinbluesides.png
Домаћи jersey
Kit shorts.png
Team colours
Домаћи
Kit body thinwhitesides.png
Гостујући jersey
Kit shorts.png
Team colours
Гостујући

ИсторијаУреди

Прича о кошаркашком клубу Београд започиње баш у том послератном периоду, те давне 1945. године, када се на иницијативу Синдиката металских радника Југославије, чувених „клонфера“, оснива спортско друштво „Металац“. Исте године оснивају се и спортска друштва Партизан и Црвена звезда. У оквиру спортског друштва „ Металац“ оснивају се фудбалски и кошаркашки клуб, са истоименим називом. 1950. године на предлог тадашњег чувеног београдског новинара Владимира Дедијера, комплетно спортско друштво мења назив у БСК (Београдски Спортски Клуб).1954. из јуниорског састава првом тиму се прикључују два нова имена, која ће у годинама које долазе добро запамтити како југословенска, тако и европска и светска спортска јавност-Радивоје Кораћ и Слободан Гордић, који ће са онима који су већ били у „плавој средини“ (Еркић, Богомир Рајковић,...) и онима који ће доћи (Сија Николић, Трајко Рајковић...) створити шампионски тим, чије ће име одзвањати европским престоницама. Повратком из Српске лиге у Првенство Југославије, и освајањем трећег места у коначном пласману екипа, 1958. године клуб мења назив у ОКК Београд, који задржава до данашњих дана.

Златне годинеУреди

Те 1958. године играјући у Првенству Југославије, ОКК Београд држи јавни час свим тада великим кошаркашким клубовима на просторима бивше СФРЈ. Пред Кораћем и друговима на колена падају Олимпија (105-67), Црвена звезда (67-65), Партизан (104-89), Задар (111-84)... Поход кроз домаће такмичење завршава се најлепши могући начин: у витрине „плавог клуба“ стиже први пехар шампиона државе... Свим учесницима домаћег такмичења те 1958. године бива јасно да се у југословенској кошарци појавила нова клупска величина, на коју ће у будућности морати озбиљно да се рачуна...

И на међународној сцени учинак плаво-белих у сезони 1958/59 бива изузето запажен. У Купу Европе ОКК Београд на путу до полуфинала елиминише Атински АЕК, и првака Француске, Цхарлевилле из Мезиерес-а, да би у полуфиналу, слабијом кош разликом у мечу на гостујућем терену, био елиминисан од стране Софијског Академика (Београд: 79-69; Софија: 94-77).

У периоду од 1959-1962. године ОКК Београд бележи велике успехе. После слабог пласмана у домаћем шампионату 1959. године, у сезони 1960. ОКК се враћа на трон, слилније и убедљивије савладавши своје противнике него у првој шампионској сезони, и по други пут осваја титулу првака државе.

1962. године у ОКК Београду долази до промене на позицији тренера. Дотадашњи тренер Бора Станковић, због обавеза у међународној кошаркашкој организацији, предаје „диригентску палицу“ професору Аци Николићу. Вођен професором Николићем ОКК Београд завршава као вицешампион, изгубивши у финалу од Љубљанске Олимпије. И поред ове чињенице у витрине београдског клуба 1962. године, после победе над Партизаном 103-82, долази нови трофеј-победник Купа Југославије.

Године 1963. и 1964. остаће забележене као најсјајније у историји ОКК Београда.

1963. године Кораћ, Еркић, Гордић, М. Николић, Т. Рајковић, Павелић, Тошић, Љ. Станковић, Пазмањ, Косовић, Ивацковић и Гајин „прошетали“ су се првом лигом побеђујући своје противнике са просечном разликом од 25 поена, са скором од 15 победа и само три пораза. У финалном мечу падају и "црно-бели“ и екипа из „Жућкове авлије“ бива богатија за још једну титулу државног првака.

1964. године Бора Станковић се поново враћа на клупу „плавих“, у тежњи да одбрани шампионску титулу из претходне сезоне. Кораћ и другари и у овој сезони, баш као и у претходној, односе победе, како на домаћем тако и на гостујућим теренима, у целој Југославији. После мечева са „плавима“ погнуте главе одлазе играчи Звезде, Партизана, Задра, Слована, Сплита, Олимпије, Локомотиве, Радничког. Епилог исти: 15 победа и три пораза, и наравно још једна титула првака Југославије за дружину из Челареве.

После „златних година“ ОКК Београда (период 1957-1965. године) долази до разлаза шампионске екипе. Кораћ и Гордић одлазе у Белгију, Николић у Турску, итд. „Трофејни пост“ ОКК Београда траје све до 1993. године када под вођством Рајка Жижића клуб из Челареве по трећи пут у својој историји постаје освајач националног Купа.

УспесиУреди

Такмичење Број Година
Национално првенство - 4
Првенство СФР Југославије Првак 4 1958, 1960, 1963, 1964.
Други 1 1962.
Првенство Србије Првак 0 /
Други 0 /
Развојна национална лига - 1
Развојна лига Србије Победник 1 2012/13.
Други 0 /
Национални куп - 3
Куп СФР Југославије Победник 2 1959/60, 1961/62.
Финалиста 1 1959.
Куп СР Југославије Победник 1 1992/93.
Финалиста 0 /
Куп Радивоја Кораћа (СЦГ/Србија) Победник 0 /
Финалиста 0 /
Национални суперкуп - 0
Суперкуп СР Југославије Победник 0 /
Финалиста 1 1993.
Континентална такмичења
Куп европских шампиона Победник 0 /
Финалиста 0 /
Треће место 2 1958/59, 1963/64.
Четврто место 1 1964/65.
Куп Радивоја Кораћа (ФИБА) Победник 0 /
Финалиста 1 1971/72.
Полуфинале 0 /

Учинак у претходним сезонамаУреди

Сез. Првенство Србије — КЛС Првенство Србије — Суперлига Куп Србије Регионално такмичење Европско такмичење
2009/10. 4. место Четвртфинале Балканска лига — Четвртфинале
2010/11. 2. место 7. место Четвртфинале Балканска лига — Четвртфинале
2011/12. 5. место Балканска лига — Прва фаза
2012/13. 9. место Балканска лига — Прва фаза
2013/14. 6. место Четвртфинале
2014/15. 6. место
2015/16. 12. место
2016/17. 11. место
2017/18. 12. место
2018/19. 4. место 5. место групе А
2019/20. 13. место

Познатији играчиУреди

Познатији тренериУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди