Владимир Мицов

Владимир Мицов (Београд, 16. април 1985) српски је кошаркаш. Игра на позицијама бека и крила, а тренутно наступа зa Будућност.

Владимир Мицов

Мицов као играч Олимпије из Милана (2017)
Мицов као играч Олимпије из Милана (2017)

Личне информације
Пуно име Владимир Мицов
Датум рођења (1985-04-16)16. април 1985.(36 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 2,01 m
Позиција бек / крило
Про каријера 2001—
Сениорски клубови
Године: Клубови:
2001—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2009
2007
2009
2009
2010—2012
2012—2014
2014—2017
2017—2021
2021—
Беопетрол
Црвена звезда
ОКК Београд
Лавови 063
Будућност
Партизан
Паниониос
Каха Лаборал
Канту
ЦСКА Москва
Галатасарај
Олимпија Милано
Будућност
Репрезентација
 Србија

Клупска каријераУреди

Мицов је поникао у екипи Беопетрола, да би у лето 2002. потписао уговор са Црвеном звездом.[1] Ипак, за црвено-беле није успео да одигра ниједан званични меч, па је каријеру наставио у екипи ОКК Београда а потом је наступао за Лавове.[2]

У јулу 2005. је потписао четворогодишњи уговор са екипом Будућности из Подгорице.[3] Са подгоричким клубом је освојио једну титулу црногорског првака и три купа. Током 2007. је био позајмљен три месеца Партизану и са њима је освојио првенство Србије.[4]

У марту 2009. је напустио Будућност и потписао уговор са Паниониосом до краја сезоне.[5] У септембру 2009. је потписао уговор са екипом Каха Лаборала.[6] Ипак, већ 30 децембра исте године напушта Лаборал и потписује уговор са италијанским Кантуом.[7]

У јуну 2012. је потписао једногодишњи уговор са московским ЦСКА.[8] У сезони 2012/13. са екипом ЦСКА је освојио руско првенство и ВТБ лигу. У јуну 2013. је продужио уговор на још једну сезону,[9] у којој је ЦСКА поново освојио ВТБ лигу.

У јулу 2014. је потписао уговор са Галатасарајем.[10] Са турским клубом је освојио Еврокуп у сезони 2015/16.[11] Такође је у овој сезони уврштен у идеални тим Еврокупа.[12]

У јулу 2017. је потписао уговор са Олимпијом из Милана.[13] Провео је наредне четири сезоне у екипи Олимпије и током тог периода је освојио једну титулу првака Италије, док је три пута био освајач Суперкупа а једном Купа. У сезони 2020/21. са екипом из Милана је стигао до фајнал фора Евролиге, првог након 29 година чекања.[14]

У јулу 2021. се вратио у подгоричку Будућност.[15]

РепрезентацијаУреди

Као члан репрезентације СР Југославије до 16 година, освојио је златну медаљу на Европском првенству 2001. у Риги. Са репрезентацијом СЦГ до 20 година, освојио је бронзану медаљу на Европском првенству 2005. у Чехову.

Мицов је први пут заиграо за сениорску репрезентацију Србије током припремног периода за Светско првенство 2014. Ипак, шест дана пре почетка првенства, на пријатељској утакмици са Новим Зеландом, дошао је у сукоб са селектором Сашом Ђорђевићем, након чега је одстрањен из националног тима.[16] Селектор је изјавио да је Мицов завршио репрезентативну каријеру,[17] док је Мицов изјавио да поштује одлуку селектора и да не жели да даље улази у полемисање са њим.[18]

УспесиУреди

КлупскиУреди

РепрезентативниУреди

ПојединачниУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Шилобад, Јеретин и Мицов у Црвеној звезди”. b92.net. 5. 7. 2002. Приступљено 21. 4. 2014. 
  2. ^ „Мицов: Дејо ме је вратио на пут, у Звезди сам изгубио године”. nova.rs. 5. 3. 2020. Приступљено 12. 10. 2021. 
  3. ^ „Владимир Мицов прешао у Будућност”. b92.net. 7. 7. 2005. Приступљено 12. 10. 2021. 
  4. ^ „Мицов:Незаборавно искуство у Партизану”. mondo.rs. 17. 10. 2012. Приступљено 21. 4. 2014. 
  5. ^ „Мицов потписао за Паниониос”. srbijasport.com. 27. 3. 2009. Архивирано из оригинала на датум 23. 04. 2014. Приступљено 21. 4. 2014. 
  6. ^ „Мицов потписао за Каха Лаборал”. sportal.rs. 11. 9. 2009. Архивирано из оригинала на датум 22. 04. 2014. Приступљено 21. 4. 2014. 
  7. ^ „Владимир Мицов прешао у Канту”. b92.net. 30. 12. 2009. Приступљено 21. 4. 2014. 
  8. ^ „Мицов потписао уговор са ЦСКА”. kosarka24.com. 30. 6. 2012. Архивирано из оригинала на датум 23. 04. 2014. Приступљено 21. 4. 2014. 
  9. ^ „Мицов остаје у ЦСКА”. novosti.rs. 11. 6. 2013. Приступљено 21. 4. 2014. 
  10. ^ „Мицов и званично нови играч Галатасараја, уговор вредан 1,6 милиона евра”. zurnal.rs. 14. 7. 2014. Приступљено 14. 8. 2014. 
  11. ^ „МИЦОВ У ЕЛИТИ: Галатасарај освојио Еврокуп и пласирао се у Евролигу!”. zurnal.rs. 27. 4. 2016. Приступљено 12. 10. 2021. 
  12. ^ „Мицов у идеалној петорци Еврокупа”. mvp.rs. 15. 4. 2016. Приступљено 12. 10. 2021. 
  13. ^ „Озваничено: Владимир Мицов има нови клуб”. hotsport.rs. 10. 7. 2017. Приступљено 12. 10. 2021. 
  14. ^ „Заувек захвални: Владимир Мицов напустио Олимпију из Милана”. mozzartsport.com. 26. 6. 2021. Приступљено 12. 10. 2021. 
  15. ^ „Владимир Мицов у Будућности”. zurnal.rs. 16. 7. 2021. Приступљено 12. 10. 2021. 
  16. ^ „Ђорђевић избацио Мицова са утакмице!”. sportske.net. 24. 8. 2014. Приступљено 25. 8. 2014. 
  17. ^ „Ђорђевић о Мицову: Његова кратка репрезентативна каријера је завршена”. novosti.rs. 24. 8. 2014. Приступљено 25. 8. 2014. 
  18. ^ „Мицов: Нисам бацио пешкир, ни рекао ружну реч!”. mondo.rs. 24. 8. 2014. Приступљено 25. 8. 2014. 

Спољашње везеУреди