Владе Ђуровић
Владе Ђуровић (Београд, 16. мај 1948) је бивши југословенски и српски кошаркаш а садашњи кошаркашки тренер.
| Владе Ђуровић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 16. мај 1948. | ||
| Место рођења | Београд, СФРЈ | ||
| Држављанство | Србија | ||
| Информације о каријери | |||
| Проф. каријера | 1964—1973 | ||
| Позиција | Тренер | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1964—1973 | ОКК Београд | ||
| Тренерска каријера | |||
| 1978—1982 1982—1984 1984—1985 1985—1986 1986—1988 1988—1993 1993—1994 1994—1995 1995—1996 1996—1997 1997 1997—1998 1998—1999 1999—2000 2000 2000—2001 2001—2002 2002 2003—2004 2004—2005 2005 2005—2006 2006—2007 2008—2009 2009 2009—2010 2010—2011 2011—2014 |
Слобода Дита Шибенка Будућност Задар Црвена звезда Паниониос Арис АЕК Атина Лимож Паниониос АЕЛ Лимасол Остенде Окапи Алстар Дафни Ахилеас Окапи Алстар Асвел (помоћник) Будућност ФМП Лијетувос ритас НИС Војводина Мега Исхрана ЦСКА Софија Металац Војводина Србијагас ФМП Тозин Електрик ОКК Београд | ||
Биографија
уредиСвоју успешну спортску каријеру је започео као кошаркаш у ОКК Београду где је играо од 1964. године до 1973. године. По завршетку играчке каријере желео је да остане у свом клубу, завршио је тренерску школу и постао први професионалац у историји ОКК Београда. У ОКК Београду је радио са пионирима и кадетима. За тренерску каријеру захвалан је свом куму Богдану Тањевићу, који га је наговорио да тренира КК Слобода Диту из Тузле, а тиме и започиње његова богата тренерска каријера.[1]
Са екипом Шибенке је у сезони 1982/83. освојио прво место, а били су прваци само шеснаест сати, јер је Управни одбор Кошаркашког савеза Југославије, на хитно сазваној седници, донео одлуку да се утакмица поништи, пошто је, наводно, судија Матијевић тешко оштетио Босну. Цео град је стао иза клуба, који није желео да игра утакмицу на неутралном терену, па је у историји остало забележено да је Ђуровић био једини тренер који је титулу шампиона задржао само шеснаест сати.[2] Као тренер Шибенке је 1984. године играо у финалу купа Радивоја Кораћа.
Након Шибенке је водио подгоричку Будућност у сезони 1984/85, да би у сезони 1985/86. као тренер Задра освојио првенство Југославије.[3] Након успеха са Задром преузео је Црвену звезду у којој је провео две сезоне. У првој сезони је у полуфиналу плеј офа у мајсторици у Загребу избацио Цибону, али је у финалу изгубио од Партизана. У другој сезони није имао запажени резултат.[4]
Након Звезде наредне године проводи у Грчкој где води екипе Паниониса (освојио куп Грчке 1991), Ариса, АЕК-а из Атине. Касније је водио и француски Лимож, био је у Белгији где је освојио куп са Остендеом 1998. године. Водио је још и Окапи Алстар а био је и селектор репрезентације Белгије. Као тренер Ахилеаса освојио је Куп Кипра 2000. године. У сезони 2001/02. је као помоћник Богдана Тањевића у Асвелу освојио првенство Француске. Од јула до децембра 2002. године је водио поново подгоричку Будућност.[5][6]
У априлу 2003. године је преузео екипу ФМП-а.[7] Истог месеца је освојио Куп Радивоја Кораћа,[8] затим је играо финале доигравања са Партизаном (0:3), после чега је екипу ФМП-а повео на Универзијаду, где су "пантери" у дресовима СЦГ освојили злато. У наредној 2003/04. сезони је са ФМП-ом стигао до полуфинала УЛЕБ купа где је клуб поражен од Хапоела из Јерусалима. У првој утакмици у Железнику било је 70:69, а после трилера у Јерусалиму, ФМП је имао последњи напад за финале, али Бојан Поповић није погодио кош и остало је 76:79.[9] Ђуровић је у овој сезони одвео ФМП на фајнал фор Јадранске лиге у Загребу, али је ипак непосредно пред одлазак у Загреб поднео оставку на место тренера због свађе са председником клуба Небојшом Човићем.[10][11] Тим је преузео Бошко Ђокић који је савладао Црвену звезду и Цибону и донео трофеј Јадранске лиге у Железник.
У јуну 2004. је преузео екипу Лијетувос ритаса.[12] Тренер овог клуба је био све до краја јануара 2005. када је помало изненађујуће одлучио да напусти клуб због личних разлога. Ритас је играо сјајно под Ђуровићем – завршили су такмичење у групи Г УЛЕБ купа са девет победа и једним поразом, а у лиги су били на првом месту испред Жалгириса.[13][14] У мају 2005. је преузео НИС Војводину и водио тим у Суперлиги СЦГ.[15] Током сезоне 2005/06. је водио екипу Мега Исхране у првој лиги СЦГ.[16][17]
Касније ради и у Бугарској где води ЦСКА из Софије. Током сезоне 2008/09. водио је ваљевски Металац али се није задржао целе сезоне већ је напустио клуб крајем јануара 2009. након што је освојио Куп Србије (2 степен).[18][19] Одмах након што је напустио Металац преузима по други пут у каријери Војводину. Дошао је као трећи тренер клуба у сезони, са циљем да обезбеди тиму опстанак у Јадранској лиги.[20] Ипак новосадски клуб је заузео последње место у регионалном такмичењу, и тако изгубио право да игра у овом такмичењу наредне сезоне. Ђуровић је у априлу 2009. због здравствених разлога поднео оставку на место тренера Војводине.[21]
Током сезоне 2009/10. поново је неколико месеци водио ФМП.[22][23] Током 2010. и 2011. године је радио у Ирану где је водио Тозин Електрик.[24] Последњих година је водио ОКК Београд у Кошаркашкој лиги Србије,[25] а радио је и као тренер у Тунису.[26][27]
Тренерски успеси
уредиКлупски
уреди- Задар:
- Паниониос:
- Куп Грчке (1): 1990/91.
- Остенде:
- Куп Белгије (1): 1997/98.
- Ахилеас:
- Куп Кипра (1): 2000.
- ФМП:
Репрезентативни
уреди
Референце
уреди- ^ „Владо Ђуровић: Добио сам отказ због Мадлен Олбрајт, министарке”. blic.rs. 26. 6. 2011. Приступљено 25. 10. 2018.
- ^ „Шампион на 16 сати! Кога је избацио из свлачионице, па добио отказ? Владе Ђуровић о Дражену и другим непознатим детаљима каријере!”. espreso.rs. 31. 1. 2017. Приступљено 25. 10. 2018.
- ^ „Сезона 1985-86: Владе Ђуровић, херој јазина”. kosmagazin.com. 3. 12. 2015. Приступљено 25. 10. 2018.
- ^ „Даба: Звездин тренер бр. 35”. kosmagazin.com. 23. 7. 2017. Приступљено 25. 10. 2018.
- ^ „Владо Ђуровић нови тренер Будућности”. b92.net. 6. 7. 2002. Приступљено 25. 10. 2018.
- ^ „Владо Ђуровић отишао из Будућности”. b92.net. 23. 1. 2002. Приступљено 25. 10. 2018.
- ^ „Ђуровић нови тренер ФМП Железника”. b92.net. 10. 4. 2003. Приступљено 25. 10. 2018.
- ^ „ФМП Железник - Хемофарм 88:67”. arhiva.srbija.gov.rs. 27. 4. 2003. Приступљено 25. 10. 2018.
- ^ „Рефлекс није успео да се пласира у финале УЛЕБ Купа”. b92.net. 31. 3. 2004. Приступљено 25. 10. 2018.
- ^ „Владе Ђуровић није више тренер Рефлекса!”. b92.net. 15. 4. 2004. Приступљено 25. 10. 2018.
- ^ „Цибона се није опоравила од мене”. politika.rs. 23. 4. 2014. Приступљено 25. 10. 2018.
- ^ „Ђуровић: Морао сам да се склоним”. blic.rs. 4. 6. 2004. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ „Ђуровић напустио Лијетувос Ритас”. b92.net. 29. 1. 2005. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ „Касно је да се мењам”. novosti.rs. 30. 1. 2005. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ „Владо Ђуровић на клупи Војводине”. b92.net. 15. 5. 2005. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ „Владо Ђуровић тренер Мега Исхране”. b92.net. 23. 12. 2005. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ „Ђуровић тренер Мега Исхране уместо Поповића”. mondo.rs. 22. 12. 2005. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ „Ђуровић напушта Металац”. b92.net. 27. 1. 2009. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ „Металац славио у финалу Купа Србије”. b92.net. 27. 1. 2009. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ „Трећи тренер КК Војводина у овој сезони Владе Ђуровић”. svevesti.com. 30. 1. 2009. Приступљено 24. 10. 2018.[мртва веза]
- ^ „Ђуровић више није тренер Војводине”. b92.net. 14. 4. 2009. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ „Клипа смењен, Ђуровић поново у ФМП”. novosti.rs. 28. 10. 2009. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ „ФМП и Ђуровић завршили сарадњу”. b92.net. 17. 3. 2010. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ „Кошарка24: Владе Ђуровић у Ирану”. b92.net. 23. 11. 2010. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ „Владе Ђуровић тренер ОКК Београда”. mozzartsport.com. 12. 12. 2011. Архивирано из оригинала 10. 04. 2018. г. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ „Ђуровић у Тунису, Степандић клонфер”. mvp.rs. 15. 1. 2014. Приступљено 24. 10. 2018.
- ^ „Оде Ђуровић у Тунис”. mozzartsport.com. 12. 9. 2018. Приступљено 24. 10. 2018.
