Јадранска лига у кошарци

регионална кошаркашка лига

Јадранска лига (енгл. Adriatic League; позната и као АБА лига, енгл. ABA League) је регионална кошаркашка лига у којој се такмиче клубови из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Словеније, Црне Горе, Македоније и Уједињених Арапских Емирата.[1] У прошлости су по специјалном позиву Јадранске кошаркашке асоцијације у лиги учествовали и тимови из Израела, Мађарске, Бугарске и Чешке.

Јадранска лига у кошарци
Тренутна сезона или такмичење:
Current sports event 2024/25.
Лого АБА лиге ј.т.д.
СпортКошарка
Основана2001.; пре 23 године (2001)
Број тимова16
Држава Србија
 Хрватска
 Босна и Херцеговина
 Словенија
 Северна Македонија
 Црна Гора
 Уједињени Арапски Емирати
Нижи степенДруга Јадранска лига
Домаћи купСуперкуп Јадранске лиге
Међународна
такмичења
Евролига
Еврокуп
ФИБА Лига шампиона
ФИБА Куп Европе
Највише титулаПартизан и Црвена звезда (по 7)
Тренутни
првак
Црвена звезда (2023/24)
Веб-сајтaba-liga.com

Лига постоји упоредо са домаћим првенствима у свакој земљи. Сви тимови играју у АБА лиги и првенству своје земље. Јадранска кошаркашка асоцијација, која организује АБА лигу, је пуноправни члан УЛЕБ-а. Од сезоне 2017/18. постоји Друга АБА лига и Суперкуп АБА лиге.

Због спонзорских разлога Јадранска кошаркашка лига је позната као Гудјер лига (енгл. Goodyear League) у периоду од 2001. до 2006. године, НЛБ лига (енгл. NLB League) у периоду од 2006. до 2011. године и АБА лига ј.т.д. (енгл. ABA League JTD) од 2016. године.

Лига је инспирисала покретање сличних регионалних лига широм Европе као што су: Балтичка лига, Балканска лига и ВТБ лига.

Најуспешнији клубови су Партизан и Црвена звезда, који су по 7 пута освојили ово такмичење.

Систем такмичења

уреди

Као и већина других кошаркашких лига и АБА лига се игра у два дела, регуларна сезона и доигравање.[2] У АБА лиги се такмичи 12 клубова.

Регуларна сезона

уреди

Први део такмичења се одвија по двоструком бод-систему, свако са сваким игра по једну утакмицу на домаћем и једну на гостујућем терену.[2] Клубови играју 22 кола за поредак од 1. до 12. места. Последње пласиран клуб губи право наступа у АБА лиги и следеће године наступа у Другој АБА лиги, док претпоследњи клуб игра доигравање за опстанак у АБА лиги против вицепрвака Друге АБА лиге.

Доигравање

уреди

Најбоља четири тима из првог дела такмичења пласирају се у доигравање. Тимови се у полуфиналу доигравања, на основу пласмана на табели, упарују по систему 1-4, 2-3. Полуфиналне серије се играју на две добијене утакмице, а предност домаћег терена одређена је по систему 1-1-1. Финална серија се игра на три добијене утакмице, а предност домаћег терена одређена је по систему 2-2-1.[2]

Победник АБА лиге обезбеђује место у наредној сезони Евролиге, док ће се поражени и полуфиналисти такмичити у УЛЕБ Еврокупу.[2]

Историја

уреди

Оснивање лиге

уреди

Јадранска кошаркашка лига је основана 2001. године од стране представника Босне, Будућности, Цибоне и Унион Олимпије у у коју су се укључили и други кубови из Босне и Херцеговине, Словеније и Хрватске. Прве сезоне се у лиги такмичило 12 клубова, а лига добија назив по спонзору Гудјер лига. Утврђен је систем такмичења по којем се регуларни део сезоне игра по двокружном бод систему, док се о победнику лиге одлучује на фајнал-фору. Формат завршнице је након 2004. године често мењан, али се такмичење у регуларном делу сезоне одвија по истом систему. У првој сезони Јадранске кошаркашке лиге титулу осваја Унион Олимпија. У другој сезони, као први представник Србије, учествује Црвена звезда. У овој сезони међу учесницима био је и израелски представник Макаби Тел Авив. Иако је Макаби био први фаворит за освајање наслова првака титулу је освоји Задар победом у финалу резултатом 91:88.

Улазак других клубова из Србије и владавина Партизана

уреди
 
Финална утакмица између Цибоне и Партизана

У трећој сезони број клубова учесника повећан је на 14, а затим наредне сезоне на 16. У лигу улази и други српски клуб Рефлекс који у дебитантској сезони осваја прву титулу, док другу титулу осваја две године касније. Након прве титуле Рефлекса уследила је и промена у лиги фајнал-фор је замењен фајнал-ејтом, а тај формат завршнице остао је на снази и у наредној сезони у којој је титулу однео Хемофарм.

Прву од својих пет везаних титула Партизан осваја у сезони 2006/07. Те сезоне се на завршници играо плеј-оф у којем су учествовали осам најбоље пласираних екипа из регуларног дела сезоне. Четвртфиналне, полуфиналне и финалне играле су се до две добијене утакмице. Такође, у септембру 2006. лига је потписала спонзорски уговор са Новом љубљанском банком и променила назив у НЛБ лига. Нова промена у формату завршнице је уследила већ следеће сезоне комбинацијом плеј-офа и фајнал-фора у завршници. Осам најбоље пласираних тимова је у четвртфиналу играло серије до две добијене утакмице, а победници тих серија за титулу су се борили на класичном фајнал-фору, али је наредне сезоне укинут плеј-оф у четвртфиналу и систем такмичења враћен на првобитни. Фајнал-фор се играо одмах након регуларног дела сезоне. Овај систем остао је на снази све до сезоне 2014/15.

Финале сезоне 2009/10. остаће упамћено као најдраматичније у историји АБА лиге. Овај меч одигран је у Арени Загреб, 25. априлa 2010. Утакмица између Цибоне и Партизана одлучивала је победника лиге. Партизан је однео победу резултатом 74:75 после продужетка, чиме је четврти узастопни пут освојио регионалну лигу. Меч је упамћен по драматичној завршници у којој је Душан Кецман 0,6 секунди пре истека времена упутио лопту са више од пола терена и постигао победнички кош.

У претходном нападу кошаркаш Цибоне Бојан Богдановић такође је постигао тројку у последњој секунди утакмице, након чега су сви играчи и стручни штаб Цибоне почели славити ушавши у терен. Неколико тренутака потом Кецман, који се није истакнуо у дотадашњем току утакмице, примио је лопту с нешто више од пола терена и упутио је према кошу. Лопта се одбила од табле и ушла у кош. Следећег дана Цибона је службено уложила жалбу дисциплинској комисији НЛБ лиге, сматрајући како напад Партизана није могао отпочети док су стране особе на терену. Жалба је, међутим, одбачена као нерегуларна.

Сам Кецман је скромно прославио свој успех, али је постао звезда добивши и надимке попут Кецман 006. Највећа спортска телевизијска кућа у САД, ЕСПН, одабрала је у јуну 2011. године 10 најневјеројатнијих спортских завршница у историји које су забележиле телевизијске камере. Девет од десет догађаја одиграло се у Америци, а једини који није управо је ова Кецманова тројка која је заузела високо треће место.

Пету везану титулу Партизан oсваја у сезони 2010/11. Te сезоне се у лиги такмичи први и једини представника Чешке Нимбурк).

Нове промене и почетак Звездине владавине

уреди
 
Утакмица Црвене звезде

Истеком уговора са НЛБ банком званични назив такмичење у сезони 2011/12. је АБА лига. Ту сезону је обележио и повратак Макабија из Тел Авива након осмогодишње паузе, али поново само на једну сезону. Макаби је те сезоне лако освојио титулу и то је једина титула коју није освојио клуб са простора бивше Југославије. Почетком наредне године проходност ка УЛЕБ-овим такмичењима је пребачена у потпуности на Јадранску кошаркашку лигу, до тада су националне лиге Словеније, Србије и Хрватске имале по једног загарантованог представника у Евролиги. Финалисти обезбеђују директно учешће у Евролиги, док трећепласирани у коначном пласману иде у квалификације. Клубови који су сезону завршили на позицијама 4, 5 и 6 учествују у УЛЕБ Еврокупу. Те сезоне се у Јадранској кошаркашкој лиги такмиче и клубови из Мађарске и Македоније, специјалне позивнице добили су Солнок Олај и МЗТ Скопље Аеродром. Наредне године су по први пут уведена награда за најбољег тренера године, као и избор идеалног тима сезоне.

25. април 2014. у доигравању је Цедевита у Београду победила Партизан 81:79 тројком Нолана Смита уз звук сирене. Играло се кош за кош, а Партизан је имао један поен предности и напад до готово самог краја. Партизан није постигао кош, Нолан Смит је кренуо у контра напад и са осам метара уз звук сирене погодио. Тиме је осигурано хрватско финале у Београду, јер је претходно Цибона избацила Црвену звезду. Цибона и Цедевита изборили су наступ у Евролиги, али је Цибона одустала од учешћа у Евролиги и њено место заузела је Црвена звезда због бољег пласмана у регуларном делу сезоне у односу на Партизан. Партизан због пораза од Цедевите први пут након 12 година није наступао у Евролиги.

Прву, од за сада пет титула, Црвена звезда осваја у сезони 2014/15. Од ове сезоне је коначно дошло до промене система такмичења у завршници и дугогодишњи формат фајнал-фора заменио је плеј-оф. Обе полуфиналне, као и финална серија играју се на 3 добијене утакмице, а предност домаћег терена одређује се по принципу 2-2-1. Од сезоне 2015/16. укинуте су квалификације за Евролигу, тако да сада пласман у најјаче клупско такмичење обезбеђују само финалисти плеј-офа Јадранске кошаркашке лиге, док поражени полуфиналисти заједно са петопласираном и шестопласираном екипом играју у УЛЕБ Еврокупу. Уведено проглашавање најкориснијег играча месеца. Такође, у овој сезони је по први и једини пут у лиги учествовао представник Бугарске, специјалну позивницу добио је Левски из Софије. Наредне сезоне лига је првобитно требало да се смањи на 12 клубова, али је на скупштини лиге одржаној у Будви одлучено да ће лига ипак остати на 14 клубова. Правила такмичења остала су иста као и у прошлој сезони. Једина разлика је да учешће у наредној сезони не може да оствари само последње пласирана екипа у односу на прошлогодишње две. У сезони 2017/18 најважнија новина је увођење нова два регионална такмичења, Суперкуп АБА лиге и Друга АБА лига чији ће освајач бити сигуран учесник сада већ званично прве Јадранске лиге у сезони 2018/19.

Ол-стар утакмице

уреди
 
Ол-стар лого

АБА лига је увела 2006. године Ол-стар утакмице које су се играле пред новогодишње празнике у дворани Тиволи. Играчи су били подељени у тимове Истока и Запада. За тим Запада играли су кошаркаши клубова из Словеније и Хрватске, а за Исток кошаркаши тимова из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе.[3]

На првој Ол-стар утакмици АБА лиге 27. децембра 2006. на којој је славио тим Запада 134:118.

У првој петорци Истока наступали су: Саша Васиљевић (Босна), Горан Јеретин (Будућност), Милан Гуровић и Петар Поповић (Црвена звезда) и Зоран Ерцег (ФМП). На клупи су били: Александар Рашић (ФМП), Небојша Јоксимовић и Предраг Шупут (Хемофарм), Един Бачвић (Босна) Иван Опачак (Широки), Миленко Тепић и Никола Пековић (Партизан). Тренер је био Влада Вукоичић (ФМП).[3]

У првој петорци Запада наступали су: Давор Кус (Цибона), Тему Ранико, Манучар Маркоишвили и Марко Милић (Олимпија) и Смиљан Павич (Хелиос). На клупи су били: Карл Инглиш (Задар), Кристофер Ворен (Цибона), Милош Паравиња и Емир Прелџић (Слован), Анте Томић и Двејн Бројлс (Загреб) и Роберт Троха (Хелиос). Тренер је био Дражен Анзуловић (Цибона).[3]

Најкориснији играч првог Ол-стара је био кошаркаш Задра Канађанин Карл Инглиш

У брзом шутирању тројки су се такмичили: Милан Гуровић (Црвена звезда), Тему Ранико и Домен Лорбек (Олимпија), Роберт Троха (Хелиос), Давор Кус (Цибона), Иван Опачић и Синиша Штембергер (Широки), Бојан Крстовић (ФМП), Ненад Мијатовић (Будућност), Тодор Гечевски и Карл Инглиш (Задар).[3] Победио је Финац Тему Ранико.

У такмичењу у закуцавањима такмичили су се: Бојан Крстовић (ФМП), Смиљан Павић (Хелиос), Иван Опачак и Карл Инглиш (Задар), Кристофер Ворен (Цибона), Никола Гарма (Загреб), Стеван Милошевић (Будућност), Дамјан Рудеж (Сплит), Дејан Чигоја (Слован) и Миха Зупан (Олимпија).[3] Победио је Словенац Миха Зупан.

Друга Ол-стар утакмица АБА лиге одиграна је 27. децембра 2007. и на њој је славио тим Истока 113:136.[4]

За Исток су наступали: Никола Пековић, Милтон Паласио и Миленко Тепић (Партизан), Омар Кук и Тадија Драгићевић (Црвена звезда), Небојша Јоксимовић, Горан Јагодник и Владимир Вукосављевић (Хемофарм), Владимир Голубовић (Војводина), Синиша Штембергер (Широки), Владимир Мицов и Немања Гордић (Будућност). Тренер је био Душко Вујошевић (Партизан).[4]

За екипу Запада наступали су: Марко Милић, Горан Драгић и Јасмин Хукић (Олимпија), Јаков Владовић и Анте Томић (Загреб), Тодор Гечевски, Кори Бруер и Јуре Лалић (Задар), Анте Стипановић и Дамјан Рудеж (Сплит), Роберт Троха (Хелиос) и Лукша Андрић (Цибона). Тренер је био Александар Петровић (Задар).[4]

Најкориснији играч другог Ол-стара је био кошаркаш Партизана Црногорац Никола Пековић, у такмичењу у закуцавањима победио је Србин Илија Павковић, а у брзом шутирању тројки Србин Тадија Драгићевић.

Клубови у сезони 2024/25.

уреди
Локација Београдских тимова у сезони 2024–25
Локација КК Дубаија у сезони 2024–25
Тим Град Арена Капацитет
  Борац Моцарт Чачак Дворана Борац 4,000
  Будућност ВОЛИ Подгорица Спортска дворана Морача 6,000
  Цедевита Олимпија Љубљана Арена Стожице 12,480
  Цибона Загреб Дворана Дражен Петровић 5,400
  Црвена звезда Меридианбет Београд Дворана Александар Николић 8,000
  Дубаи Дубаи КокаКола Арена 17,000
  ФМП Сокербет Београд Хала Железник 3,000
  Игокеа Александровац Спортска хала Лакташи 3,050
  Крка Ново место Дворана Леон Штукељ 2,500
  Мега Београд Спортска хала Ранко Жеравица 5,000
  Морнар Бар Спортска дворана Тополица 2,625
  Партизан Моцарт Бет Београд Београдска арена 18,386
  СЦ Дерби Подгорица Спортски центар Морача 6,000
  Спартак Суботица Дворана Дудова шума 2,000
  Сплит Сплит Арена Грипе 3,500
  Задар Задар Дворана Крешимир Ћосић 7,997

Досадашња финала

уреди
Сезона Датум и место одигравања Победник Резултат Финалиста Најкориснији играч
доигравања
2001/02. 24. март 2002.
(Љубљана)
  Унион Олимпија (1) 73 : 59   Крка   Јуриј Здовц
2002/03. 5. април 2003.
(Љубљана)
  Задар (1) 91 : 88   Макаби Тел Авив   Марко Поповић
2003/04. 18. април 2004.
(Загреб)
  Рефлекс (1) 71 : 70   Цибона   Огњен Ашкрабић
2004/05. 1. мај 2005.
(Београд)
  Хемофарм (1) 89 : 76   Партизан   Небојша Богавац
2005/06. 23. април 2006.
(Сарајево)
  ФМП Железник (2) 73 : 72   Партизан   Вонтиго Камингс
2006/07. 14. април — 18. април 2007.
(Београд)
  Партизан (1) 2 : 0
(85 : 83, 94 : 82)
  ФМП Железник   Вонтиго Камингс
  Зоран Ерцег
2007/08. 26. април 2008.
(Љубљана)
  Партизан (2) 69 : 51   Хемофарм   Никола Пековић
2008/09. 18. април 2009.
(Београд)
  Партизан (3) 63 : 49   Цибона   Новица Величковић
2009/10. 25. април 2010.
(Загреб)
  Партизан (4) 75 : 74   Цибона   Џамонт Гордон
2010/11. 21. април 2011.
(Љубљана)
  Партизан (5) 77 : 74   Унион Олимпија   Нејтан Џавај
2011/12. 30. април 2012.
(Тел Авив)
  Макаби Тел Авив (1) 87 : 77   Цедевита   Кит Лангфорд
2012/13. 27. април 2013.
(Лакташи)
  Партизан (6) 71 : 63   Црвена звезда   Рашко Катић
2013/14. 27. април 2014.
(Београд)
  Цибона (1) 72 : 59   Цедевита   Дарио Шарић
2014/15. 25. април — 30. април 2015.
(Београд, Загреб)
  Црвена звезда (1) 3 : 1
(68 : 59, 69 : 65, 62 : 72,
89 : 79)
  Цедевита   Бобан Марјановић
2015/16. 28. април — 2. мај 2016.
(Београд, Сремска Митровица)
  Црвена звезда (2) 3 : 0
(95 : 88, 93 : 74, 61 : 49)
  Мега Лекс   Стефан Јовић
2016/17. 10. април — 13. април 2017.
(Београд, Загреб)
  Црвена звезда (3) 3 : 0
(81 : 66, 84 : 73, 77 : 61)
  Цедевита   Чарлс Џенкинс
2017/18. 9. април — 14. април 2018.
(Београд, Подгорица)
  Будућност (1) 3 : 1
(80 : 76, 59 : 69, 78 : 77,
77 : 73)
  Црвена звезда   Немања Гордић
2018/19. 12. април — 22. април 2019.
(Београд, Подгорица)
  Црвена звезда (4) 3 : 2
(91 : 72, 107 : 69, 72 : 80,
80 : 84, 97 : 54)
  Будућност   Били Барон
2019/20. Због пандемије ковида 19 такмичење је прекинуто 16. марта 2020. године, након одиграног 21 кола првог дела такмичења. Дана 27. маја 2020. године донета је коначна одлука о отказивању остатка сезоне. Није проглашен првак.
2020/21. 16. мај — 28. мај 2021.
(Београд, Подгорица)
  Црвена звезда (5) 3 : 2
(82 : 78, 85 : 79, 71 : 75,
80 : 81, 67 : 60)
  Будућност   Ландри Ноко
2021/22. 27. мај — 6. јун 2022.
(Београд)
  Црвена звезда (6) 3 : 2
(90 : 76, 85 : 81, 67 : 70,
84 : 112, 80 : 77)
  Партизан   Огњен Добрић
2022/23. 13. јун — 22. јун 2023.
(Београд)
  Партизан (7) 3 : 2
(88 : 80, 87 : 78, 78 : 91,
56 : 68, 96 : 85)
  Црвена звезда   Кевин Пантер
2023/24. 13. мај — 19. мај 2024.
(Београд)
  Црвена звезда (7) 3 : 0
(85 : 82, 80 : 73, 82 : 76)
  Партизан   Јаго дос Сантос

Успешност клубова

уреди
 
Пехар Јадранске лиге
Клуб Првак Вицепрвак
  Партизан
7
(2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2013, 2023)
4
(2005, 2006, 2022, 2024)
  Црвена звезда
7
(2015, 2016, 2017, 2019, 2021, 2022, 2024)
3
(2013, 2018, 2023)
  ФМП Железник
2
(2004, 2006)
1
(2007)
  Цибона
1
(2014)
3
(2004, 2009, 2010)
  Будућност
1
(2018)
2
(2019, 2021)
  Унион Олимпија
1
(2002)
1
(2011)
  Макаби Тел Авив
1
(2012)
1
(2003)
  Хемофарм
1
(2005)
1
(2008)
  Задар
1
(2003)
  Цедевита
4
(2012, 2014, 2015, 2017)
  Крка
1
(2002)
  Мега Лекс
1
(2016)

Учешће и пласман екипа по сезонама

уреди
Клуб 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Број
сез.
  Борац Бања Лука
11
13
2
  Борац Чачак
11
11
13
10
У
5
  Босна
12
12
8
7
10
7
13
7
  Будућност
9
5
14
5
6
6
5
4
4
5
5
3
3
4
1
2
пр
2
3
3
3
У
22
  Војводина Србијагас
6
9
14
3
  Вршац
1
4
4
2
3
3
6
12
8
  Дубаи
У
1
  Загреб
6
11
12
13
12
11
13
6
5
9
10
  Задар
7
1
8
7
8
7
3
5
8
14
12
13
8
6
12
6
11
пр
10
12
7
6
У
23
  Златорог
4
8
6
9
14
14
6
  Игокеа
11
3
6
12
9
5
10
8
пр
4
5
9
7
У
14
  Карпош Соколи
10
1
  Кварнер
10
1
  Копер Приморска
пр
14
2
  Крка
2
7
7
11
3
11
9
7
9
12
14
10
пр
12
14
14
У
17
  Левски Софија
14
1
  Ловћен
14
1
  Макаби Тел Авив
2
1
2
  Мега баскет
8
10
2
6
9
5
пр
6
10
6
4
У
12
  Металац
6
11
2
  МЗТ Скопље
7
9
13
10
13
12
14
7
  Морнар Бар
8
4
9
пр
3
9
12
13
У
9
  Нимбурк
8
1
  Олимпија Љубљана
1
4
3
5
10
9
4
9
4
2
6
8
10
5
7
11
7
12
19
  Партизан
2
2
1
1
1
1
1
3
1
4
4
5
3
5
4
пр
7
2
1
2
У
21
  Раднички Крагујевац
11
10
8
4
11
5
  Слобода Тузла
5
1
  Слован
11
10
10
9
13
14
6
  Солнок Олај
13
12
7
3
  Спартак Суботица
У
1
  Сплит
8
10
9
15
14
10
10
14
13
13
10
9
У
13
  Студентски центар
7
8
8
У
4
  Сутјеска
13
1
  ФМП
1
4
1
2
7
8
12
9
8
6
пр
8
6
5
11
У
16
  Хелиос
16
12
8
13
12
14
13
7
  Цедевита
7
7
2
6
2
2
4
2
3
3
10
  Цедевита Олимпија
пр
5
4
4
5
У
6
  Цибона
3
5
2
6
5
3
8
2
2
12
7
11
1
11
8
7
11
7
пр
9
8
11
12
У
24
  Црвена звезда
3
4
3
3
6
5
4
9
13
10
2
3
1
1
1
2
1
пр
1
1
2
1
У
23
  Шентјур
14
1
  Шибеник
11
1
  Широки
6
9
12
13
11
11
12
10
9
5
10
14
12

Укупна табела лиге 2002—2024.

уреди

Стање након сезоне 2023/24. Клубови који су се такмичили у сезони 2024/25. су подебљани.

Позиција Клуб Сезоне Одигране
утакмице
Победе Порази % победа Бодови Најбољи
пласман
1.   Црвена звезда 22 638 460 178 .721 1.098 1.
2.   Партизан 20 573 406 167 .709 979 1.
3.   Будућност 21 584 370 214 .633 954 1.
4.   Цибона 23 597 307 290 .514 904 1.
5.   Задар 22 567 262 305 .462 829 1.
6.   Олимпија Љубљана 18 468 250 218 .534 718 1.
7.   ФМП 15 400 211 189 .528 611 1.
8.   Крка 16 402 158 244 .393 560 2.
9.   Игокеа 13 333 158 175 .474 491 3.
10.   Цедевита 10 279 180 99 .645 459 2.
11.   Широки 12 308 117 191 .380 425 5.
12.   Мега баскет 11 284 131 153 .461 415 2.
13.   Сплит 12 308 99 209 .321 407 8.
14.   Вршац 8 226 136 90 .602 362 1.
15.   Загреб 10 260 100 160 .385 360 5.
16.   Морнар Бар 8 200 89 111 .445 289 4.
17.   Босна 7 180 63 117 .350 243 7.
18.   МЗТ Скопље 7 178 61 117 .343 239 7.
19.   Хелиос Домжале 7 186 52 134 .280 238 8.
20.   Цедевита Олимпија 5 137 88 49 .642 225 4.
21.   Златорог 6 153 61 92 .399 214 4.
22.   Слован 6 156 48 108 .308 204 9.
23.   Раднички Крагујевац 5 131 62 69 .473 193 4.
24.   Борац Чачак 4 104 34 70 .327 138 10.
25.   Студентски центар 3 83 35 48 .422 118 7.
26.   Војводина Србијагас 3 79 31 48 .392 110 6.
27.   Солнок Олај 3 78 29 49 .372 106 7.
28.   Макаби Тел Авив 2 52 44 8 .846 96 1.
29.   Металац 2 52 23 29 .442 75 6.
30.   Борац Бања Лука 2 48 14 34 .292 62 11.
31.   Шибенка 1 30 11 19 .367 41 11.
32.   Нимбурк 1 26 12 14 .462 38 8.
33.   Карпош Соколи 1 26 10 16 .385 36 10.
34.   Сутјеска 1 26 9 17 .346 35 13.
35.   Слобода Тузла 1 22 12 10 .545 34 5.
36.   Копер Приморска 2 47 12 35 .255 33 14.
37.   Шентјур 1 26 7 19 .269 33 14.
38.   Ловћен 1 26 5 21 .192 31 14.
39.   Кварнер 1 22 5 17 .227 27 10.
40.   Левски Софија 1 26 2 24 .077 27 14.
41.   Дубаи
42.   Спартак Суботица

Рекорди

уреди

Клупски

уреди

Појединачни

уреди

Најбољи играчи свих времена по категоријама

уреди

Стање након сезоне 2022/23.

Категорија Играч Вредност
Поени   Немања Гордић 3257
Погоци за 3 поена   Суад Шеховић 406
Скокови   Марин Розић 1327
Асистенције   Немања Гордић 1110
Украдене лопте   Небојша Јоксимовић 401
Блокаде   Славко Вранеш 272
Индекс корисности   Тодор Гечевски 3212
Одигране утакмице   Бранко Лазић 385

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Интерни акти” (PDF). aba-liga.com. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 08. 2020. г. Приступљено 18. 1. 2020. 
  2. ^ а б в г Интерни акти
  3. ^ а б в г д „Ол-стар 2006.”. b92.net. Приступљено 18. 1. 2020. 
  4. ^ а б в „Ол-стар 2007.”. b92.net. Приступљено 18. 1. 2020. 

Спољашње везе

уреди