Отворите главни мени

Стефан Јовић (Ниш, 3. новембар 1990) је српски кошаркаш. Игра на позицијама плејмејкера и бека, а тренутно наступа за Химки.

Стефан Јовић

У дресу Звезде
У дресу Звезде

Личне информације
Датум рођења (1990-11-03)3. новембар 1990.(29 год.)
Место рођења Ниш, СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 1,98 m
Позиција плејмејкер / бек
Драфт 2012. / није изабран
Про каријера 2010—
Сениорски клубови
Године: Клубови:
2010—2012
2012—2014
20142017
2017—2019
2019—
Слога
Раднички Крагујевац
Црвена звезда
Бајерн Минхен
Химки
Репрезентација
Застава Србије Србија
Награде
  • Спортска личност године Ниша (2014, 2016)

Део је најуспешније генерације у историји Црвене звезде која је успела да освоји триплу круну у сезони 2014/15. Рекордер је Евролиге са 19 асистенција које је уписао у победи Црвене звезде против Бајерна у сезони 2015/16, и тиме за две асистенције прескочио рекорд Маркуса Вилијамса. Проглашен је за најкориснијег играча финала АБА лиге у сезони 2015/16.

БиографијаУреди

Јовић је кошарку је почео да тренира у Беопетролу из Ниша.[1] Из Беопетрола прелази у Ергоном и са њима осваја кадетско првенство Србије и Црне Горе 2005. године. Након тога је отишао у Здравље из Лесковца. Тамо је остао годину дана, али није се најбоље снашао, па се након годину дана вратио у Ниш где је заиграо за КК Ниш. Помогао је да клуб уђе у Другу лигу, а те сезоне је био проглашен за МВП првенства. Партије које је пружио препоручиле су га да пређе у Слогу из Краљева, у којој га је прве сезоне тренирао Бојан Кусмук. У Слоги је одиграо две сезоне, а Кусмук га је препоручио свом колеги Мирославу-Мути Николићу који је у то време био тренер Радничког из Крагујевца.

Раднички КрагујевацУреди

У јулу 2012. Јовић је прешао је у Раднички из Крагујевца.[2] Николић му је убрзо дао капитенску траку, али након само пар месеци управа Радничког ће му је одузети јер је Стефан после победе Звезде у дербију над Партизаном на друштвеним мрежама прослављао победу црвено-белих, што се управи клуба није допало.[3] У сезони 2012/13. добио је прилику на осам мечева у АБА лиги, док је у Суперлиги Србије на седам утакмица постигао 32 поена. Наредне сезоне у регионалном такмичењу бележи просечно 4,3 поена, 2,7 асистенција и 1,4 украдене лопте за 21 минут, док пропушта завршницу и доигравање домаћег шампионата због повреде.

Црвена звездаУреди

У септембру 2014. је потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом.[4] У првој сезони је био замена Маркусу Вилијамсу, али је своје минуте веома добро играо и то пре свега у одбрамбеним задацима. У црвено-белом дресу освојио је први клупски трофеј у каријери и то је био Куп Радивоја Кораћа за 2015. годину. Након тога освојио је и Јадранску лигу као и Првенство Србије, и тако исписао историју Црвене звезде која је по први пут освојила више од једне титуле у сезони. У следећој сезони опет улази као резервна опција на позицији плејмејкера али почетак сезоне је обележио одличним играма пре свега у Евролиги. На утакмици против Бајерна у Минхену предводио је свој тим до победе и то са само 4 поена али и 19 асистенција,[5] и тиме оборио рекорд Евролиге по броју асистенција на једној утакмици.[6] Са одличним играма наставља и у остатку сезоне, а био је један од најзаслужнијих за поновно освајање Јадранске лиге где је проглашен за најкориснијег играча финала.[7]

Бајерн МинхенУреди

Дана 14. јула 2017. је потписао двогодишњи уговор са немачким Бајерном из Минхена.[8]

РепрезентацијаУреди

Са млађим селекцијама државног тима 2013. године је освојио сребро на Медитеранским играма и бронзу на Универзијади.

За сениорску репрезентацију Србије је дебитовао на Светском првенству 2014. и освојио сребрну медаљу. Јовић је уносио велику свежину у тим када је улазио на паркет. Покупио је симпатије кошаркашке јавности и навијача, а у финалу је имао сјајно додавање после контранапада за закуцавање Владимира Штимца. У девет утакмица је проводио у игри просечно 16 минута уз учинак од три поена, 2,1 скок, 1,7 асистенција и 1,33 украдене лопте, по чему је био најбољи у екипи. За два поена је шутирао 64,3 % (9/14), а са линије слободних бацања 85,7 % (6/7).[9]

Са реппрезентацијом је освојио и сребрну медаљу на Олимпијским играма у Рију 2016. године.

Први је кошаркаш из Ниша који наступа за репрезентацију Србије.

УспесиУреди

СтатистикаУреди

Легенда
  ОУ Одиграно утакмица   СУ  Стартовао утакмица  МПУ  Минута по утакмици
 ПШ%  Проценат шута из игре  3П%  Проценат шута за три  СБ%  Проценат шута слободних бацања
 СПУ  Скокова по утакмици  AПУ  Асистенција по утакмици  УПУ  Украдених лопти по утакмици
 БПУ  Блока по утакмици  ППУ  Поена по утакмици  ИПУ  Индексних поена по утакмици
 Подебљано  Најбоље у каријери

Напомена: Евролига није једино такмичење у којем је играч учествовао, играо је и у домаћим такмичењима

ЕвролигаУреди

Година Тим ОУ СУ МПУ ПШ% 3П% СБ% СПУ АПУ УПУ БПУ ППУ ИПУ
2014/15 Црвена звезда 19 1 13.6 .361 .261 .625 2.1 2.8 1.0 .1 2.9 4.8
2015/16 Црвена звезда 27 22 23.2 .435 .356 .788 3.0 5.7 1.2 .1 7.0 9.7
Каријера 46 23 19.2 .396 .329 .756 2.7 4.5 1.1 .1 5.3 7.7

ОсталоУреди

Као дете похађао је музичку школу па често и данас свира гитару. Такође воли да игра шах.

РеференцеУреди

  1. ^ „Стефан Јовић: Трновит пут до Звездиног спортисте године”. kosmagazin.com. Приступљено 4. 3. 2017. 
  2. ^ „Јовић међу Ђаволима”. Sportske.net. Приступљено 19. 9. 2014. 
  3. ^ „Раднички мења капитена”. Sportske.net. Приступљено 4. 3. 2017. 
  4. ^ „И Стефан Јовић облачи Звездин дрес”. kkcrvenazvezda.rs. Приступљено 21. 9. 2014. 
  5. ^ (на језику: енглески)Jovic sets assists record in Crvena Zvezda road win!. euroleague.net. 13. 11. 2015. Приступљено 14. 11. 2015. 
  6. ^ (на језику: енглески)„Statistics”. euroleague.net. Приступљено 14. 11. 2015. 
  7. ^ „Стефан Јовић МВП финала АБА”. www.b92.net. 2. 5. 2016. Приступљено 3. 4. 2016. 
  8. ^ „Bayern acquires playmaker Jovic from Crvena Zvezda”. Eurocupbasketball.com. 14. 7. 2017. Приступљено 14. 7. 2017. 
  9. ^ „Учинак Звездаша у освајању светског сребра”. Moja Crvena Zvezda. Приступљено 19. 9. 2014. 

Спољашње везеУреди