Отворите главни мени

Небојша Човић

српски политичар

Небојша Човић (Београд, 2. јул 1958) српски је политичар и спортски функционер. Човић је бивши градоначелник Београда, заменик председника у Влади Републике Србије, бивши шеф Координационог центра за Косово и Метохију. Био је посланик у Народној скупштини у два мандата. Био је председник Кошаркашког савеза Југославије, а тренутно је председник Црвене звезде.[1]

Небојша Човић
Nebojša Čović.jpg
Небојша Човић
Биографија
Датум рођења(1958-07-02)2. јул 1958.(61 год.)
Место рођењаБеоград
Социјалистичка Република Србија НР Србија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Пребивалиште Београд
Држављанство Србија
РелигијаПравославни хришћанин
СупружникВесна Човић
ДецаФилип Човић и Тијана Човић
Професијадоктор техничких наука
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка
партија
Независни политичар
Раније:
Савез комуниста Југославије,
Социјалистичка партија Србије,
Демократска алтернатива,
Демократска опозиција Србије,
Социјалдемократска партија.
www.nebojsacovic.com.yu
Вршилац дужности Премијера Србије
12. март 2003 — 17. март 2003.
ПретходникЗоран Ђинђић
НаследникЖарко Кораћ
66. Градоначелник Београда
23. јун 1994. — 21. фебруар 1997.
ПретходникСлободанка Груден
НаследникЗоран Ђинђић

БиографијаУреди

Човић је рођен 2. јула 1958. у Београду. Завршио је Машински факултет, на ком је и докторирао 2000. Радио је у предузећима „Иво Лола Рибар“ из Београда и РЕИК „Колубара“, био је генерални директор ДП „Пролетер“ и председник УО МДД „ФМП“ Београд.

Политичка каријераУреди

Као члан Социјалистичке партије Србије је 1992. изабран за потпредседника ИО Скупштине Београда за привреду и финансије. Човић је постао председник Градске владе 1993, да би годину дана касније био изабран за градоначелника Београда и на том положају је остао до 1997. Ипак убрзо је дошло до сукоба са врхом странке. Он је био једини социјалиста који се одмах и јавно успротивио изборној крађи. Врху СПС-а и ЈУЛ-а се највише замерио пошто после судске овере лажне победе, није хтео да сазове Скупштину града. Тадашњи државни врх још више му је замерио што је био против обједињавања листе СПС-а и ЈУЛ-а, као и посете пребијеним демонстрантима опозиције у болници. Због тога га је партија убрзо искључила из свог чланства..[2]

Након одласка из СПС-а 1997, основао је Демократску алтернативу. Од тада је био стално на удару власти. Током бомбардовања је свакоднавно добијао телефонске претње које су биле блод кампање тадашње власти.[2] Након савезних избора 24. септембра 2000. је постао посланик у Савезној скупштини на листи Демократске опозиције Србије. Био је копредседник прелазне владе након Демонстрација 5. октобра.

У влади Зорана Ђинђића је био заменик премијера и шеф Координационог центра за југ Србије, као и Координационог центра за Косово и Метохију. Милорад Улемек, један од организатора атентата на премијера Србије Зорана Ђинђића, је писао Небојши Човићу о својим намерама, о чему је јавност сазнала након што је Улемек ухапшен. Против Човића је поднета кривична пријава, која није процесуирана. [3]

Након избора 28. децембра 2003, ујединио је Демократску алтенративу са Социјалдемократском партијом Слободана Орлића.

Спортски функционерУреди

Кошаркашки савезУреди

Са обзриом да је тренирао кошарку, своју љубав ка овом спорту је показивао и као функционер. 90-тих година био је председник Кошаркашког савеза Југославије. За време његовог мандата савез је функионисао без икаквих сметњи и репрезентација је у том периоду направила најзначајније резултате у историји наше кошарке. Са функције је смењен од стране тадашње власти јер је један од услова био да не сме да се бави политиком и опозиционим деловањем. [2]

ФМПУреди

Ипак највише се истакао као главни човек кошаркашког чуда из Железника, екипе ФМП-а. Од анонимне екипе је пажљивим радом пре свега у млађим селекцијама, довео екипу у врх српске и регионалне кошарке. После неколико несупеха у финалима домаћег шампионата и купа, тим је успео да освоји домаћи Куп али и да буде двоструки шампион Јадранске лиге. Шта више, дуги низ година је репрезентовао нашу земљу и у европским такмичењима, пре свега УЛЕБ купу. Поред тога клуб је изнедрио велики број играча који ће играти широм Европе, а многи и заслужити дрес репрезентације као што су: Милош Теодосић, Огњен Ашкрабић, Мирослав Радуљица, Немања Александров, Милан Мачван, Душко Савановић, Дејан Милојевић, Веселин Петровић, Марко Мариновић, Бојан Поповић и др.

Црвена звездаУреди

Од 2011. године је пословним споразумом између ФМП-а и Црвене звезде, постао председник Црвене звезде.[4][5] Од клуба који је био на ивици егзистенције је пажљивим радом на организацији убрзо дигао Звезду из пепела. Већ у првој сезони је то препознато од управе УЛЕБ-а те је Звезди додељена "вајлд карта" за такмичење у Еврокупу. А након тога се Звезда пробија у врх региналне кошарке и то пре свега организационо. Врхунац је пласман тима у Евролигу где заузима знчајну позицију. Већ у трећој години туковођења Црвеном звездом успева да је подигне на лествици рангирања УЛЕБ-а, где је најбоље пласиран тим не само Србије него и читаве Јадранске лиге. А већ следеће сезоне 2014/15. Црвену звезду је довео до историјског успеха освајањем три титуле у само једној сезони, као и обарању многих рекорда.[6]

Поред овога члан је управног одбора Фудбалског клуба. Његовим и радом његовом тима направљена је целокупна анализа дугивања овог клуба. На основу тога дате су смернице функционисања клуба. Ипак није успео да систем рада са кошаркашке секције пренесе и на фудбалску, јер је његова улога у клубу маргинализована.

ОсталоУреди

Небојша Човић је ожењен Весном и са њом има двоје деце, кћерку Тијану и сина Филипа. Почетком јуна 2014. године имао је сукоб са новинаром Дејаном Анђусом, што је изазвало осуду у медијима широм Србије.[7]

Небојша Човић је носилац Ордена Светог Саве I реда.[8]

РеференцеУреди

  1. ^ „Čović predsednik KK Crvena zvezda”. www.yu-sport.com. [мртва веза]
  2. 2,0 2,1 2,2 „Сведок времена: Небојша Човић”. vreme.com. 06. 11. 1999. Приступљено 13. 01. 2015. 
  3. ^ Поповић, Срђа. „Кривична пријава против Небојше Човића и Велимира Илића”. 
  4. ^ „Crvena zvezda Beograd: Čović predsednik | Mondo”. Mondo.rs. 10. 06. 2010. Приступљено 13. 01. 2015. 
  5. ^ „РТС : Човић председник Звезде”. Rts.rs. Приступљено 13. 01. 2015. 
  6. ^ „Звезда је ове сезоне по први пут | КК Црвена звезда”. kkcrvenazvezda.rs. 13. 06. 2015. Приступљено 24. 06. 2015. 
  7. ^ Човић претукао Анђуса
  8. ^ „Glas Javnosti”. Arhiva.glas-javnosti.rs. 19. 01. 2000. Приступљено 01. 10. 2011. 

Спољашње везеУреди

Претходник:
Слободанка Груден
Председник Скупштине града Београда
1994 - 1997.
Наследник:
Зоран Ђинђић