Отворите главни мени

Марко Мариновић (Чачак, 15. март 1983) је бивши српски кошаркаш, a сaдaшњи кошаркашки тренер. Тренутно је глaвни тренер чачанскoг Борцa.

Марко Мариновић

Марко Мариновић
Марко Мариновић

Личне информације
Пуно име Марко Мариновић
Датум рођења (1983-03-15)15. март 1983.(36 год.)
Место рођења Чачак, Србија, СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 1,83 m
Позиција плејмејкер
Драфт 2005. / није изабран
Про каријера 2000—2019
Сениорски клубови
Године: Клубови:
2000—2004
2004—2006
2006—2007
2007—2008
2008—2009
2009—2010
2010—2011
2011
2011—2012
2012—2013
2013—2014
2014—2015
2015—2016
2016
2017—2019
Борац Чачак
ФМП Железник
Ђирона
Менорка
Црвена звезда
Валенсија
АЛБА Берлин
Краснаја Крила
Јенисеј Краснојарск
Левски Софија
Раднички Крагујевац
Унион Олимпија
Стеауа Букурешт
Крајова
Борац Чачак
Тренерска каријера
Године: Клубови:
2019— Борац Чачак

Садржај

Клупска каријераУреди

Мариновић је каријеру почео у Борцу из Чачка за који је наступао четири сезоне пре него што је 2004. године дошао у ФМП Железник. Са њима је провео две сезоне и за то време освојио национални куп 2005. године и Јадранску лигу у сезони 2005/06. Након тога следе две сезоне у Шпанији - прва (2006/07.) у Ђирони са којом је тада освојио ФИБА Еврокуп (садашњи ФИБА Еврочеленџ), а друга у Менорки.

За сезону 2008/09. се вратио у Србију и потписао уговор са Црвеном звездом.[1] У августу 2009. придружио се екипи Валенсије.[2] Са њима проводи једну сезону и осваја Еврокуп.

Сезону 2010/11. је почео у екипи Албе, али их напушта током сезоне и потписује за руску екипу Краснаја Крила где проводи остатак сезоне. Наредну сезону је такође провео у Русији али у екипи Јенисеј Краснојарска. Сезону 2012/13. је провео у екипи Левског из Софије.[3]

У јулу 2013. је потписао једногодишњи уговор са Радничким из Крагујевца.[4] У фебруару 2014. је постао рекордер Еврокупа по броју забележених асистенција у једној сезони.[5]

У септембру 2014. Мариновић је потписао једногодишњи уговор са словеначком Унион Олимпијом.[6] У сезони 2015/16. био је играч Стеауе из Букурешта. Наредну сезону започео је у екипи Крајове, али их је напустио већ крајем децембра 2016. године. Последњег дана 2016. године се вратио у редове чачанског Борца.[7] Играч Борца је био до јуна 2019. године када је одлучио да заврши играчку каријеру и одмах затим преузме место првог тренера Борца.[8]

РепрезентацијаУреди

Био је члан репрезентације Југославије до 20 година која је учествовала на Европском првенству 2000. Три године касније је био члан репрезентације Србије и Црне Горе која је освојила злато на Универзијади 2003.

За сениорску репрезентацију Србије и Црне Горе је играо на Светском првенству 2006. у Јапану. Бележио је просечно 5,3 поена по мечу.

УспесиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Марко Мариновић потписао за Звезду”. b92.net. 2. 9. 2008. Приступљено 19. 3. 2014. 
  2. ^ „МОНДО:Марко Мариновић у Валенсији”. mondo.rs. 4. 8. 2009. Приступљено 19. 3. 2014. 
  3. ^ „Мариновић каријеру наставља у Бугарској”. novosti.rs. 7. 9. 2012. Приступљено 19. 3. 2014. 
  4. ^ „Мариновић прво појачање Радничког”. novosti.rs. 12. 7. 2013. Приступљено 19. 3. 2014. 
  5. ^ „Марко Мариновић рекоредер Еврокупа”. sport.blic.rs. 20. 2. 2014. Приступљено 19. 3. 2014. 
  6. ^ „Марко Мариновић потписао за љубљанску Олимпију”. sport.blic.rs. 11. 9. 2014. Приступљено 11. 9. 2014. 
  7. ^ „Малина поново на месту успеха”. mozzartsport.com. 31. 12. 2016. Приступљено 30. 6. 2019. 
  8. ^ „Марко Мариновић преузео кормило Борца”. mozzartsport.com. 29. 6. 2019. Приступљено 30. 6. 2019. 

Спољашње везеУреди