Марко Мариновић

Марко Мариновић
	; Марко Мариновић
Личне информације
Пуно име	Марко Мариновић
Датум рођења	15. март 1983. (39 год.)
Место рођења	Чачак, Србија, СФРЈ
Држављанство	Србија
Висина	1,83 m
Позиција	плејмејкер
Драфт	2005. / није изабран
Про каријера	2000—2019
Сениорски клубови
Године:	Клубови:
2000—2004 ; 2004—2006 ; 2006—2007 ; 2007—2008 ; 2008—2009 ; 2009—2010 ; 2010—2011 ; 2011 ; 2011—2012 ; 2012—2013 ; 2013—2014 ; 2014—2015 ; 2015—2016 ; 2016 ; 2017—2019 ; 2020—	Борац Чачак ; ФМП Железник ; Ђирона ; Менорка ; Црвена звезда ; Валенсија ; АЛБА Берлин ; Краснаја Крила ; Јенисеј Краснојарск ; Левски Софија ; Раднички Крагујевац ; Унион Олимпија ; Стеауа Букурешт ; Крајова ; Борац Чачак; Ћуприја
Тренерска каријера
Године:	Клубови:
2019—	Борац Чачак
Успеси и медаље
Кошарка
Универзијада

Марко Мариновић (Чачак, 15. март 1983) је српски кошаркаш и кошаркашки тренер. Тренутно је глaвни тренер чачанскoг Борцa, а истовремено наступа за Ћуприју која се такмичи у четвртом рангу такмичења.

Клупска каријераУреди

Мариновић је каријеру почео у Борцу из Чачка за који је наступао четири сезоне пре него што је 2004. године прешао у ФМП Железник. Са њима је провео две сезоне и за то време освојио национални куп 2005. године и Јадранску лигу у сезони 2005/06. Након тога следе две сезоне у Шпанији - прва (2006/07.) у Ђирони са којом је тада освојио ФИБА Еврокуп (садашњи ФИБА Еврочеленџ), а друга у Менорки.

За сезону 2008/09. се вратио у Србију и потписао уговор са Црвеном звездом.^[1] У августу 2009. потписује за Валенсију.^[2] Са њима проводи једну сезону у којој осваја Еврокуп.

Сезону 2010/11. је почео у берлинској Алби, да би у марту 2011. прешао у руску екипу Краснаја Крила, где проводи остатак сезоне. Наредну сезону је такође провео у Русији али у екипи Јенисеј Краснојарска. Сезону 2012/13. је провео у екипи Левског из Софије.^[3]

У јулу 2013. је потписао једногодишњи уговор са Радничким из Крагујевца.^[4] У фебруару 2014. је постао рекордер Еврокупа по броју забележених асистенција у једној сезони.^[5]

У септембру 2014. је потписао једногодишњи уговор са словеначком Унион Олимпијом.^[6] У сезони 2015/16. био је играч Стеауе из Букурешта. Наредну сезону започео је у екипи Крајове, али их је напустио већ крајем децембра 2016. године. Последњег дана 2016. године се вратио у редове чачанског Борца.^[7] Играч Борца је био до јуна 2019. године када је одлучио да заврши играчку каријеру и одмах затим преузме место првог тренера Борца.^[8] Међутим, у децембру 2020. године вратио се из играчке пензије и потписао за Ћуприју, која се такмичи у Другој српској лиги Запад, четвртом рангу такмичења.^[9]

РепрезентацијаУреди

Био је члан репрезентације Југославије до 20 година која је учествовала на Европском првенству 2000. Три године касније је био члан репрезентације Србије и Црне Горе која је освојила злато на Универзијади 2003.

За сениорску репрезентацију Србије и Црне Горе је играо на Светском првенству 2006. у Јапану. Бележио је просечно 5,3 поена по мечу.