Мирослав Радуљица
Мирослав Радуљица (Инђија, 5. јануар 1988) је српски кошаркаш. Игра на позицији центра.
Мирослав Радуљица | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Мирослав Радуљица | ||
Датум рођења | 5. јануар 1988. | ||
Место рођења | Инђија, СФРЈ | ||
Држављанство | Србија | ||
Висина | 2,13 m | ||
Информације о каријери | |||
НБА драфт | 2010. / није изабран | ||
Проф. каријера | 2005— | ||
Позиција | центар | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
2005—2010 2006—2007 2010—2013 2011 2011—2012 2012—2013 2013—2014 2014 2015 2015—2016 2016—2017 2017—2020 2020—2021 2021 2022—2023 2023— |
ФМП → Борац Чачак Ефес Пилсен → АЛБА Берлин → Партизан → Азовмаш Милвоки бакси Шандонг лајонс Минесота тимбервулвси Панатинаикос Олимпија Милано Ђангсу дрегонси Џеђанг лајонси Гојанг орионси Црвена звезда Маруси | ||
Репрезентативна каријера | |||
Године | Репрезентација | ||
2009—2021 | Србија | ||
Статистика на basketball-reference.com | |||
Статистика на nba.com | |||
Клупска каријера
уредиРадуљица је почео да тренира кошарку у КК Мандекс из Инђије, да би 2002. године прешао у млађе категорије ФМП Железника.[1] За први тим ФМП-а дебитовао је у сезони 2005/06, да би наредну 2006/07. провео на позајмици у Борцу из Чачка. Најзапаженије партије у дресу ФМП-а имао је у сезони 2009/10. када је и проглашен за најкориснијег играча Суперлиге Србије.[2]
У јулу 2010. потписао је петогодишњи уговор са Ефес Пилсеном.[3] Већ на почетку каријере у турском клубу доживео је повреду стопала због које је одсуствовао неколико месеци.[4] У фебруару 2011. Ефес је послао Радуљицу на позајмицу у берлинску Албу како би играо и вратио се у форму после повреде.[5] Са Албом је стигао до финала немачког првенства.
У августу 2011. Радуљица је дошао на једногодишњу позајмицу у Партизан.[6] Своју најбољу партију у дресу Партизана имао је у победи над екипом Хелиоса када је постигао 31 поен и имао 8 скокова, забележивши индекс корисности од чак 47.[7] Радуљица је за црно-беле у Јадранској лиги просечно постизао 12,5 поена и 5,5 скокова а Партизан је елиминисан на фајнал-фору у полуфиналној утакмици од Цедевите. Радуљица је са црно-белима освојио два трофеја, Куп Радивоја Кораћа и Првенство Србије.[8][9]
За сезону 2012/13. Ефес га је поново позајмио, овај пут украјинском Азовмашу.[10] Радуљица је са екипом Азовмаша стигао до финала националног шампионата. Ипак, Будивељник је био бољи од тима из Маријупоља са 4-3. Радуљица је просечно постизао по 14,2 поена и бележио по 5,9 скокова и 1,1 блокаду на 53 утакмице украјинског првенства.
У јулу 2013. потписао је уговор са Милвоки баксима.[11] У својој дебитантској НБА сезони одиграо је 48 утакмица (2 као стартер) и бележио просечно 3,8 поена и 2,3 скока по мечу. Крајем августа 2014. је трејдован у Лос Анђелес клиперсе.[12] Три дана касније Клиперси су га отпустили.[13]
У септембру 2014. је потписао уговор са кинеском екипом Шандонг лајонс.[14] У екипи Шандонга је остао до 23. децембра 2014. када је уговор раскинут. Одиграо је 14 утакмица у кинеској лиги и просечно је бележио 18 поена и девет скокова.[15] Дана 8. јануара 2015. године, Радуљица се вратио у НБА лигу и потписао десетодневни уговор са Минесота тимбервулвсима.[16] Касније је потписао још један десетодневни уговор,[17] али је након истека истог напустио клуб.[18] Наступио је на пет утакмица за Минесоту, бележећи просечно 1,6 поена и 1 скок по мечу.
У јулу 2015. Радуљица је потписао двогодишњи уговор са Панатинаикосом.[19] Након једне сезоне напустио је ПАО.[20] У дресу грчког великана освојио је национални куп, а у првенству Грчке тим је поражен у финалу плејофа од Олимпијакоса. У Евролиги је Радуљица за просечно 20 минута по утакмици, уписивао 13,7 поена уз 4,4 скока и 1,3 асистенције, а тим је стигао до четвртфинала где је елиминисан од Басконије.
У јуну 2016. Радуљица је потписао двогодишњи уговор са Олимпијом из Милана.[21] Са њима је освојио Куп Италије за 2017. годину.[22] Након једне сезоне је раскинуо уговор са Миланом.[23] Како је сезона одмицала Радуљица је све мање добијао шансу код тренера Репеше, а клуб је изненађујуће испао у полуфиналу италијанског шампионата од Трента. Током сезоне 2016/17. Радуљица је у просеку бележио 8,1 поен и 3,2 скока у Евролиги, док је нешто лошији учинак имао у првенству Италије: 6,8 поена и три скока.
У јуну 2017. Радуљица је потписао за кинеске Ђангсу дрегонсе.[24] Провео је три сезоне у овом клубу а затим је годину дана наступао за још један тим из Кине, Џеђанг лајонсе. У јулу 2021. је потписао уговор са екипом Гојанг орионса из Јужне Кореје.[25] Играч корејског клуба је био до децембра исте године када је добио отказ.[26]
У септембру 2022. потписао је уговор са Црвеном звездом.[27] У сезони 2022/23. наступио је за Звезду на пет утакмица у Јадранској лиги и три у Евролиги, након чега је 4. септембра 2023. споразумно раскинуо уговор са клубом.[28][29] Три дана касније потписао је за грчки Маруси.[30]
Репрезентација
уредиРадуљица је имао доста успеха са репрезентацијом у млађим категоријама. Са репрезентацијом до 18 година освојио је Европско првенство 2005. у Београду, са репрезентацијом до 19 година освојио је Светско првенство 2007. у Новом Саду а са репрезентацијом до 20 година освојио је Европско првенство 2008. у Летонији где је добио и награду за најкориснијег играча турнира.[31]
Као члан универзитетске репрезентације Србије освојио је златну медаљу на Летњој универзијади 2009. године у Београду. Добрим партијама у дресу „студената“ заслужио је позив за сениорску репрезентацију Србије која се припремала за Европско првенство 2009. у Пољској. Успео је да уђе у коначни састав и буде део тима који је освојио сребрну медаљу.
Радуљица је уврштен на шири списак за Светско првенство 2010. у Турској. Прошао је целе припреме али је као последњи отпао са списка само дан пре почетка првенства.[32] Селектор Ивковић га је наредне године уврстио на списак кандидата за Европско првенство 2011. у Литванији али је Радуљица отказао позив јер је желео да се опорави од повреда које су га мучиле током сезоне.[33] Следећег лета селектор га поново ставља на списак играча за квалификације за Европско првенство 2013.[34] Ипак Радуљица се није појавио на прозивци играча.[35] Иако никад није потврђено од Радуљице, спекулисало се да играч није опростио селектору што га је отписао само дан пре Светског првенства 2010.[36]
После четири године паузе Радуљица се вратио у државни тим за Светско првенство 2014. у Шпанији. Добрим партијама помогао је тиму да освоји сребрну медаљу. Одиграо је 9 утакмица на којима је бележио просечно 13 поена и 4,6 скока по мечу.[37] Наредне године је са Србијом на Европском првенству заузео четврто место, да би на Олимпијским играма у Рију 2016. освојио сребрну медаљу, Србија је поражена у борби за злато од САД. Због повреде је пропустио Европско првенство 2017. године.[38]
Био је капитен репрезентације Србије која је на Светском првенству 2019. у Кини заузела пето место.[39] Последњи пут је наступио у дресу репрезентације током квалификација за Европско првенство 2022.[40]
Лични живот
уредиРадуљица је рођен у Инђији, али води порекло из села Прибељци, општина Шипово у Републици Српској.[41]
У појединим медијима је понео надимак Брадуљица, због свог јавног имиџа.[42][43][44]
Успеси
уредиКлупски
уреди- Партизан:
- Првенство Србије (1): 2011/12.
- Куп Радивоја Кораћа (1): 2012.
- Панатинаикос:
- Куп Грчке (1): 2016.
- Олимпија Милано:
- Куп Италије (1): 2017.
Појединачни
уреди- Најкориснији играч Суперлиге Србије (1): 2009/10.
- Најкориснији играч Европског првенства до 20 година (1): 2008.
Репрезентативни
уредиРеференце
уреди- ^ „Miroslav Raduljica”. blog.b92.net. Приступљено 9. 4. 2023.
- ^ „Радуљица МВП”. rts.rs. 5. 6. 2010. Приступљено 27. 8. 2014.
- ^ „Радуљица у Ефесу”. novosti.rs. 7. 7. 2010. Приступљено 14. 3. 2013.
- ^ „Радуљица повређен”. rts.rs. 4. 10. 2010. Приступљено 27. 8. 2014.
- ^ „Радуљица позајмљен Алби”. rts.rs. 28. 2. 2011. Приступљено 27. 8. 2014.
- ^ „Радуљица коначно у Партизану!”. b92.net. 30. 8. 2011. Приступљено 14. 3. 2013.
- ^ „АБА: Радуљица на "вечној листи" МВП-а”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Приступљено 14. 3. 2013.
- ^ „Партизан 13. пут освојио Куп!”. Novosti.rs. 19. 2. 2012. Приступљено 14. 3. 2013.
- ^ „Партизану 11. титула заредом”. B92.net. 15. 6. 2012. Приступљено 14. 3. 2013.
- ^ „Радуљица у Азовмашу код Кесара”. Novosti.rs. Приступљено 14. 3. 2013.
- ^ „Радуљица у Милвоки Баксима”. b92.net. 26. 7. 2013. Приступљено 4. 10. 2013.
- ^ „Радуљица у ЛА Клиперсима!”. b92.net. 26. 8. 2014. Приступљено 27. 8. 2014.
- ^ „Клиперси отпустили Радуљицу”. b92.net. 29. 8. 2014. Приступљено 1. 9. 2014.
- ^ „Радуљица потврдио: Идем у Шандонг”. b92.net. 19. 9. 2014. Приступљено 19. 9. 2014.
- ^ „Мирослав Радуљица напустио Шандонг”. rts.rs. Приступљено 23. 12. 2014.
- ^ „Радуљица потписао краткорочни уговор са Минесотом”. sportskacentrala.com. 9. 1. 2015. Архивирано из оригинала 09. 01. 2015. г. Приступљено 9. 1. 2015.
- ^ „Минесота потврдила: Радуљица добио нови десетодневни уговор”. sport.blic.rs. 19. 1. 2015. Приступљено 29. 1. 2015.
- ^ „Радуљица напушта Минесоту”. novosti.rs. 28. 1. 2015. Приступљено 29. 1. 2015.
- ^ „Радуљица потписао двогодишњи уговор са Панатинаикосом”. novosti.rs. 18. 7. 2015. Приступљено 18. 7. 2015.
- ^ „ПАО и Радуљица окончали сарадњу, Србин на мети НБА”. novosti.rs. 28. 6. 2016. Приступљено 29. 6. 2016.
- ^ „Радуљица потписао за Армани”. novosti.rs. 14. 7. 2016. Приступљено 9. 6. 2017.
- ^ „ITA - Kup: Mačvanu i Raduljici trofej u Italiji!”. rtvbn.com. 19. 2. 2017. Приступљено 4. 9. 2023.
- ^ „Радуљица и Армани се разишли”. b92.net. 1. 6. 2017. Приступљено 9. 6. 2017.
- ^ „Радуљица потписао за Ђијангсу”. mozzartsport.com. 9. 6. 2017. Архивирано из оригинала 13. 06. 2017. г. Приступљено 9. 6. 2017.
- ^ „Радуљица има нови клуб, потписао за екипу из Јужне Кореје”. nova.rs. 30. 7. 2021. Приступљено 13. 8. 2021.
- ^ „Радуљица добио отказ у Јужној Кореји”. b92.net. 12. 12. 2021. Приступљено 17. 1. 2022.
- ^ „Мирослав Радуљица црвено-бели!”. kkcrvenazvezda.rs. 28. 9. 2022. Приступљено 28. 9. 2022.
- ^ „Crvena zvezda i Miroslav Raduljica sporazumno okončali saradnju”. kkcrvenazvezda.rs. 4. 9. 2023. Приступљено 4. 9. 2023.
- ^ „Očekivano: Razišli se Zvezda i Miroslav Raduljica”. mozzartsport.com. 4. 9. 2023. Приступљено 4. 9. 2023.
- ^ „Мирослав Радуљица има нови клуб”. Спортски журнал. 7. 9. 2023. Приступљено 24. 10. 2023.
- ^ „Радуљица МВП шампионата Европе”. b92.net. 10. 8. 2008. Приступљено 15. 9. 2014.
- ^ „Радуљица отпао са Ивковићевог списка”. b92.net. 27. 8. 2010. Приступљено 15. 9. 2014.
- ^ „Без Радуљице на ЕП”. rts.rs. 23. 6. 2011. Приступљено 15. 9. 2014.
- ^ „Ивковић саопштио списак за квалификације, "орлове" десетковале повреде”. sport.blic.rs. 28. 6. 2012. Приступљено 15. 9. 2014.
- ^ „Раковић и Радуљица изостали са окупљања "орлова", Ивковић не зна разлог!”. sport.blic.rs. 8. 7. 2012. Приступљено 15. 9. 2014.
- ^ „Раковић и Радуљица неће да играју за Србију због ранијих сукоба са селектором Ивковићем!”. telegraf.rs. 9. 7. 2012. Приступљено 15. 9. 2014.
- ^ „Мирослав Радуљица на сајту СП 2014.”. fiba.com. Архивирано из оригинала 28. 03. 2016. г. Приступљено 15. 9. 2014.
- ^ „Радуљица не игра на Евробаскету!”. n1info.com. 17. 8. 2017. Архивирано из оригинала 11. 11. 2017. г. Приступљено 8. 11. 2017.
- ^ „Капитен "орлова" поносан на саиграче и на начин како су се ИЗБОРИЛИ СА ТРАГЕДИЈОМ”. sportal.blic.rs. 14. 9. 2019. Приступљено 28. 9. 2022.
- ^ „Miroslav Raduljica”. fiba.com. Приступљено 9. 4. 2023.
- ^ „Радуљица растао на Росином кајмаку”. novosti.rs. 16. 9. 2014. Приступљено 19. 9. 2014.
- ^ „РТС :: Кошарка :: "Брадуљица" постао "бркуљица"”. www.rts.rs. Приступљено 2023-09-05.
- ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „"Брадуљица" постао "бркуљица"”. СПОРТ - РТРС. Приступљено 2023-09-05.
- ^ Cvijetic, Tajana (2022-04-19). „OVO RADULJICA? Košarkaš neprepoznatljiv sa novim imidžom! (FOTO)”. Novosti (на језику: српски). Приступљено 2023-09-05.
Спољашње везе
уреди- Профил на сајту НБА лиге Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2016)
- Профил на сајту Евролиге
- Профил на сајту Фибе