Википедија

Мирослав Радуљица

српски кошаркаш

Мирослав Радуљица (Инђија, 5. јануар 1988) је српски кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно наступа за Црвену звезду.

Мирослав Радуљица

Мирослав Радуљица 2015. године
Мирослав Радуљица 2015. године

Личне информације
Пуно име Мирослав Радуљица
Датум рођења (1988-01-05)5. јануар 1988. (35 год.)
Место рођења Инђија, СФРЈ
Држављанство Србија
Висина 2,13 m
Позиција центар
Драфт 2010. / није изабран
Про каријера 2005—
Сениорски клубови
Године: Клубови:
2005—2010
2006—2007
2010—2013
2011
2011—2012
2012—2013
2013—2014
2014
2015
2015—2016
2016—2017
2017—2020
2020—2021
2021
2022— 		ФМП
→ Борац Чачак
Ефес Пилсен
→ АЛБА Берлин
→ Партизан
→ Азовмаш
Милвоки бакси
Шандонг лајонс
Минесота тимбервулвси
Панатинаикос
Олимпија Милано
Ђангсу дрегонси
Џеђанг лајонси
Гојанг орионси
Црвена звезда
Репрезентација
 Србија

Клупска каријераУреди

Радуљица је почео каријеру у млађим категоријама ФМП Железника. Свој деби у првом тиму ФМП-а имао је у сезони 2005/06. Сезону 2006/07. провео је на позајмици у Борцу из Чачка. Најбоље партије у дресу ФМП-а је имао у сезони 2009/10. када је и проглашен за најкориснијег играча Суперлиге Србије.[1]

У лето 2010. потписао је петогодишњи уговор са Ефес Пилсеном.[2] Већ на почетку каријере у турском клубу доживео је повреду стопала због које је одсуствовао неколико месеци.[3] У фебруару 2011. Ефес је послао Радуљицу на позајмицу у берлинску Албу како би играо и вратио се у форму после повреде.[4] Са Албом је стигао до финала немачког првенства.

У августу 2011. Радуљица је дошао на једногодишњу позајмицу у Партизан.[5] Своју најбољу партију у дресу Партизана имао је у победи над екипом Хелиоса када је постигао 31 поен и имао 8 скокова, забележивши индекс корисности од чак 47.[6] Радуљица је за црно-беле у Јадранској лиги просечно постизао 12,5 поена и 5,5 скокова а Партизан је елиминисан на фајнал-фору у полуфиналној утакмици од Цедевите. Радуљица је са црно-белима освојио два трофеја, Куп Радивоја Кораћа и Првенство Србије.[7][8]

За сезону 2012/13. Ефес га је поново позајмио, овај пут украјинском Азовмашу.[9] Радуљица је пружао сјајне партије у дресу украјинског Азовмаша, са којим је стигао до финала националног шампионата. Ипак, Будивељник је био бољи од тима из Маријупоља са 4-3. Радуљица је просечно постизао по 14,2 поена и бележио по 5,9 скокова и 1,1 блокаду на 53 утакмице украјинског првенства.

У јулу 2013, одлази у НБА лигу и потписује уговор са Милвоки баксима.[10] У својој дебитантској НБА сезони одиграо је 48 утакмица (2 као стартер) и бележио просечно 3,8 поена и 2,3 скока по мечу. Крајем августа 2014. је трејдован у Лос Анђелес клиперсе.[11] Ипак пар дана касније Клиперси су га отпустили.[12]

У септембру 2014. је потписао уговор са кинеском екипом Шандонг лајонс.[13] У екипи Шандонга остаје до 23. децембра 2014. када раскида уговор. Одиграо је 14 утакмица у кинеској лиги на којима је у просеку постизао 18 поена и девет скокова.[14] Дана 8. јануара 2015. године, Радуљица се вратио у НБА лигу потписавши десетодневни уговор са Минесота тимбервулвсима.[15] Касније је потписао још један десетодневни уговор,[16] али је након истека истог напустио клуб.[17] Одиграо је 5 утакмица за Тимбервулвсе, на којима је бележио 1,6 поена и 1 скок по мечу.

У јулу 2015. Радуљица је потписао двогодишњи уговор са Панатинаикосом.[18] Након једне сезоне напустио је ПАО.[19] У дресу грчког великана освојио је национални куп, а у првенству Грчке тим је поражен у финалу плејофа од Олимпијакоса. У Евролиги је Радуљица за просечно 20 минута по утакмици, уписивао 13,7 поена уз 4,4 скока и 1,3 асистенције, а тим је стигао до четвртфинала где је елиминисан од Лаборала.

У јуну 2016. Радуљица је потписао двогодишњи уговор са Олимпијом из Милана.[20] Са њима је освојио Куп Италије за 2017. годину. Након једне сезоне он је раскинуо уговор са Миланом.[21] Како је сезона одмицала Радуљица је све мање добијао шансу код тренера Репеше, а клуб је изненађујуће испао у полуфиналу италијанског шампионата од Трента. Током сезоне 2016/17. Радуљица је у просеку бележио 8,1 поен и 3,2 скока у Евролиги, док је нешто лошији учинак имао у првенству Италије: 6,8 поена и три скока.

У јуну 2017. Радуљица је потписао за кинеске Ђангсу дрегонсе.[22] Провео је три сезоне у овом клубу а затим је годину дана наступао за још један тим из Кине, Џеђанг лајонсе. У јулу 2021. је потписао уговор са екипом Гојанг орионса из Јужне Кореје.[23] Играч корејског клуба је био до децембра исте године када је добио отказ.[24]

У септембру 2022. је потписао уговор са Црвеном звездом.[25]

РепрезентацијаУреди

 
Радуљица у борби са Јуретом Балажичем (Словенија).

Радуљица је имао доста успеха са репрезентацијом у млађим категоријама. Са репрезентацијом до 18 година освојио је Европско првенство 2005. у Београду, са репрезентацијом до 19 година освојио је Светско првенство 2007. у Новом Саду а са репрезентацијом до 20 година освојио је Европско првенство 2008. у Летонији где је био и проглашен најкориснијим играчем турнира.[26]

Као члан универзитетске репрезентације Србије освојио је златну медаљу на Летњој универзијади 2009. године у Београду. Добрим партијама у дресу „студената“ заслужио је позив за сениорску репрезентацију Србије која се припремала за Европско првенство 2009. у Пољској. Успео је да уђе у коначни састав и буде део тима који је освојио сребрну медаљу.

Радуљица је уврштен на шири списак за Светско првенство 2010. у Турској. Прошао је целе припреме али је као последњи отпао са списка само дан пре почетка првенства.[27] Селектор Ивковић га је наредне године уврстио на списак кандидата за Европско првенство 2011. у Литванији али је Радуљица отказао позив јер је желео да се опорави од повреда које су га мучиле током сезоне.[28] Следећег лета селектор га поново ставља на списак играча за квалификације за Европско првенство 2013.[29] Ипак Радуљица се није појавио на прозивци играча.[30] Иако никад није потврђено од Радуљице, спекулисало се да играч није опростио селектору што га је отписао само дан пре Светског првенства 2010.[31]

После четири године паузе Радуљица се вратио у државни тим за Светско првенство 2014. у Шпанији. Добрим партијама помогао је тиму да освоји сребрну медаљу. Одиграо је 9 утакмица на којима је бележио просечно 13 поена и 4,6 скока по мечу.[32] Наредне године је са Србијом на Европском првенству заузео четврто место, да би на Олимпијским играма у Рију 2016. освојио сребрну медаљу, Србија је поражена у борби за злато од САД. Због повреде је пропустио Европско првенство 2017. године.[33]

Био је капитен репрезентације Србије која је на Светском првенству 2019. у Кини заузела пето место.[34]

ОсталоУреди

Радуљица је рођен у Инђији, али води порекло из села Прибељци, општина Шипово у Републици Српској.[35]

УспесиУреди

КлупскиУреди

ПојединачниУреди

РепрезентативниУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Радуљица МВП”. rts.rs. 5. 6. 2010. Приступљено 27. 8. 2014. 
  2. ^ „Радуљица у Ефесу”. novosti.rs. 7. 7. 2010. Приступљено 14. 3. 2013. 
  3. ^ „Радуљица повређен”. rts.rs. 4. 10. 2010. Приступљено 27. 8. 2014. 
  4. ^ „Радуљица позајмљен Алби”. rts.rs. 28. 2. 2011. Приступљено 27. 8. 2014. 
  5. ^ „Радуљица коначно у Партизану!”. b92.net. 30. 8. 2011. Приступљено 14. 3. 2013. 
  6. ^ „АБА: Радуљица на "вечној листи" МВП-а”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Приступљено 14. 3. 2013. 
  7. ^ „Партизан 13. пут освојио Куп!”. Novosti.rs. 19. 2. 2012. Приступљено 14. 3. 2013. 
  8. ^ „Партизану 11. титула заредом”. B92.net. 15. 6. 2012. Приступљено 14. 3. 2013. 
  9. ^ „Радуљица у Азовмашу код Кесара”. Novosti.rs. Приступљено 14. 3. 2013. 
  10. ^ „Радуљица у Милвоки Баксима”. b92.net. 26. 7. 2013. Приступљено 4. 10. 2013. 
  11. ^ „Радуљица у ЛА Клиперсима!”. b92.net. 26. 8. 2014. Приступљено 27. 8. 2014. 
  12. ^ „Клиперси отпустили Радуљицу”. b92.net. 29. 8. 2014. Приступљено 1. 9. 2014. 
  13. ^ „Радуљица потврдио: Идем у Шандонг”. b92.net. 19. 9. 2014. Приступљено 19. 9. 2014. 
  14. ^ „Мирослав Радуљица напустио Шандонг”. rts.rs. Приступљено 23. 12. 2014. 
  15. ^ „Радуљица потписао краткорочни уговор са Минесотом”. sportskacentrala.com. 9. 1. 2015. Архивирано из оригинала на датум 09. 01. 2015. Приступљено 9. 1. 2015. 
  16. ^ „Минесота потврдила: Радуљица добио нови десетодневни уговор”. sport.blic.rs. 19. 1. 2015. Приступљено 29. 1. 2015. 
  17. ^ „Радуљица напушта Минесоту”. novosti.rs. 28. 1. 2015. Приступљено 29. 1. 2015. 
  18. ^ „Радуљица потписао двогодишњи уговор са Панатинаикосом”. novosti.rs. 18. 7. 2015. Приступљено 18. 7. 2015. 
  19. ^ „ПАО и Радуљица окончали сарадњу, Србин на мети НБА”. novosti.rs. 28. 6. 2016. Приступљено 29. 6. 2016. 
  20. ^ „Радуљица потписао за Армани”. novosti.rs. 14. 7. 2016. Приступљено 9. 6. 2017. 
  21. ^ „Радуљица и Армани се разишли”. b92.net. 1. 6. 2017. Приступљено 9. 6. 2017. 
  22. ^ „Радуљица потписао за Ђијангсу”. mozzartsport.com. 9. 6. 2017. Архивирано из оригинала на датум 13. 06. 2017. Приступљено 9. 6. 2017. 
  23. ^ „Радуљица има нови клуб, потписао за екипу из Јужне Кореје”. nova.rs. 30. 7. 2021. Приступљено 13. 8. 2021. 
  24. ^ „Радуљица добио отказ у Јужној Кореји”. b92.net. 12. 12. 2021. Приступљено 17. 1. 2022. 
  25. ^ „Мирослав Радуљица црвено-бели!”. kkcrvenazvezda.rs. 28. 9. 2022. Приступљено 28. 9. 2022. 
  26. ^ „Радуљица МВП шампионата Европе”. b92.net. 10. 8. 2008. Приступљено 15. 9. 2014. 
  27. ^ „Радуљица отпао са Ивковићевог списка”. b92.net. 27. 8. 2010. Приступљено 15. 9. 2014. 
  28. ^ „Без Радуљице на ЕП”. rts.rs. 23. 6. 2011. Приступљено 15. 9. 2014. 
  29. ^ „Ивковић саопштио списак за квалификације, "орлове" десетковале повреде”. sport.blic.rs. 28. 6. 2012. Приступљено 15. 9. 2014. 
  30. ^ „Раковић и Радуљица изостали са окупљања "орлова", Ивковић не зна разлог!”. sport.blic.rs. 8. 7. 2012. Приступљено 15. 9. 2014. 
  31. ^ „Раковић и Радуљица неће да играју за Србију због ранијих сукоба са селектором Ивковићем!”. telegraf.rs. 9. 7. 2012. Приступљено 15. 9. 2014. 
  32. ^ „Мирослав Радуљица на сајту СП 2014.”. fiba.com. Приступљено 15. 9. 2014. 
  33. ^ „Радуљица не игра на Евробаскету!”. n1info.com. 17. 8. 2017. Архивирано из оригинала на датум 11. 11. 2017. Приступљено 8. 11. 2017. 
  34. ^ „Капитен "орлова" поносан на саиграче и на начин како су се ИЗБОРИЛИ СА ТРАГЕДИЈОМ”. sportal.blic.rs. 14. 9. 2019. Приступљено 28. 9. 2022. 
  35. ^ „Радуљица растао на Росином кајмаку”. novosti.rs. 16. 9. 2014. Приступљено 19. 9. 2014. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Радуљица&oldid=25369798”