Википедија

Miroslav Raduljica

српски кошаркаш

Miroslav Raduljica (Inđija, 5. januar 1988) je srpski košarkaš. Igra na poziciji centra.

Miroslav Raduljica
Miroslav Raduljica 2023. godine
Lični podaci
Puno ime Miroslav Raduljica
Datum rođenja (1988-01-05)5. januar 1988. (36 god.)
Mesto rođenja Inđija, SFRJ
Državljanstvo Srbija
Visina 2,13 m
Informacije o karijeri
NBA draft 2010. / nije izabran
Prof. karijera 2005—
Pozicija centar
Seniorska karijera
Godine Klub
2005—2010
2006—2007
2010—2013
2011
2011—2012
2012—2013
2013—2014
2014
2015
2015—2016
2016—2017
2017—2020
2020—2021
2021
2022—2023
2023—		 FMP
→ Borac Čačak
Efes Pilsen
→ ALBA Berlin
→ Partizan
→ Azovmaš
Milvoki baksi
Šandong lajons
Minesota timbervulvsi
Panatinaikos
Olimpija Milano
Đangsu dregonsi
Džeđang lajonsi
Gojang orionsi
Crvena zvezda
Marusi
Reprezentativna karijera
Godine Reprezentacija
2009—2021 Srbija
Statistika Uredi na Vikipodacima na basketball-reference.com
Statistika  Uredi na Vikipodacima na nba.com
Medalje
Košarka
Olimpijske igre
Srebrna medalja — drugo mesto 2016. Rio de Žaneiro Srbija
Svetsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 2014. Španija Srbija
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 2009. Poljska Srbija
Univerzijada
Zlatna medalja — prvo mesto 2009. Beograd Srbija

Klupska karijera

uredi

Raduljica je počeo da trenira košarku u KK Mandeks iz Inđije, da bi 2002. godine prešao u mlađe kategorije FMP Železnika.[1] Za prvi tim FMP-a debitovao je u sezoni 2005/06, da bi narednu 2006/07. proveo na pozajmici u Borcu iz Čačka. Najzapaženije partije u dresu FMP-a imao je u sezoni 2009/10. kada je i proglašen za najkorisnijeg igrača Superlige Srbije.[2]

U julu 2010. potpisao je petogodišnji ugovor sa Efes Pilsenom.[3] Već na početku karijere u turskom klubu doživeo je povredu stopala zbog koje je odsustvovao nekoliko meseci.[4] U februaru 2011. Efes je poslao Raduljicu na pozajmicu u berlinsku Albu kako bi igrao i vratio se u formu posle povrede.[5] Sa Albom je stigao do finala nemačkog prvenstva.

U avgustu 2011. Raduljica je došao na jednogodišnju pozajmicu u Partizan.[6] Svoju najbolju partiju u dresu Partizana imao je u pobedi nad ekipom Heliosa kada je postigao 31 poen i imao 8 skokova, zabeleživši indeks korisnosti od čak 47.[7] Raduljica je za crno-bele u Jadranskoj ligi prosečno postizao 12,5 poena i 5,5 skokova a Partizan je eliminisan na fajnal-foru u polufinalnoj utakmici od Cedevite. Raduljica je sa crno-belima osvojio dva trofeja, Kup Radivoja Koraća i Prvenstvo Srbije.[8][9]

Za sezonu 2012/13. Efes ga je ponovo pozajmio, ovaj put ukrajinskom Azovmašu.[10] Raduljica je sa ekipom Azovmaša stigao do finala nacionalnog šampionata. Ipak, Budiveljnik je bio bolji od tima iz Marijupolja sa 4-3. Raduljica je prosečno postizao po 14,2 poena i beležio po 5,9 skokova i 1,1 blokadu na 53 utakmice ukrajinskog prvenstva.

U julu 2013. potpisao je ugovor sa Milvoki baksima.[11] U svojoj debitantskoj NBA sezoni odigrao je 48 utakmica (2 kao starter) i beležio prosečno 3,8 poena i 2,3 skoka po meču. Krajem avgusta 2014. je trejdovan u Los Anđeles kliperse.[12] Tri dana kasnije Klipersi su ga otpustili.[13]

U septembru 2014. je potpisao ugovor sa kineskom ekipom Šandong lajons.[14] U ekipi Šandonga je ostao do 23. decembra 2014. kada je ugovor raskinut. Odigrao je 14 utakmica u kineskoj ligi i prosečno je beležio 18 poena i devet skokova.[15] Dana 8. januara 2015. godine, Raduljica se vratio u NBA ligu i potpisao desetodnevni ugovor sa Minesota timbervulvsima.[16] Kasnije je potpisao još jedan desetodnevni ugovor,[17] ali je nakon isteka istog napustio klub.[18] Nastupio je na pet utakmica za Minesotu, beležeći prosečno 1,6 poena i 1 skok po meču.

U julu 2015. Raduljica je potpisao dvogodišnji ugovor sa Panatinaikosom.[19] Nakon jedne sezone napustio je PAO.[20] U dresu grčkog velikana osvojio je nacionalni kup, a u prvenstvu Grčke tim je poražen u finalu plejofa od Olimpijakosa. U Evroligi je Raduljica za prosečno 20 minuta po utakmici, upisivao 13,7 poena uz 4,4 skoka i 1,3 asistencije, a tim je stigao do četvrtfinala gde je eliminisan od Baskonije.

U junu 2016. Raduljica je potpisao dvogodišnji ugovor sa Olimpijom iz Milana.[21] Sa njima je osvojio Kup Italije za 2017. godinu.[22] Nakon jedne sezone je raskinuo ugovor sa Milanom.[23] Kako je sezona odmicala Raduljica je sve manje dobijao šansu kod trenera Repeše, a klub je iznenađujuće ispao u polufinalu italijanskog šampionata od Trenta. Tokom sezone 2016/17. Raduljica je u proseku beležio 8,1 poen i 3,2 skoka u Evroligi, dok je nešto lošiji učinak imao u prvenstvu Italije: 6,8 poena i tri skoka.

U junu 2017. Raduljica je potpisao za kineske Đangsu dregonse.[24] Proveo je tri sezone u ovom klubu a zatim je godinu dana nastupao za još jedan tim iz Kine, Džeđang lajonse. U julu 2021. je potpisao ugovor sa ekipom Gojang orionsa iz Južne Koreje.[25] Igrač korejskog kluba je bio do decembra iste godine kada je dobio otkaz.[26]

U septembru 2022. potpisao je ugovor sa Crvenom zvezdom.[27] U sezoni 2022/23. nastupio je za Zvezdu na pet utakmica u Jadranskoj ligi i tri u Evroligi, nakon čega je 4. septembra 2023. sporazumno raskinuo ugovor sa klubom.[28][29] Tri dana kasnije potpisao je za grčki Marusi.[30]

Reprezentacija

uredi
 
Raduljica u borbi sa Juretom Balažičem (Slovenija).

Raduljica je imao dosta uspeha sa reprezentacijom u mlađim kategorijama. Sa reprezentacijom do 18 godina osvojio je Evropsko prvenstvo 2005. u Beogradu, sa reprezentacijom do 19 godina osvojio je Svetsko prvenstvo 2007. u Novom Sadu a sa reprezentacijom do 20 godina osvojio je Evropsko prvenstvo 2008. u Letoniji gde je dobio i nagradu za najkorisnijeg igrača turnira.[31]

Kao član univerzitetske reprezentacije Srbije osvojio je zlatnu medalju na Letnjoj univerzijadi 2009. godine u Beogradu. Dobrim partijama u dresu „studenata“ zaslužio je poziv za seniorsku reprezentaciju Srbije koja se pripremala za Evropsko prvenstvo 2009. u Poljskoj. Uspeo je da uđe u konačni sastav i bude deo tima koji je osvojio srebrnu medalju.

Raduljica je uvršten na širi spisak za Svetsko prvenstvo 2010. u Turskoj. Prošao je cele pripreme ali je kao poslednji otpao sa spiska samo dan pre početka prvenstva.[32] Selektor Ivković ga je naredne godine uvrstio na spisak kandidata za Evropsko prvenstvo 2011. u Litvaniji ali je Raduljica otkazao poziv jer je želeo da se oporavi od povreda koje su ga mučile tokom sezone.[33] Sledećeg leta selektor ga ponovo stavlja na spisak igrača za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2013.[34] Ipak Raduljica se nije pojavio na prozivci igrača.[35] Iako nikad nije potvrđeno od Raduljice, spekulisalo se da igrač nije oprostio selektoru što ga je otpisao samo dan pre Svetskog prvenstva 2010.[36]

Posle četiri godine pauze Raduljica se vratio u državni tim za Svetsko prvenstvo 2014. u Španiji. Dobrim partijama pomogao je timu da osvoji srebrnu medalju. Odigrao je 9 utakmica na kojima je beležio prosečno 13 poena i 4,6 skoka po meču.[37] Naredne godine je sa Srbijom na Evropskom prvenstvu zauzeo četvrto mesto, da bi na Olimpijskim igrama u Riju 2016. osvojio srebrnu medalju, Srbija je poražena u borbi za zlato od SAD. Zbog povrede je propustio Evropsko prvenstvo 2017. godine.[38]

Bio je kapiten reprezentacije Srbije koja je na Svetskom prvenstvu 2019. u Kini zauzela peto mesto.[39] Poslednji put je nastupio u dresu reprezentacije tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2022.[40]

Lični život

uredi

Raduljica je rođen u Inđiji, ali vodi poreklo iz sela Pribeljci, opština Šipovo u Republici Srpskoj.[41]

U pojedinim medijima je poneo nadimak Braduljica, zbog svog javnog imidža.[42][43][44]

Uspesi

uredi

Klupski

uredi

Pojedinačni

uredi

Reprezentativni

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Miroslav Raduljica”. blog.b92.net. Pristupljeno 9. 4. 2023. 
  2. ^ „Raduljica MVP”. rts.rs. 5. 6. 2010. Pristupljeno 27. 8. 2014. 
  3. ^ „Raduljica u Efesu”. novosti.rs. 7. 7. 2010. Pristupljeno 14. 3. 2013. 
  4. ^ „Raduljica povređen”. rts.rs. 4. 10. 2010. Pristupljeno 27. 8. 2014. 
  5. ^ „Raduljica pozajmljen Albi”. rts.rs. 28. 2. 2011. Pristupljeno 27. 8. 2014. 
  6. ^ „Raduljica konačno u Partizanu!”. b92.net. 30. 8. 2011. Pristupljeno 14. 3. 2013. 
  7. ^ „ABA: Raduljica na "večnoj listi" MVP-a”. Mondo.rs. 10. 6. 2010. Pristupljeno 14. 3. 2013. 
  8. ^ „Partizan 13. put osvojio Kup!”. Novosti.rs. 19. 2. 2012. Pristupljeno 14. 3. 2013. 
  9. ^ „Partizanu 11. titula zaredom”. B92.net. 15. 6. 2012. Pristupljeno 14. 3. 2013. 
  10. ^ „Raduljica u Azovmašu kod Kesara”. Novosti.rs. Pristupljeno 14. 3. 2013. 
  11. ^ „Raduljica u Milvoki Baksima”. b92.net. 26. 7. 2013. Pristupljeno 4. 10. 2013. 
  12. ^ „Raduljica u LA Klipersima!”. b92.net. 26. 8. 2014. Pristupljeno 27. 8. 2014. 
  13. ^ „Klipersi otpustili Raduljicu”. b92.net. 29. 8. 2014. Pristupljeno 1. 9. 2014. 
  14. ^ „Raduljica potvrdio: Idem u Šandong”. b92.net. 19. 9. 2014. Pristupljeno 19. 9. 2014. 
  15. ^ „Miroslav Raduljica napustio Šandong”. rts.rs. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  16. ^ „Raduljica potpisao kratkoročni ugovor sa Minesotom”. sportskacentrala.com. 9. 1. 2015. Arhivirano iz originala 09. 01. 2015. g. Pristupljeno 9. 1. 2015. 
  17. ^ „Minesota potvrdila: Raduljica dobio novi desetodnevni ugovor”. sport.blic.rs. 19. 1. 2015. Pristupljeno 29. 1. 2015. 
  18. ^ „Raduljica napušta Minesotu”. novosti.rs. 28. 1. 2015. Pristupljeno 29. 1. 2015. 
  19. ^ „Raduljica potpisao dvogodišnji ugovor sa Panatinaikosom”. novosti.rs. 18. 7. 2015. Pristupljeno 18. 7. 2015. 
  20. ^ „PAO i Raduljica okončali saradnju, Srbin na meti NBA”. novosti.rs. 28. 6. 2016. Pristupljeno 29. 6. 2016. 
  21. ^ „Raduljica potpisao za Armani”. novosti.rs. 14. 7. 2016. Pristupljeno 9. 6. 2017. 
  22. ^ „ITA - Kup: Mačvanu i Raduljici trofej u Italiji!”. rtvbn.com. 19. 2. 2017. Pristupljeno 4. 9. 2023. 
  23. ^ „Raduljica i Armani se razišli”. b92.net. 1. 6. 2017. Pristupljeno 9. 6. 2017. 
  24. ^ „Raduljica potpisao za Đijangsu”. mozzartsport.com. 9. 6. 2017. Arhivirano iz originala 13. 06. 2017. g. Pristupljeno 9. 6. 2017. 
  25. ^ „Raduljica ima novi klub, potpisao za ekipu iz Južne Koreje”. nova.rs. 30. 7. 2021. Pristupljeno 13. 8. 2021. 
  26. ^ „Raduljica dobio otkaz u Južnoj Koreji”. b92.net. 12. 12. 2021. Pristupljeno 17. 1. 2022. 
  27. ^ „Miroslav Raduljica crveno-beli!”. kkcrvenazvezda.rs. 28. 9. 2022. Pristupljeno 28. 9. 2022. 
  28. ^ „Crvena zvezda i Miroslav Raduljica sporazumno okončali saradnju”. kkcrvenazvezda.rs. 4. 9. 2023. Pristupljeno 4. 9. 2023. 
  29. ^ „Očekivano: Razišli se Zvezda i Miroslav Raduljica”. mozzartsport.com. 4. 9. 2023. Pristupljeno 4. 9. 2023. 
  30. ^ „Miroslav Raduljica ima novi klub”. Sportski žurnal. 7. 9. 2023. Pristupljeno 24. 10. 2023. 
  31. ^ „Raduljica MVP šampionata Evrope”. b92.net. 10. 8. 2008. Pristupljeno 15. 9. 2014. 
  32. ^ „Raduljica otpao sa Ivkovićevog spiska”. b92.net. 27. 8. 2010. Pristupljeno 15. 9. 2014. 
  33. ^ „Bez Raduljice na EP”. rts.rs. 23. 6. 2011. Pristupljeno 15. 9. 2014. 
  34. ^ „Ivković saopštio spisak za kvalifikacije, "orlove" desetkovale povrede”. sport.blic.rs. 28. 6. 2012. Pristupljeno 15. 9. 2014. 
  35. ^ „Raković i Raduljica izostali sa okupljanja "orlova", Ivković ne zna razlog!”. sport.blic.rs. 8. 7. 2012. Pristupljeno 15. 9. 2014. 
  36. ^ „Raković i Raduljica neće da igraju za Srbiju zbog ranijih sukoba sa selektorom Ivkovićem!”. telegraf.rs. 9. 7. 2012. Pristupljeno 15. 9. 2014. 
  37. ^ „Miroslav Raduljica na sajtu SP 2014.”. fiba.com. Arhivirano iz originala 28. 03. 2016. g. Pristupljeno 15. 9. 2014. 
  38. ^ „Raduljica ne igra na Evrobasketu!”. n1info.com. 17. 8. 2017. Arhivirano iz originala 11. 11. 2017. g. Pristupljeno 8. 11. 2017. 
  39. ^ „Kapiten "orlova" ponosan na saigrače i na način kako su se IZBORILI SA TRAGEDIJOM”. sportal.blic.rs. 14. 9. 2019. Pristupljeno 28. 9. 2022. 
  40. ^ „Miroslav Raduljica”. fiba.com. Pristupljeno 9. 4. 2023. 
  41. ^ „Raduljica rastao na Rosinom kajmaku”. novosti.rs. 16. 9. 2014. Pristupljeno 19. 9. 2014. 
  42. ^ „RTS :: Košarka :: "Braduljica" postao "brkuljica"”. www.rts.rs. Pristupljeno 2023-09-05. 
  43. ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „"Braduljica" postao "brkuljica"”. SPORT - RTRS. Pristupljeno 2023-09-05. 
  44. ^ Cvijetic, Tajana (2022-04-19). „OVO RADULJICA? Košarkaš neprepoznatljiv sa novim imidžom! (FOTO)”. Novosti (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-09-05. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мирослав_Радуљица&oldid=28704619”