Бранко Радовић

Бранко Радовић (5. децембар 193318. новембар 1993) био је југословенски кошаркаш и тренер. Међународно је представљао кошаркашку репрезентацију Југославије. Члан је куће славе сплитског спорта, под именом Отац сплитске кошарке.[1]

Бранко Радовић
Личне информације
Датум рођења (1933-12-05)5. децембар 1933.
Место рођења Дубровник
Зетска бановина, Краљевина Југославија
Датум смрти 18. новембар 1993.(1993-11-18) (59 год.)
Место смрти Сплит, Хрватска
Држављанство  Хрватскa
 Краљевина Југославија
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1949—1952
1952—1954
1954—1957
1957—1960
1960—1964
Сплит
Зрињевац
Партизан
Црвена звезда
Сплит
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1964—1972 Сплит
Награде

KаријереУреди

Радовић је започео и завршио каријеру са Сплитом на првој лиги Југославије у кошарци. У међувремену је играо за Зрињевац, у Загребу, као и за Партизан и Црвену звезду, у Београду.

У сезони 1959. био је најбољи стрелац са 31 поеном по утакмици, више од Радивоја Кораћа. На утакмици са Цибонoм постигао је рекордних 64 поена.[2]

Репрезентација ЈугославијеУреди

Као играч кошаркашкe репрезентацијe Југославије, Радовић је одиграо 32 утакмице између 1957-1959. Учествовао је на два eвропскa првенствa у кошарци (1957 у Бугарској и 1959 у Турској).[3] Освојио је златну медаљу на медитеранским играма 1959. у Либану.

Тренерска каријераУреди

Након што се 1964. годпне овукао из играчке каријере, Радовић је постао главни тренер Сплитa. Освојио је прву лигу Југославије у кошарци 1970/71. и водио их до финала Купа европских шампиона 1972, где је изгубио од италијанског Варезе, под вођством Александрa Николићa.[4] Целу своју тренерску каријеру провео је са сплитским тимом.

Постигнућа у каријериУреди

РеференцеУреди