Желимир Обрадовић

(преусмерено са Жељко Обрадовић)

Желимир „Жељко” Обрадовић (Чачак, 9. март 1960) је бивши српски и југословенски кошаркаш и један од најуспешнијих кошаркашких тренера данашњице. Тренутно је без ангажмана пошто је 23. јуна 2020. званично саопштено да је после седам година напустио клупу турског Фенербахчеа.[1]

Жељко Обрадовић

Жељко Обрадовић као тренер Фенербахчеа (2019)
Жељко Обрадовић као тренер Фенербахчеа (2019)

Личне информације
Пуно име Желимир Обрадовић
Надимак Жељко, Жоц
Датум рођења (1960-03-09)9. март 1960.(60 год.)
Место рођења Чачак, ФНРЈ
Држављанство  Србија
Висина 1,84 м
Позиција плејмејкер
Про каријера 1980—1991 (играчка)
1991— (тренерска)
Сениорски клубови
Године: Клубови:
1980—1984
1984—1991
Борац Чачак
Партизан
Тренерска каријера
Године: Клубови:
1991—1993
1993—1994
1994—1997
1996—2000
1997—1999
1999—2012
2004—2005
2013—2020
Партизан
Хувентуд
Реал Мадрид
СР Југославија
Бенетон Тревизо
Панатинаикос
Србија и Црна Гора
Фенербахче
Репрезентација
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Награде

КаријераУреди

Завршио је средњу техничку школу. Релативно касно је заиграо за националну селекцију, y 28. години на Олимпијским играма y Сеулу 1988. (сребрна медаља). Његова играчка каријера је привремено прекинута када је осуђен на две године затвора јер је усмртио пешака у саобраћајној несрећи, после чега је одслужио војни рок у ЈНА. Због тога је пропустио сезону 1988/1989. Са репрезентацијом је освојио златну медаљу на Светском првенству у кошарци 1990. y Аргентини. За тренерску каријеру захвалан је Драгану Кићановићу, професору Аци Николићу и Душану Ивковићу.

Један је од најуспешнијих кошаркашких тренера y Европи. Једини је y свету освајао златне медаље на шампионатима света и као играч и као тренер. Са Партизаном је 1992. освојио Куп шампиона Европе, a исто поновио 1994. са шпанским Хувентудом, 1995. са Реал Мадридом, пет пута са Панатинаикосом (2000, 2002, 2007, 2009 и 2011) и једном са Фенербахчеом (2017). Са Реалом је 1997. освојио Куп Рајмунда Сапорте, исте године са италијанским Бенетоном осваја Суперкуп Италије, са Панатинаикосом је 11 пута био првак Грчке а седам пута је освојио куп. У сезони 2006/07. Обрадовић је предводио Панатинаикос до троструке круне и добио награду „Александар Гомељски“ која се додељује најбољем европском тренеру.[2] Ту награду је поново добио 2011. када је са екипом ПАО-а по пети пут освојио Евролигу.[3] Грчког великана је напустио на крају сезоне 2011/12. У лето 2013. преузима турски Фенербахче. Провео је наредних седам сезона као тренер Фенербахчеа. Током тог периода је освојио једну Евролигу (2016/17), док је два пута изгубио у финалу (2015/16, 2017/18). У домаћим такмичењима је освојио четири титуле првака Турске, као и по три трофеја у Купу и Суперкупу Турске. У јуну 2020. је напустио Фенербахче.[4]

Са репрезентацијом СРЈ је 1995, заједно са Душаном Ивковићем, освојио Првенство Европе y Атини. Наредне године је постао први тренер репрезентације и освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. y Атланти, а затим и златне медаље на Европском првенству 1997. y Шпанији и на Светском првенству 1998. у Грчкој. Такође има и бронзану медаљу са Европског првенства 1999. y Француској.

УспесиУреди

 
Жељко Обрадовић и Александар Ђорђевић на утакмици Словенија-Србија 2015.

ИграчкиУреди

КлупскиУреди

РепрезентативниУреди

ТренерскиУреди

КлупскиУреди

ПојединачниУреди

РепрезентативниУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Željko Obradović napustio Fenerbahče”. Sport Klub. 23. 6. 2020. Приступљено 23. 6. 2020. 
  2. ^ Обрадовић најбољи тренер Европе
  3. ^ „Обрадовић тренер године у Евролиги”. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2016. Приступљено 24. 5. 2016. 
  4. ^ „Жељко ипак напустио Фенер!”. www.rts.rs. 23. 6. 2020. 

Спољашње везеУреди


Претходник:
Душко Вујошевић
тренери Партизана
Наследник:
Жељко Лукајић
Претходник:
Душан Ивковић
селектори Југославије
Наследник:
Светислав Пешић
Претходник:
Душко Вујошевић
селектори Србије и Црне Горе Наследник:
Драган Шакота