Летње олимпијске игре 1988.

Летње олимпијске игре 1988. одржане су у Сеулу, у Јужној Кореји. Међународни олимпијски комитет (МОК) дао је предност Сеулу као граду домаћину у конкуренцији јапанског града Нагоје.

XXIV Олимпијске игре - Сеул 1988.
제24회 하계 올림픽 - 1988서울특별시
Град домаћинСеул, Јужна Кореја
Број држава159
Број спортиста8.465
Број спортова27
Број такмичења263
Отварање игара17. септембар 1988.
Затварање игара2. октобар 1988.
Лос Анђелес 1984. Барселона 1992.  >

Као и на претходна три издања Летњих олимпијских игара (у Монтреалу 1976, у Москви 1980. и у Лос Анђелесу 1984), и на овом је забележен бојкот из политичких разлога. Северна Кореја је бојкотовала Игре због тога што Јужна Кореја није пристала поделити домаћинство с њом. Бојкот је слиједила Куба, али не и остале комунистичке државе. Тако је на крају тај бојкот био мањих размјера и након три окрњене манифестације овог пута су на Играма учествовале све тадашње спортске велесиле, што је донело висок квалитет такмичења.

У програм Игара је враћен тенис, а по први пут у програму је био уврштен и стони тенис.

У такмичарском програму нарочито су се истакнули ови појединци и догађаји:

  • Бен Џонсон, спринтер из Канаде, победио је у дуго очекиваној и најављиваној трци на 100 m и то с временом новог светског рекорда. Међутим, накнадно је утврђено да је Џонсон конзумирао недозвољена стимулативна средства у једној од највећих допиншких афера у олимпијској историји. Стога су му одузети медаља и рекорд, а победа је припала Карлу Луису.
  • Пливачица Кристин Ото из Источне Немачке освојила је шест златних медаља. У пливању су се још истакнули Мет Бјонди (САД, 5 злата) и Џенет Еванс (САД, три злата). Сензационални победник у трци 100 m делфин био је Ентони Нести из Суринама, који је тиме постао први пливач црне боје коже којем је то пошло за руком.
  • Гимнастичар Владимир Артјомов из Совјетског Савеза освојио је четири златне медаље, а Данијела Силивас из Румуније три.
  • Спринтерка Флоренс Грифит Џојнер из САД освојила је три златне и једну сребрну медаљу у спринтерским дисциплинама оборивши светски рекорд у трци на 200 m.
  • Криста Ротенбургер из Источне Немачке постала је први (и последњи) спортиста уопште којем је пошло за руком освојити медаље и на зимским и на летњим Олимпијским играма исте године. Сребро освојено у бициклизму прикључила је злату које је освојила у брзом клизању раније те године на Зимским олимпијским играма у Калгарију. Будући да се Летње и Зимске олимпијске игре више не одржавају у истој години, такав успех више није могуће поновити.
  • Скакач у воду Грег Луганис одбранио је наслове у обе дисциплине скокова у воду (торањ, даска) освојене четири године раније на Играма у Лос Анђелесу. Међутим, запамћен је по неуспелом скоку када је главом ударио у одскочну даску те оставио крваву мрљу на дасци и у базену, али без теже повреде. Тај догађај је поновно дошао у средиште пажње после неколико година, када је Луганис јавно објавио да је био заражен ХИВ-ом током игара у Сеулу. Међутим, данас познато да ХИВ не може преживјети на ваздуху и у води, па реална опасност да се неко од такмичара зарази није постојала.
  • Лоренс Лемју, канадски једриличар, јест био на другом месту током такмичења с реалним шансама да освоји сребрну медаљу. Међутим, током једне регате је прекинуо такмичење да би помогао једном повређеном такмичару. Лемју је на крају завршио на 22. месту, али је примио посебну награду за спортско понашање.

Списак спортова уреди

(Пливање, синхронизовано пливање, ватерполо и скокови у воду сматрају се различитим дисциплинама истог спорта)

Демонстрациони спортови су били бадминтон, бејзбол, џудо за жене, теквондо, куглање и параолимпијске атлетске дисциплине.

Распоред такмичења уреди

ЦО церемонија отварања квалификације 1 финале ЦЗ церемонија затварања
датум
спортови
септембар октобар Ук.фин.
17
суб
18
нед
19
пон
20
уто
21
сре
22
чет
23
пет
24
суб
25
нед
26
пон
27
уто
28
сре
29
чет
30
пет
1
суб
2
нед
  Церемоније отварања/затварања ЦО ЦЗ
  Атлетика 3 3 5 8 4 4 5 9 1 42
Бициклизам   Друмски 1 1 1 9
  Велодромски 1 1 4
  Бокс 6 6 12
  Ватерполо 1 1
  Веслање 7 7 14
Гимнастика   Гимнастика 1 1 1 1 6 4 15
  Ритмичка 1
  Дизање тегова 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 10
  Једрење 8 8
  Кајак и кану 6 6 12
  Коњички спорт 2 1 1 1 1 6
  Кошарка 1 1 2
  Мачевање 1 1 1 1 1 1 1 1 8
  Модеран петобој 2 2
  Одбојка 1 1 2
  Пливање 4 5 5 5 6 6 31
  Рвање 3 3 4 3 3 4 20
  Рукомет 1 1 2
  Синхроно пливање 1 1 2
  Скокови у воду 1 1 1 1 4
  Стони тенис 2 2 4
  Стреличарство 2 2 4
  Стрељаштво 2 2 2 2 1 2 2 13
  Тенис 2 2 4
  Фудбал 1 1
  Хокеј на трави 1 1 2
  Џудо 1 1 1 1 1 1 1 7
Укупно финала по дану 5 7 9 13 18 12 30 26 11 14 7 13 26 37 9 237
Укупно финала до дана 12 21 34 52 64 94 120 131 145 152 165 191 228 237
јули/август 17
суб
18
нед
19
пон
20
уто
21
сре
22
чет
23
пет
24
суб
25
нед
26
пон
27
уто
28
сре
29
чет
30
пет
1
суб
2
нед
Ук.фин.

Биланс медаља уреди

(Медаље домаћина посебно истакнуте)

Олимпијске игре Сеул 1988.  
Пласман Држава       Укупно
1   Совјетски Савез 55 31 46 132
2   Источна Немачка 37 35 30 102
3   САД 36 31 27 94
4   Јужна Кореја 12 10 11 33
5   Западна Немачка 11 14 15 40
6   Мађарска 11 6 6 23
7   Бугарска 10 12 13 35
8   Румунија 7 11 6 24
9   Француска 6 4 6 16
10   Италија 6 4 4 14
11   Кина 5 11 12 28
12   Уједињено Краљевство 5 10 9 24
13   Кенија 5 2 2 9
14   Јапан 4 3 7 14
15   Аустралија 3 6 5 14
16   Југославија 3 4 5 12
17   Чехословачка 3 3 2 8
18   Нови Зеланд 3 2 8 13
19   Канада 3 2 5 10
20   Пољска 2 5 9 16
21   Норвешка 2 3 0 5
22   Холандија 2 2 5 9
23   Данска 2 1 1 4
24   Бразил 1 2 3 6
25   Финска 1 1 2 4
  Шпанија 1 1 2 4
27   Турска 1 1 0 2
28   Мароко 1 0 2 3
29   Аустрија 1 0 0 1
  Португалија 1 0 0 1
  Суринам 1 0 0 1
32   Шведска 0 4 7 11
33    Швајцарска 0 2 2 4
34   Јамајка 0 2 0 2
35   Аргентина 0 1 1 2
36   Чиле 0 1 0 1
  Костарика 0 1 0 1
  Индонезија 0 1 0 1
  Иран 0 1 0 1
  Холандски Антили 0 1 0 1
  Перу 0 1 0 1
  Сенегал 0 1 0 1
  Девичанска Острва 0 1 0 1
44   Белгија 0 0 2 2
  Мексико 0 0 2 2
46   Колумбија 0 0 1 1
  Џибути 0 0 1 1
  Грчка 0 0 1 1
  Монголија 0 0 1 1
  Пакистан 0 0 1 1
  Филипини 0 0 1 1
  Тајланд 0 0 1 1
Укупно 241 234 264 739

Спољашње везе уреди