Отворите главни мени
Дизач тегова потиском покушава да подигне 180 kg
GIF-анимација дизања трзајем
GIF-анимација дизања избачајем

Дизање тегова (енгл. weightlifting) је олимпијски спорт у коме такмичар снагом својих мишића диже увис велику тежину смјештену на челичне шипке, за шта је потребна физичка снага, концентрација, искуство, моћ воље, кондиција, техника, све у свему ментална и физичка снага. Израз „дизање тегова“ се обично односи на само тренирање за такмичење; у процесу тренинга се јачају главне мишићне групе потребне за такмичење, стиче кондиција и припрема срце за велики напор. Због таквих резултата и многи други спортисти у свој тренинг укључују сличне вјежбе. Међутим, ако се неисправно раде, ове вјежбе могу довести до тешких поремећаја физичког здравља, па је потребан искусан тренер и опрезно и постепено вјежбање.

Техника је најбитнији аспекат дизања тегова, јер се без ње дизач тегова може трајно озлиједити и не постићи очекиване резултате. Одмор од вјежбања је подједнако битан.

Садржај

Олимпијска дисциплинаУреди

Олимпијска дисциплина се састоји од два дијела. У првом дијелу се тег диже из једног потеза са земље до изнад главе, а у другом дијелу се, углавном са већим тежинама, тег диже до изнад кољена у једном трзају при чему се дизач обично спушта на кољена да би себи олакшао, затим диже на рамена опет спуштајући се према земљи и практично дижући тег ногама, и на крају увис, опет се помажући ногама.

Три судије надгледају процес. Када такмичар постигне циљ, сваки судија засвијетли бијелим свјетлом. Када бар двојица судија тако означе успјешно дизање, оно се сматра исправним. Ако судија сматра да дизање није било исправно, он то означи црвеним свјетлом. Тегови се морају подићи бар до нивоа кољена у року од 60 секунди. Ако такмичар два пута за редом покушава да дигне тег, дозвољено је 135 секунди за друго дизање.

ТренингУреди

Олимпијски такмичари могу да вјежбају сваки дан по пар сати. Међутим, у нормалним околностима, такмичари могу да вјежбају највише три до четири пута недјељно, сат или два дневно.

Код олимпијског дизања тегова, дизање се вјежба за сваки потез посебно, и сваки посебно се доводи што ближе савршенству. Што је потез краћи, вјежба се са већом тежином, и обрнуто.

ТакмичењеУреди

Класе по тежиниУреди

Такмичари се распоређују у једну од осам категорија према својој тежини. Категорије су следеће[1]:

Мушкарци

  • до 56 kg
  • до 62 kg
  • до 69 kg
  • до 77 kg
  • до 85 kg
  • до 94 kg
  • до 105 kg и
  • преко 105 kg

Жене

  • до 48 kg
  • до 53 kg
  • до 58 kg
  • до 63 kg
  • до 69 kg
  • до 75 kg
  • преко 75 kg

У свакој категорији такмичари се такмиче у обје врсте дизања тегова (у једном потезу и постепено), а награде се додјељују најбољима у појединачним врстама дизања и комбиновано.

Такмичење контролише Међународно удружење дизача тегова, основано у Будимпешти 1905. године.

Службена процедураУреди

У свакој тежинској категорији, дизачи се такмиче у избачају и трзају. Награде се обично дају за највеће тежине подигнуте у сваком и за укупно максимално комбиновано подизање. Редослед такмичења зависи од дизача - такмичар који изабере најнижу тежину иде први. Ако су неуспешни на тој тежини, имају могућност да поново покушају на тој тежини или да покушају већу тежину након што су други такмичари направили покушаје на претходној тежини или другим средњим тежинама. Шипка се отежава постепено и напредује се до већих тежина током такмичења. Тегови су постављени у прираштајима од по једног килограма. Ако двоје спортиста подигне исту тежину, обоје су заслужни за то, али у погледу пласирања оној који је подигао ту тежину први добија виши пласман.[2]

Током такмичења, прво се одржава трзајски догађај, након чега следи кратка пауза, а затим чисто дизање и избачај. Постоје двоје помоћних судија и један главни судија који заједно дају „успешан” или „неуспешан” резултат за сваки покушај на основу њиховог посматрања подизања у оквиру правила и прописа управног тела. Две успешне оцене су потребне за сваки покушај да се прође. Обично се резултати судија региструју преко система осветљења, при чему бело светло означава „успешно” подизање а црвено светло је знак за „неуспело” дизање. Ово се чини ради свих присутних спортиста, тренера, администратора или публике. Осим тога, један или два техничка званичника могу бити присутни као саветодавци током доношења одлука.

Локална такмичарска правилаУреди

На локалним такмичењима, обично се додељује титула „најбољи дизач”. Она се додељује најбољим мушким и женским дизачима. Награда се заснива на формули која користи „Синклеров коефицијент”. Тај коефицијент изведен и одобрен од стране светског управног тела овог спорта и који омогућава узимање у обзир разлика у полу и телесној тежини. Када се формула примени на укупну подигнуту количину сваког такмичара, и када се резултати групишу, она даје нумерички резултат који одређује најбољег мушког и женског дизача такмичења.[3] Обично је победник највеће тежинске класе подигао највећу свеукупну тежину током такмичења, међутим дизач у лакшој тежинској класи још увек може да подигне већу тежину релативно на сопствену телесну тежину, и да оствари већи Синклеров коефицијент, чиме осваја награду „најбољег дизача”.

ШампиониУреди

Од 1950их до 1980их година многи шампиони су потицали из бившег Совјетског Савеза и источне Европе. Анкета коју је Удружење спровело 1982. године представила Томија Кона као најбољег у историји. Томи Коно је заступао Сједињене Америчке Државе, постављајући 26 свјетских рекорда, освајајући 2 златне медаље на олимпијади (1952. и 1956.) и олимпијску сребрну медаљу (1960). Василиј Алексејев из Совјетског Савеза је 80 пута поставио свјетски рекорд и освојио двије златне медаље током 1970их и сматра се најбољим икад дизачем тегова у супертешкој категорији. Од тада, дизачи тегова из Ирана, Грчке и Турске су постизали велике успјехе на међународном нивоу. У историји дизања тегова, само четири дизача тегова су успјела да освоје три златне медаље на олимпијади. Наим Сулејманоглу из Турске, Пирос Димас и Каки Какијашвили из Грчке и Халил Мутлу из Турске.

РекордиУреди

Рекорд за категорију мушкараца до 56 kg тежине је 305 kg, а за мушкарце преко 105 kg тежине је 472,5 kg.[4]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Међународно удружење дизача тегова, правила” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 08. 03. 2008. Приступљено 14. 03. 2008. 
  2. ^ „New Bodyweight Categories Approved by the IWF Executive Board”. International Weightlifting Federation. Приступљено 2018-10-19. 
  3. ^ „The Sinclair Coefficients for the Olympiad”. International Weightlifting Federation. Приступљено 2009-07-24. 
  4. ^ „Међународно удружење дизача тегова, рекорди”. Архивирано из оригинала на датум 23. 03. 2008. Приступљено 14. 03. 2008. 

Спољашње везеУреди