Бодибилдинг
Бодибилдинг је плански и трајни процес хипертрофије, дефиниције мишићног система и телесне симетрије.[1] Или, развијње тела вежбањем и дијетом, често ради наступања на такмичењима.[2] Особа која се укључује у активности бодибилдинга назива се бодибилдером.[3] У такмичарском бодибилдингу бодибилдери по одређеном редоследу излазе на бину и заузимају унапред одређене позе (а након тога и произвољне) како би их судије рангирале на основу њихове мускулатуре, мишићне дефиниције и симетрије. Бодибилдери се припремају за такмичење кроз елиминацију неесенцијалних телесних масти, а у завршним фазама и кроз ванћелијску дехидрацију и пуњење угљеним хидратима. На тај начин постижу максималну мишићну дефиницију и васкуларност. Такође користе и производе за потамњивање тена како би се на њиховим телима створио бољи контраст испод бинских светала. Бодибилдери могу да користе суплементе, анаболичке стероиде и друга једињења за повећање перформанси како би убрзали добијање мишићне масе, а и убрзали губљење телесних масти. Победник годишњег такмичења IFBB Мистер Олимпија се сматра најбољим бодибилдером на свету.
Највише управно тело | Међународна федерација бодибилдинга и фитнеса |
---|---|
Оригинално развијен у | Енглеска, касни 19. век |
Карактеристике | |
Контакт | No |
Мешани пол | No |
Тип | Фитнес спортови |
Присуство | |
Земља или регион | Широм света |
Олимпијада | Не |
У професионалном бодибилдингу, такмичари се појављују на сцени у поставама и изводе специфициране позе (и касније појединачне рутине позирања) за жири који их рангира на основу кондиције, мишићавости, позирања, величине, сценске презентације и симетрије. Бодибилдери се припремају за такмичења тако што елиминишу неесенцијалне телесне масти, што се у завршној фази побољшава комбинацијом допуњавања угљеним хидратима и дехидрације како би се постигла максимална дефиниција мишића и васкуларност; такође стичу јаку препланулост и брију своја тела како би истакли контраст своје коже у односу на светла позорнице.[4]
Бодибилдинг захтева много времена и труда да би се постигли жељени резултати. Бодибилдер почетник може да добије 8—20 lb (4—9 kg) мишића годишње ако диже тегове седам сати недељно, али добитак мишића почиње да се успорава након прве две године на око 5—15 lb (2—7 kg) годишње. После пет година, добитак може да се смањи на само 3—10 lb (1—5 kg) годишње..[5] Неки бодибилдери користе анаболичке стероиде и друге лекове за побољшање перформанси како би изградили мишиће и брже се опоравили од повреда, али такмичења понекад забрањују њихову употребу због здравствених ризика или разматрања фер конкуренције. Упркос неким захтевима да се спроведе тестирање на дроге, Национални комитет за стас (који се сматра водећом бодибилдиншком федерацијом) не захтева тестирање.[6]
Историја
уредиРана историја
уредиТрадиција дизања камења се практиковала у древном Египту и Грчкој. Дизање тегова се у Европи развијало од 1880. до 1953. Током тих година мање се пажње обраћало на физички изглед а много више на снагу.
Прво велико такмичење и бодибилдингу
уредиПрво велико такмичење у бодибилдингу се одржало 14. септембра 1901. године и звало се "Велико такмичење". Одржано је у дворани Ројал Алберт Хол у Лондону.
Јануара 16. 1904. године се одржало прво велико такмичење у бодибилдингу у Америци. Одржано је у Мадисон сквер гардену у граду Њујорк. Победник такмичења је носио титулу "Најсавршеније развијен мушкарац на свету" и добио је награду од $1,000, што је у то време била значајна сума.
1950-те
уредиУ овом периоду бодибилдинг је значајније добио на популарности због пробијања спортова снаге у медијима, као и разних часописа о бодибилдингу. Знања о техникама тренирања и исхрани су се знатно проширила. На тржишту су почели да се појављују протеински и други додаци исхрани. Такође су се у то време почеле појављивати разне бодибилдинг организације које су правиле сопствена такмичења.
1970-те
уредиУ овом периоду бодибилдинг је масовно популаризован захваљујући јавном појављивању Арнолда Шварценегера, Френка Колумбу и Лу Фериња у документарној драми "Пампинг Ајрон" 1977. године. У ово време федерација IFBB је већ увелико доминирала сценом такмичарског бодибилдинга.
У овом периоду такође је био приметан пораст коришћења анаболичко андрогених стероида. Не само у бодибилдингу већ и у другим спортовима. У бодибилдингу ово је приписано уздизању такозваних "џинова", као што су Арнолд Шварцењегер, Серђо Олива и Лу Ферињо, касних 1960-их и 1970-их. За време снимања "Пампинг Ајрон", Шварценегер је изјавио да "мораш да уради било шта како би добио предност у такмичењу". Доста касније се изјаснио како се не каје за коришћење стероида[7].
Области
уредиПрофесионални бодибилдинг
уредиУ модерној бодибилдинг индустрији, термин "професионалац" се углавном користи за бодибилдера који је освојио "про картицу" у некој од федерација. Добијањем про картице у одређеној федерацији искључује могућност такмичења у другим федерацијама.[8] Професионалци добијају право да се такмиче на турнирима са новчаним наградама.
Природни бодибилдинг
уредиЗабринутост због здравствених последица коришћења стероида и других супстанци за повећање перформанси је добила одговор од неких федерација у виду тестирања на забрањене супстанце. Од тада постоје федерације у којима се такмиче стриктно природни бодибилдери[9], то јест они који не користе забрањене супстанце за побољшање перформанси.
Такмичари који се пријављују на природна такмичења пролазе кроз низ тестова, укључујући детекторе лажи и тестове урина. Казне за оне који падну тестове зависе од организације до организације, неке од њих суспендују такмичаре на одређено време а неке дају трајну забрану такмичења онима који падну тестове.
Такмичење
уредиУ такмичарском бодибилдингу такмичари теже ка постизању и одржавању естетски задовољавајућег тела и пропорција.[10] У фази пред-оцењивања такмичари излазе на бину и изводе серију обавезних поза. Сваки такмичар изводи личну кореографску рутину, често уз музику, како би на произвољан начин приказали своје тело.Завршна фаза оцењивања подразумева излазак свих такмичара на бину у исто време како би судије дале своје коначне оцене.
Бодибилдери пуно времена проводе усавршавајући своје рутине позирања испред огледала, како би своју мускулатуру приказали на најбољи могући начин.
Бодибилдинг федерације имају различите категорије за такмичаре. Категорије се разликују по дозвољеној килажи, висини и по пропорцијама које се траже на телу.
Припреме
уредиНајпримењенија тактика коју бодибилдери користе је рад на повећању мишићне масе током већег дела године (оф-сезона). Током тог периода користи се јак тренинг и повећан унос калорија. Типичан период за почетак рада на мишићној дефиницији ("резање") је 14 недеља пре такмичења. У овом периоду се такође посебно обраћа пажња на одржавање интензитета тренинга како би се сачувала што већа количина мишићне масе. У фази дефиниције се примењује негативни енергетски баланс уношењем мање количине калорија која је телу потребна за одржање тренутне телесне масе.
Мишићни раст
уредиБодибилдери користе три стратегије како би постигли мишићну хипертрофију:[11]
- Повећање снаге коришћењем принципа прогресивног оптерећења.
- Посебна исхрана са великим процентом протеина и коришћење суплемената по потреби
- Адекватан период за одмор и опоравак
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Emery, Michael. „Men's Bodybuilding: A Short History”. Bodybuildingreviews.net. Архивирано из оригинала 14. 9. 2020. г. Приступљено 25. 2. 2014.
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 155. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ „Bodybuilding Meal Plan: What to Eat, What to Avoid”. Healthline (на језику: енглески). 2018-11-19. Архивирано из оригинала 24. 12. 2020. г. Приступљено 2020-12-22.
- ^ „Shaving Body Hair For Men!”. Bodybuilding.com (на језику: енглески). 2010-08-30. Архивирано из оригинала 26. 6. 2020. г. Приступљено 2021-01-12.
- ^ „How Long Does it Take to Be a Bodybuilder?”. Livestrong.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 4. 2021. г. Приступљено 2021-02-15.
- ^ „Should The IFBB Ban Steroids For Real?”. Bodybuilding.com (на језику: енглески). 2005-03-16. Архивирано из оригинала 25. 6. 2020. г. Приступљено 2021-01-12.
- ^ „Arnold: No Regrets About Steroids”. www.cbsnews.com (на језику: енглески). Приступљено 16. 05. 2019.
- ^ „IFBB FAQ”. IFBB (на језику: енглески). Приступљено 16. 05. 2019.
- ^ Михайловский, Станислав (14. 03. 2021). „Набор массы в натуральном бодибилдинге”.
- ^ „Muscletime.com”. muscletime.com. Архивирано из оригинала 16. 05. 2019. г. Приступљено 16. 05. 2019.
- ^ Baechle, Thomas R.; Earle, Roger W., ур. (2008). Essentials of strength training and conditioning (3rd изд.). Champaign, IL: Human Kinetics. ISBN 978-0-7360-5803-2.
Литература
уреди- William D. McArdle, Frank I. Katch, Victor L. (2010). Exercise Physiology: Nutrition, Energy, and Human Performance (7 изд.). Baltimore: Lippincott Williams & Wilkins. стр. xviii—xxvii. ISBN 9780781797818.
- Zeigler, Earle F. (2003). Socio-cultural Foundations of Physical Education & Educational Sport. Oxford: AAchen. ISBN 1841260932.
- Gardinier, E. Norman (1930). Athletics of the Ancient World. London: OUP.
- Homer's Iliad: Translated by W. Munford (на језику: енглески). C. C. Little and James Brown. 1846. стр. 179. Приступљено 7. 5. 2023.
- „Two-handled storage jar (pelike) depicting young athletes jumping”. Museum of Fine Arts Boston. Приступљено 13. 11. 2020.
- „Battle sarcophagus”. DMA (Dallas Museum of Art). Приступљено 11. 11. 2020.
- Camargo, Arturo (16. 7. 2016). „"Take great pains in your knightly practices" – A brief review of Medieval and Renaissance training methodologies”. HROARR. Приступљено 11. 11. 2020.
- „History of Fitness”. healthahoy. Приступљено 11. 11. 2020.
- Clements, John. „Using the "F" Word – The Role of Fitness in Historical Fencing”. ARMA (The Association for Renaissance Martial Arts). Приступљено 11. 11. 2020.
- Mercuriale, Girolamo (1601). „De Arte Gymnastica Libri Sex”. GoogleBooks. Приступљено 8. 1. 2021.
- Ford, Edward. „The 'De Arte Gymnastica of Mercuriale' (review)” (PDF). history.physio. Приступљено 13. 11. 2020.
- E.G. Ravenstein, J. Hulley (1867). „The Gymnasium and its Fittings”. GoogleBooks. N. Trubner & Co. (London, 1867). Приступљено 13. 11. 2020.
- Ravenstein, Ernest George (1867). „ibid”.
- Becic, Samir (16. 4. 2016). „Fitness Throughout the History of Time”. Heatlh Fitness Revolution. Приступљено 11. 11. 2020.
- Ravenstein, Ernest George (1867). „ibid”.
- Chisholm, Ann (2007). „The disciplinary dimensions of nineteenth-century gymnastics for US women”. The International Journal of the History of Sport. 24 (4): 432—479. S2CID 143593453. doi:10.1080/09523360601157172. Приступљено 13. 11. 2020.
- Freeman, Mark (2015). Sport, Health and the Body in the History of Physical Education. Oxon: Routledge. стр. 21—22.
- „When Bodybuilding Met Wrestling: The Bizarre Tale of the World Bodybuilding Federation”. BarBend (на језику: енглески). 17. 3. 2020. Приступљено 24. 5. 2021.
- „Vince McMahon's Attempt to Take Over Bodybuilding”. Muscle & Fitness (на језику: енглески). 7. 3. 2019. Приступљено 24. 5. 2021.
- Dilbert, Ryan. „Vince McMahon's Failed Attempt to Take over Bodybuilding”. Bleacher Report (на језику: енглески). Приступљено 24. 5. 2021.
- Muchnick, Irvin (2007). Wrestling Babylon : piledriving tales of drugs, sex, death and scandal. Toronto [Ont.]: ECW Press. ISBN 978-1-55490-761-8. OCLC 244769018.
- „Only Natural For Bodybuilders”. The Seattle Times. 18. 3. 1994. Приступљено 24. 5. 2021.
- Assael, Shaun (2002). Sex, lies, and headlocks : the real story of Vince McMahon and the World Wrestling Federation. Mike Mooneyham (1st изд.). New York: Crown Publishers. ISBN 0-609-60690-5. OCLC 49276567.
- „The Return Of Gary Strydom!”. Bodybuilding.com. 23. 4. 2006. Приступљено 25. 4. 2007.
- Shaun Assael,; Mike Mooneyham (24. 2. 2004). Sex, Lies, and Headlocks: The Real Story of Vince McMahon and World Wrestling Entertainment. Crown Publishing. стр. 117. ISBN 978-1-4000-5143-4. Приступљено 7. 8. 2013.