Коњички спорт

Коњички спорт су разне врсте активности човека и коња у облику манифестација те спортске гране.

Историјски развој

Припитомљавање коња узгајањем појавило се у примитивним људским заједницама пре почетка III. миленијума. Oкo 1700. године коњске запреге познате су у свим земљама Блиског и Средњег истока. У Европи се припитомљени коњи појављују у бронзано доба, најпре у средњој Македонији.

Најстарији археолошки налаз са ликом коња је надгробни споменик из Микене 1550. п. н. е. Хомер описује у Илијади (23 књига) коњске трке са високим наградама за победника. Изгледа да су Грци употребљавали коње за вучу борних кола, а тек онда за јахање. Ксенофонт (V. век п. н. е.) је написао прво стручно дело о узгајању коња и јахању (Περί ίππιχής). Може се рећи да је коњ античким Грцима много више служио за ратне походе и за разна такмичења него за пољопривреду или саобраћај. У многим грчким градовима постојали су хиподроми, од којих су многи могли примити на десетине хиљада гледалаца. Најпознатији од њих био је хиподром у Константинопољу 203—330, делимично сачуван, могао је да прими 80.000 гледалаца.

Код старих народа Асираца, Вавилонаца, Грка, Римљана и др. одржавале су се и биле врло омиљене трке борних двоколица са двопрегом (лат. biga) и четворопрегом (лат. qvadriga). На Олимпијским играма у Грчкој 680. п. н. е. одржане су први пут трке борних двоколица са четворопрегом, а 648. п. н. е. трке јашућих коња.

Употребом седла и узенгија јахање добија се све већи замах и све се више практикује. Коњица постаје главна ударна снага свих војска, па се јахање све више цени. Поседовање коња важило је увек као знак релативног богатства. У средњем веку у Европи јахање је привилегија племства везана за витешке турнире и каруселе. Градско становништво ретко се служило јахањем у рату и лову.

Стварање система у обуци јахања тече веома споро. Прва европска школа јахања основана је почетком XVI века у Напуљу. Нешто касније основане су сличне школе у Версају, Мадриду и Бечу. Све ове школе бавиле су се углавном дресуром коња, а тек у XVII веку, школе јахања у Француској почињу са систематском обуком јахача. Коњске трке су старије од тих школа, па се узима да су прве коњске трке одржане у Енглеској 1174, у Француској 1370, а у Немачкој 1448.

Историјски развој у југословенским земљама

Ергела "Љубичево", најстарија ергела у Србији

У средњем веку било је појава коњичког спорта у виду разних витешких турнира. У народу су се поред коњских трка, почев од ратова са Турцима неговале игре са коњима (алка, џилит, штеховање).

У новије време прве организовање коњичке трке одржане су у Србији око 1820. Године 1892. донет је Закон о помагању стрељачких и гимнастичарских и пет кола јахача у Краљевини Србији. Прво од тих кола Дриносавско коло јахача основано је у Шапцу 1888. У Хрватској, Босни и Војводини било је коњичких организација у местима са коњичким гарнизонима, а после 1918. оснивају се у Загребу, Вараждину, Винковцима и Осијеку локална кола Јахача. У Љутомеру у Словенији, постојала је од 1785, Диркално друштво, са основним задатком да ради на унапређењу касачких коња. Систем обуке у вештини окуке почео се развијати после оснивања друштва за унапређење коњичког спорта. Таква друштва су основана у Београду 1833.. у Загребу и Новом Саду 1934, Сомбору 1935, а сва ова су 1938 уједињена у Југословенски јахачки савез. После ослобођења основан је 26. фебруара 1949 у Београду Савез за коњички спорт Југославије. Сачињавали су га коњички савези република и покрајина, са око 80 основних коњичких организација — клубова, друштава и секција.

Историјски развој у Србији

Најстарија ергела у Србији је Ергела Љубичево, основана 1858. године. Од 1964. године у ергели се одржавају Љубичевске коњичке игре.

Дисциплине

Коњичке трке

Касачка трка у сулкама

Касачке трке

Трке касача се деле у две категорије:

• Касачке трке у сулкама: возач седи на сулкама које вуче коњ.
• Касачке трке монте: коњаник (џокеј) седи на леђима свог коња.

У касачким тркама коњ треба да каса што је брже могуће и стигне на циљ без преласка у галоп. Ако коњ пређе у галоп, коњ и возач-џокеј се дисквалификује. Касачке трке се разликују по дужини и по узрасту коња.

Галопске трке

Галопска трка

Трке галопера се деле у две категорије:

• Трке на равној стази: дужина стазе износи 800 до 4 000 метара. Класична дистанца износи 2 400 метара, а значајна је и историјска трка на једну енглеску миљу (1609 метара).
• Трка преко препрека: дужина стазе је између 2 800 и 6 500 метара. Тркачке стазе могу бити са препрекама у облику живица (све препреке су идентичне), стиплчез (на стази су бар четири различита типа препрека), или кроскантри (природне препреке, најдуже стазе).

Групне трке

У групним тркама учествују најбоља међународна ждребад и пастуви. Кастрираним коњима у правилу није дозвољено да се такмиче. Ове трке се деле у групе, при чему је Група I најбоља категорија.

Коњички спортови

Стаза за прескакање препрека

Поглед на београдски хиподром из авиона

Коњички спорт обухвата све дисциплине спортова са коњима. Постоји још много врста коњичких дисциплина које се практикују у свету, неке од њих регулише Међународна коњичка федерација (FEI), док друге имају само локални значај.

Међународна коњичка федерација организује међународна такмичења у седам дисциплина које су најпопуларније у свету:

• Вожња запрега: у овој дисциплини коњи вуку запрегу на којој седи возач.
• Коњички вишебој: састоји се од комбинације дресаже, прескакања препрека и кроскантри трке.
• Дресура: коњ и јахач треба да хармонично прикажу низ коњских покрета и корака, који ће деловати спонтано, вешто и без очигледног уплива јахача.
• Коњичке трке издржљивости: коњи се тестирају на стазама дужине до 160 км.
• Дисциплина вестерн: састоји се у томе да јахач треба да управља коњем онако како су то радили каубоји на Америчком западу.
• Прескакање препрека: коњи и јахачи прескачу мобилне баријере. Атрактивност ове дисциплине је допринела да ово буде најзаступљенији коњички спорт у свету.
• Акробатика на коњу: то је спорт који комбинује јахање, гимнастику и акробације. Док коњ каса у круг, спортиста на њему изводи гимнастички програм.

Коњички спорт на Летњим олимпијским играма

Коњички спорт имао је свој деби на Летњим олимпијским играма 1900. године у Паризу. Затим га није било у програму такмичења све до 1912. године, а од тада је у програму сваких Игара. На Олимпијским играма организују се такмичења у следећим дисциплинама коњичког спорта: прескакање препрека, дресура и коњички вишебој. Све три дисциплине се организују у појединачној и екипној конкуренцији. Жене и мушкарци надмећу се заједно на равноправним основама.

Пиктограм коњичких спортова на ЛОИ

Једна од дисциплина модерног петобоја је кроскантри трка на 3000 метара. Коњичке дисциплине и модерни петобој су такође једине олимпијске дисциплине у којима учествују животиње. Коњ се сматра атлетом исто колико и јахач.

Историјат

Коњичке дисциплине први пут су одржане на Олимпијским играма у Паризу 1900. године, иако нису садржале ниједну од дисциплина које се одржавају данас. Постојала су 4 различите олимпијске дисциплине. У такмичењу у полоу учествовала су 4 тима играча из Британије, Француске, Мексика, Шпаније и Сједињених Држава.

За Велику награду (Grand Prix) у прескакању препрека, које је било слично данашњем прескакању препрека, било је пријављено 45 такмичара, од који је само 37 учествовало у такмичењу, а медаље су освојили јахачи из Белгије (злато и сребро) и Француске (бронза) . У дисциплинама скока у вис прво место поделили су Француз Доминик Гардер на Канели и Италијан Ђан Ђорђо Трисино на Оресту са истоветним резултатом од 1.85 метара, док је бронзу освојио Констан Лангндонк чији је коњ, Екстра Драј (Extra Dry), прескочио 1.70 метара. Белгијанац и његов коњ успели су да узму злато у скоку у даљ са дужином од 6.10 метара, Тисино и Орест били су сребрни са 5.70 метара, а Белгард из Француске на свом коњу Тола освојио је бронзу резултатом 5.30 метара.

Повратак коњичких дисциплина

Коњичке дисциплине изостављене су са Олимпијских игара 1904. године, а свој повратак дугују грофу Кларенсу фон Росену, краљевском коњушару шведског краља. Године 1906, Међународни олимпијски комитет прихватио је његов предлог да се прескакање препрека, дресура и коњички вишебој уврсте у програм Олимпијских игара у Лондону 1908. године; међутим, услед извесних тешкоћа, оне су почеле да се одржавају тек 1912. године, а у Лондону је одржано само такмичење у полоу. Ове три дисциплине остале су у програму Олимпијских игара све до данас.

Српски представници у коњичким спортовима на Олимпијским играма

Земље претходнице имале су свега два учешћа на Олимпијским играма у коњичким дисциплинама.

На олимпијским играма 1924. године у Паризу, Југославија је имала једног представника, Владимира (Валдемара) Сеунига (1887-1976) родом из Словеније, који се такмичио у дисциплини дресуре. Сеуниг је заузео последње место од 24 такмичара.

После пуних 60 година, Југославија је по други пут имала представнике у овом спорту на Олимпијским играма у Лос Анђелесу 1984. године. То су били Алојз Лах, Душан Мавец и Стојан Модерц који су 1983. године на Европском првенству освојили шесто место у дресури. На Играма у Лос Анђелесу као екипа били су претпоследњи заузевши 10. место, а појединачно нико од њих није ушао у финале.

Као самостална држава, Србија није имала представника на Олимпијским играма у коњичким дисциплинама.

Спољашње везе

• Најскупљи коњ у Србији вреди 55000 евра („Блиц“, 4. јун 2013)