Неум

Град у Бoсни и Хeрцeгoвини

Неум је град у Босни и Херцеговини. Налази се на Јадранском мору и једини је излаз Босне и Херцеговине на Јадран. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Неум пописано је 3.236 лица.[1]

Неум

Предео града Неума

Положај града Неума у поморском простору БиХ
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонХерцеговачко-неретвански кантон
ОпштинаНеум
Становништво
 — 2013.Раст 3.236
Географске карактеристике
Координате42° 55′ 30″ С; 17° 37′ 06″ И / 42.92489° С; 17.61827° И / 42.92489; 17.61827
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Површина225 km2
Неум на карти Босне и Херцеговине
Неум
Неум
Неум на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број88390
Позивни број036
Веб-сајтwww.neum.ba

Географски положај

уреди

Удаљеност Неума од Дубровника је 70 км, од аеродрома Дубровник 90 км, од Мостара 70 км, од железничке станице Плоче и Метковић по 30 км. Налази се наспрам полуострва Пељешац.

Клима

уреди

Клима у Неуму је медитеранска, са дугим и врућим љетима и кратким благим зимама. Средња годишња температура је 16 °C. Неум спада у најтоплије градове БиХ уз Требиње и Мостар. Снијег је права ријеткост. Неум има око 260 сунчаних дана годишње.

Средње мјесечне температуре мора на површини крећу се око 13 °C у јануару до 29 °C у јулу и августу. Повољни климатски услови омогућују, поред купања и сунчања, готово током 7 мјесеци годишње и климатску терапију, коју чине чисти приморски ваздух, шетње обалом, те бављење разним спортовима на води итд.

Историја

уреди

Године 1399. Дубровачка република је купила Неум од босанске властеле и управљало је њиме 300 година. Дубровачка република је 1699. препустила контролу региона Клек-Неум Османском царству према одредбама Карловачког мира након Великог бечког рата. Овај појас је дао турској војсци приступ мору, али још битније Дубровнику је пружио заштиту од Млетачке републике. Неум је био под турском влашћу 179 година све до 1878. када је Босна и Херцеговина дошла под аустроугарску управу.

Становништво

уреди
Састав становништва – насељено мјесто Неум
2013.[2]1991.1981.[3]1971.[4]
Укупно3 013 (100,0%)1 651 (100,0%)602 (100,0%)360 (100,0%)
Хрвати2 938 (97,51%)1 338 (81,04%)499 (82,89%)335 (93,06%)
Бошњаци33 (1,095%)89 (5,391%)117 (2,824%)13 (0,833%)1
Срби21 (0,697%)98 (5,936%)25 (4,153%)10 (2,778%)
Неизјашњени6 (0,199%)
Албанци3 (0,100%)4 (0,664%)
Непознато3 (0,100%)
Остали3 (0,100%)36 (2,180%)3 (0,498%)5 (1,389%)
Југословени2 (0,066%)90 (5,451%)47 (7,807%)7 (1,944%)
Црногорци2 (0,066%)6 (0,997%)
Босанци1 (0,033%)
Босанци и Херцеговци1 (0,033%)
Македонци1 (0,166%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Насељена мјеста

уреди

Бабин До, Борут, Брестица, Броћанац, Брштаница, Церовица, Церово, Црноглав, Добри До, Доброво, Доњи Дријен, Доњи Зелениковац, Дубравица, Дужи, Глумина, Горње Храсно, Градац, Хотањ Хутовски, Хутово, Кишево, Мошевићи, Неум, Прапратница, Превиш, Рабрани, Винине и Жуковица.

Послије потписивања Дејтонског споразума општина Неум, у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.

Галерија

уреди

Референце

уреди

Спољашње везе

уреди