Јабланица (Херцеговачко-неретвански кантон)
Јабланица је градско насеље у Босни и Херцеговини у општини Јабланица које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Јабланица пописано је 4.202 лица.[1]
| Јабланица | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација БиХ |
| Кантон |  Херцеговачко-неретвански кантон |
| Општина | Јабланица |
| Становништво | |
| — 2013. |  4.202 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43°39′35″ СГШ; 17°46′12″ ИГД / 43.659722° СГШ; 17.77° ИГДКоординате: 43°39′35″ СГШ; 17°46′12″ ИГД / 43.659722° СГШ; 17.77° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Јабланица Јабланица на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 88420 |
| Позивни број | 036 |
ГеографијаУреди
Настало је у проширењу долине ријеке Неретве, јужно од (некадашњег) ушћа Раме и клисуре коју је усјекла Неретва између планина Товарнице (888 m) и Чарског врха (828 m). Лежи на жељезничкој прузи Сарајево—Плоче и на раскрсници путева за Сарајево, Мостар и Прозор. Од Мостара је удањена 48 km, Коњица 21 km, Сарајева 81 km и Прозора32 км.
ИсторијаУреди
На подручју Јабланице вођене су борбе током Четврте непријатељске офанзиве у Другом свјетском рату 1943. Ту је Врховни штаб са војском и рањеницима прешао преко Неретве. Да би се сачувала успомена на овај историјски догађај отворен је 1978 Спомен-музеј.
После Другог свјетског рата цијела је општина остварила крупне привредне резултате. Изграђене су ХЕ Јабланица (1955) и ХЕ рама (1968). Модернизовани су погони индустрије гранита (јабланички габро) и подигнута фабрика кавеза са ваљчане лежајеве (УНИС).
СтановништвоУреди
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани [a] | 2.874 (64,48%) | 1.839 (52,78%) | 1.389 (54,74%) |
| Хрвати | 746 (16,73%) | 617 (17,70%) | 611 (24,08%) |
| Срби | 204 (4,57%) | 171 (4,90%) | 268 (10,56%) |
| Југословени | 455 (10,20%) | 702 (20,14%) | 112 (4,41%) |
| остали и непознато | 178 (3,99%) | 155 (4,44%) | 157 (6,18%) |
| Укупно | 4.457 | 3.484 | 2.537 |
НапоменеУреди
ИзвориУреди
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20131005002409/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf