Јабланица (Херцеговачко-неретвански кантон)

Јабланица
Јабланица;
	Грб
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Херцеговачко-неретвански кантон
Општина	Јабланица
Становништво
— 2013.	4.057
Географске карактеристике
Координате	43° 39′ 40″ СГШ; 17° 45′ 36″ ИГД / 43.661095° СГШ; 17.759867° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Јабланица Јабланица на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	88420
Позивни број	036

Јабланица је градско насеље у Босни и Херцеговини, у општини Јабланица, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Јабланица пописано је 4.057 лица.^[1] Овде се налази храм Св. Пророка Захарија и Праведне Јелисавете.

ГеографијаУреди

Настало је у проширењу долине ријеке Неретве, јужно од (некадашњег) ушћа Раме и клисуре коју је усјекла Неретва између планина Товарнице (888 m) и Чарског врха (828 m). Лежи на жељезничкој прузи Сарајево—Плоче и на раскрсници путева за Сарајево, Мостар и Прозор. Од Мостара је удањена 48 km, Коњица 21 km, Сарајева 81 km и Прозора 32 km.

ИсторијаУреди

На подручју Јабланице вођене су борбе током Четврте непријатељске офанзиве у Другом свјетском рату 1943. Ту је Врховни штаб са војском и рањеницима прешао преко Неретве. Да би се сачувала успомена на овај историјски догађај отворен је 1978 Спомен-музеј.

После Другог свјетског рата цијела је општина остварила крупне привредне резултате. Изграђене су ХЕ Јабланица (1955) и ХЕ рама (1968). Модернизовани су погони индустрије гранита (јабланички габро) и подигнута фабрика кавеза са ваљчане лежајеве (УНИС).

СтановништвоУреди

Националност^[2]	1991.	1981.	1971.
Муслимани ^[а]	2.874 (64,48%)	1.839 (52,78%)	1.389 (54,74%)
Хрвати	746 (16,73%)	617 (17,70%)	611 (24,08%)
Срби	204 (4,57%)	171 (4,90%)	268 (10,56%)
Југословени	455 (10,20%)	702 (20,14%)	112 (4,41%)
остали и непознато	178 (3,99%)	155 (4,44%)	157 (6,18%)
Укупно	4.457	3.484	2.537

НапоменеУреди

^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

ИзвориУреди

Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20131005002409/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

РеференцеУреди

^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 9. 5. 2016.
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди

[3] Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

[ш-1] „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 9. 5. 2016.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-2] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[а]