Хамдија Поздерац
Хамдија Поздерац (Цазин, 15. јануар 1924 — Сарајево, 6. април 1988) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Босне и Херцеговине и СФР Југославије и јунак социјалистичког рада.
хамдија поздерац | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||
Датум рођења | 15. јануар 1924. | ||||||||
Место рођења | Цазин, Краљевина СХС | ||||||||
Датум смрти | 6. април 1988.64 год.) ( | ||||||||
Место смрти | Сарајево, СР Босна и Херцеговина, СФР Југославија | ||||||||
Професија | друштвено-политички радник | ||||||||
Деловање | |||||||||
Члан КПЈ од | 1943. | ||||||||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | ||||||||
Служба | НОВ и ПО Југославије 1941—1945. | ||||||||
Председник Скупштине СР БиХ | |||||||||
Период | 1971 — 1978. | ||||||||
Претходник | Џемал Биједић | ||||||||
Наследник | Ратко Дугоњић | ||||||||
Председник Председништва ЦК СК БиХ | |||||||||
Период | 1983 — 1984. | ||||||||
Претходник | Никола Стојановић | ||||||||
Наследник | Мато Андрић | ||||||||
Одликовања |
|
Биографија
уредиРођен је 15. јануара 1924. године у Цазину, и то под именом Мухамед. Имао је три брата (Хакију, Сакиба и Исмета) и четири сестре (Бекиру, Фатиму, Хаснију и Зухру).
У средњој школи се укључио у рад, тада илегалне, организације Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Учесник је Народноослободилачког рата од 1941. године. У Осмој крајишкој ударној бригади био је секретар батаљонског и бригадног комитета СКОЈ-а, а затим члан Обласног комитета УСАОЈ-а и СКОЈ-а за Босанску крајину. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1943. године. Почетком 1944. године постао је секретар Окружног комитета СКОЈ-а и члан Окружног комитета КПЈ за Бихаћ.
После ослобођења Југославије, обављао одговорне партијско-државне дужности. Био је председник Скупштине СР Босне и Херцеговине, од 1971. до 1978. године
Члан Централног комитета Савеза комуниста Босне и Херцеговине, био је од 1965. године, а касније је био и члан Извршног комитета ЦК СК БиХ и председник Председништва ЦК СК БиХ, од 1983. до 1984. године. Био је и члан Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Биран је за народног посланика Републичке скупштине Босне и Херцеговине.
Пред крај политичке каријере, био је и члан Председништва СФРЈ. Године 1987. био је присиљен да, због „афере Агрокомерц“, поднесе оставку и повуче се из политичког живота.
Завршио је Високу партијску школу у Москви и Филозофски факултет у Београду, 1959. године. Издао је низ публицистичких и научних дела, а од 1961. године је предавао општу социологију на Факултету политичких наука у Сарајеву.
Умро је 6. априла 1988. у Клиничко-болничком центру „Кошево“ у Сарајеву.[1] Сахрањен је 8. априла на Новом градском гробљу у Сарајеву.[2]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске заставе са лентом, Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем и Орден за храброст. Добитник је Награде ЗАВНОБиХ.
Референце
уреди- ^ „Umro Hamdija Pozderac”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 7. 4. 1988. стр. 1.
- ^ „Sahranjen Hamdija Pozderac”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 9. 4. 1988. стр. 7.