Цазин

Цазин
Цазин;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Унско-сански кантон
Град	Цазин
Становништво
— 2013.	14.387
Географске карактеристике
Координате	44°58′00″ СГШ; 15°56′00″ ИГД / 44.966667° СГШ; 15.933333° ИГДКоординате: 44°58′00″ СГШ; 15°56′00″ ИГД / 44.966667° СГШ; 15.933333° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Цазин Цазин на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	77220
Позивни број	037

Цазин је градско насеље и сједиште истоименог града у сјеверозападном делу Босне и Херцеговине, на раскрсници путева који воде од Бихаћа према Великој Кладуши, сусједној Хрватској и даље према западној Европи, затим преко Раковице према Јадранском мору и југозападно преко Босанске Крупе према Бањој Луци, Тузли и даље према истоку.

Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Цазину је пописано 14.387 лица.^[1]

ИсторијаУреди

Кула Острожац у Цазину

Цазинска џамија

Подручје Цазина било је насељено још у праисторијском добу. На локалитетима Стијена, Селиште, Градина и Чунгар пронађени су остаци разних предмета од костију, камена, глине и бакра који потичу из праисторијског доба.

Други свјетски ратУреди

Крајем јула 1941. године у селу Рујници срез Цазин дошли су наоружани муслимани усташе и похапсили велики број Срба. Тада су из Рујнице одвели у Цазин 450, а из Врсте 300 Срба. Они Срби који су одведени у Цазин задржани су неколико дана у затвору у којем су тучени и мучени. Једног дана су их голе свукли и извели из затвора одвели на Бијело брдо близу Бихаћа, побили и након тога закопали а њихово одјело усташе су између себе подијелиле.

Злочин над Србима цазинског краја започеле су муслиманске усташе 2. августа 1941. године. Садизам који су Химзо Хаџић и Але Омановић са својим сатнијама показали тог дана у непрекидном деветочасовном убијању Срба на Мацином долу тешко је описати. Жртве су мрцварене ножевима, маљевима, лопатама вилама и чиме још не па сурване низ литицу у понор. Хоџа Бећир Барић упао је са својим крвницима у село Мајостра и заклао 41 одраслог Србина. Неколико дана касније опет је упао у то село покупио 60 жена и 99 деце и заклао их у оближњој шуми. Исти тај хоџа је са својим крвницима у селу Зоралићи у кући Илије Трбојевића затворио 10 жена и деце и све их запалио.

У цазинском срезу у селу Рујници постојале су двије српске цркве, нова саграђена од тврдог материјала и стара подигнута од дрвене грађе. Стару цркву муслимани су запалили и она је изгорјела до темеља, нову су извесно време употребљавали за своју школу и канцеларије, па су и њу касније срушили.

СтановништвоУреди

Национални састав становништва — град ЦазинУреди

Цазин
година пописа	1991.	1981.	1971.
Муслимани	11.536 (94,53%)	1.601 (83,21%)	1.061 (84,67%)
Срби	129 (1,05%)	75 (3,89%)	97 (7,74%)
Хрвати	95 (0,77%)	45 (2,33%)	66 (5,26%)
Југословени	275 (2,25%)	186 (9,66%)	17 (1,35%)
остали и непознато	168 (1,37%)	17 (0,88%)	12 (0,95%)
укупно	12.203	1.924	1.253

РеференцеУреди

^ Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.

Спољашње везеУреди

Медији везани за чланак Цазин на Викимедијиној остави

[ш-1] Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.

[1]