Цазин
Цазин је градско насеље и сједиште истоименог града у сјеверозападном делу Босне и Херцеговине, на раскрсници путева који воде од Бихаћа према Великој Кладуши, сусједној Хрватској и даље према западној Европи, затим преко Раковице према Јадранском мору и југозападно преко Босанске Крупе према Бањој Луци, Тузли и даље према истоку.
Цазин | |
|---|---|
 | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Унско-сански кантон |
| Град | Цазин |
| Становништво | |
| — 2013. |  13.863 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 58′ 00″ С; 15° 56′ 23″ И / 44.966701° С; 15.939822° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Цазин Цазин на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 77220 |
| Позивни број | (+387) 037 |
Према подацима пописа становништва 2013. године, у Цазину је пописано 13.863 лица.[1]
Историја уреди
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Подручје Цазина било је насељено још у праисторијском добу. На локалитетима Стијена, Селиште, Градина и Чунгар пронађени су остаци разних предмета од костију, камена, глине и бакра који потичу из праисторијског доба.[2]
Други свјетски рат уреди
Крајем јула 1941. године у селу Рујници срез Цазин дошли су наоружани муслимани усташе и похапсили велики број Срба. Тада су из Рујнице одвели у Цазин 450, а из Врсте 300 Срба. Они Срби који су одведени у Цазин задржани су неколико дана у затвору у којем су тучени и мучени. Једног дана су их голе свукли и извели из затвора одвели на Бијело брдо близу Бихаћа, побили и након тога закопали а њихово одјело усташе су између себе подијелиле.
Злочин над Србима цазинског краја започеле су муслиманске усташе 2. августа 1941. године. Садизам који су Химзо Хаџић и Але Омановић са својим сатнијама показали тог дана у непрекидном деветочасовном убијању Срба на Мацином долу тешко је описати. Жртве су мрцварене ножевима, маљевима, лопатама вилама и чиме још не па сурване низ литицу у понор. Хоџа Бећир Барић упао је са својим крвницима у село Мајостра и заклао 41 одраслог Србина. Неколико дана касније опет је упао у то село покупио 60 жена и 99 деце и заклао их у оближњој шуми. Исти тај хоџа је са својим крвницима у селу Зоралићи у кући Илије Трбојевића затворио 10 жена и деце и све их запалио.
У цазинском срезу у селу Рујници постојале су двије српске цркве, нова саграђена од тврдог материјала и стара подигнута од дрвене грађе. Стару цркву муслимани су запалили и она је изгорјела до темеља, нову су извесно време употребљавали за своју школу и канцеларије, па су и њу касније срушили.
Становништво уреди
| Састав становништва – насеље Цазин | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[3] | 1991. | 1981.[4] | 1971.[5] | 1961. | |||
| Укупно | 13 863 (100,0%) | 12 203 (100,0%) | 1 924 (100,0%) | 1 253 (100,0%) | 795 (100,0%) | ||
| Бошњаци | 12 938 (93,33%) | 11 536 (94,53%)1 | 1 601 (83,21%)1 | 1 061 (84,68%)1 | 305 (38,36%)1 | ||
| Босанци | 435 (3,138%) | – | – | – | – | ||
| Хрвати | 175 (1,262%) | 95 (0,778%) | 45 (2,339%) | 66 (5,267%) | 133 (16,73%) | ||
| Неизјашњени | 113 (0,815%) | – | – | – | – | ||
| Муслимани | 69 (0,498%) | – | – | – | – | ||
| Босанци и Херцеговци | 64 (0,462%) | – | – | – | – | ||
| Остали | 24 (0,173%) | 168 (1,377%) | 9 (0,468%) | 4 (0,319%) | – | ||
| Срби | 10 (0,072%) | 129 (1,057%) | 75 (3,898%) | 97 (7,741%) | 240 (30,19%) | ||
| Албанци | 10 (0,072%) | – | – | – | – | ||
| Словенци | 8 (0,058%) | – | 3 (0,156%) | 5 (0,399%) | 6 (0,755%) | ||
| Непознато | 6 (0,043%) | – | – | – | – | ||
| Југословени | 5 (0,036%) | 275 (2,254%) | 186 (9,667%) | 17 (1,357%) | 108 (13,58%) | ||
| Црногорци | 3 (0,022%) | – | – | 1 (0,080%) | 1 (0,126%) | ||
| Роми | 3 (0,022%) | – | – | – | – | ||
| Мађари | – | – | 5 (0,260%) | 2 (0,160%) | 2 (0,252%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Референце уреди
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2015.
- ^ „O Cazinu”. Grad Cazin (на језику: енглески). Приступљено 27. 1. 2023.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Цазин на Викимедијиној остави