Цазин

Цазин
Цазин;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација Босне и Херцеговине
Кантон	Унско-сански кантон
Град	Цазин
Становништво
— 2013.	14.387
Географске карактеристике
Координате	44° 58′ 00″ СГШ; 15° 56′ 00″ ИГД / 44.966667° СГШ; 15.933333° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Цазин Цазин на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	77220
Позивни број	037

Цазин је градско насеље и сједиште истоименог града у сјеверозападном делу Босне и Херцеговине, на раскрсници путева који воде од Бихаћа према Великој Кладуши, сусједној Хрватској и даље према западној Европи, затим преко Раковице према Јадранском мору и југозападно преко Босанске Крупе према Бањој Луци, Тузли и даље према истоку.

Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Цазину је пописано 14.387 лица.^[1]

ИсторијаУреди

Кула Острожац у Цазину

Подручје Цазина било је насељено још у праисторијском добу. На локалитетима Стијена, Селиште, Градина и Чунгар пронађени су остаци разних предмета од костију, камена, глине и бакра који потичу из праисторијског доба.

Други свјетски ратУреди

Крајем јула 1941. године у селу Рујници срез Цазин дошли су наоружани муслимани усташе и похапсили велики број Срба. Тада су из Рујнице одвели у Цазин 450, а из Врсте 300 Срба. Они Срби који су одведени у Цазин задржани су неколико дана у затвору у којем су тучени и мучени. Једног дана су их голе свукли и извели из затвора одвели на Бијело брдо близу Бихаћа, побили и након тога закопали а њихово одјело усташе су између себе подијелиле.

Злочин над Србима цазинског краја започеле су муслиманске усташе 2. августа 1941. године. Садизам који су Химзо Хаџић и Але Омановић са својим сатнијама показали тог дана у непрекидном деветочасовном убијању Срба на Мацином долу тешко је описати. Жртве су мрцварене ножевима, маљевима, лопатама вилама и чиме још не па сурване низ литицу у понор. Хоџа Бећир Барић упао је са својим крвницима у село Мајостра и заклао 41 одраслог Србина. Неколико дана касније опет је упао у то село покупио 60 жена и 99 деце и заклао их у оближњој шуми. Исти тај хоџа је са својим крвницима у селу Зоралићи у кући Илије Трбојевића затворио 10 жена и деце и све их запалио.

У цазинском срезу у селу Рујници постојале су двије српске цркве, нова саграђена од тврдог материјала и стара подигнута од дрвене грађе. Стару цркву муслимани су запалили и она је изгорјела до темеља, нову су извесно време употребљавали за своју школу и канцеларије, па су и њу касније срушили.

СтановништвоУреди

Национални састав становништва — град ЦазинУреди

Цазин
година пописа	1991.	1981.	1971.
Муслимани	11.536 (94,53%)	1.601 (83,21%)	1.061 (84,67%)
Срби	129 (1,05%)	75 (3,89%)	97 (7,74%)
Хрвати	95 (0,77%)	45 (2,33%)	66 (5,26%)
Југословени	275 (2,25%)	186 (9,66%)	17 (1,35%)
остали и непознато	168 (1,37%)	17 (0,88%)	12 (0,95%)
укупно	12.203	1.924	1.253

РеференцеУреди

^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 23. 07. 2015.

Спољашње везеУреди

Медији везани за чланак Цазин на Викимедијиној остави

[ш-1] „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 11. 2018. Приступљено 23. 07. 2015.

[1]