Савез синдиката Југославије

Савез синдиката Југославије (ССЈ) била је синдикална организација која је окупљала деловање свих синдиката у социјалистичкој Југославији. ССЈ је првобитно деловао под именом Једиствени синдикат радника и намештеника Југославије (ЈРСНЈ) све до 1948. године, када му је на Првом конгресу промењено име. ССЈ је деловао до 1990. године.

Амблем Савеза синдиката Југославије
Дом синдиката Југославије, седиште ССЈ од 1945. до 1964. године
Палата друштвено-политичких организација (данас ПЦ „Ушће“), седиште ССЈ од 1964. до 1990. године

Историјат

уреди

Након замирања синдикалног покрета у Југославији после окупације 1941. године, једини синдикат који је деловао у окупираној Југославији био је „Делавска енотност“, на ослобођеној територији у Словенији.

На земаљској конференцији у Београду, од 23. до 25. јануара 1945. године, обновљена је синдикална организација и створени Јединствени синдикати радника и намештеника Југославије (ЈСРНЈ).[1] ЈСРНЈ је на свом Првом конгресу, одржаном од 24. до 28. октобра 1948. године, променио име у Савез синдиката Југославије (ССЈ). Организовани на принципима добровољности, те организационе и финансијске самосталности, синдикати су имали значајну улогу у обнови земље, реконструкцији индустрије и изградњи социјализма.

ССЈ је по правилу сваке четврте до пете године одржавао конгрес. Посебне етапе у развоју синдиката представљали су Трећи конгрес (1955), Четврти конгрес (1959) и Пети конгрес (1964).

Увођењем радничког самоуправљања 1950. године, те преношењем многих функција државе на разне самоуправне органе, синдикална организација је почела да делује као друштвено-политичка организација радног колектива која пружа помоћ радничком органу управљања, те покреће раднике и службенике на извршење задатака и мера које би донео орган радничког самоуправљања.

ССЈ је 1957. године био главни нослиац припреме и организације Првог конгреса радничких савета Југославије.

Године 1990, Савез синдиката Југославије престао је да делује услед општег стања, а рад републичких огранака наставили су синдикати под старим или новим именом.

Међународне везе

уреди

Године 1945, након обнове рада синдиката у Југославији, успостављена је и њихова међународна активност. Општеземаљска синдикална конференција подржала је англо-руски комитет за стварање Међународне синдикалне федерације, изабрала делегацију која је присуствовала конференцији (617. фебруар 1945. у Лондону) и оснивачком конгресу Светске синдикалне организације (27. децембар8. октобар 1945. у Паризу) на коме је у Извршни одбор ССФ био изабран Ђуро Салај, као представник синдиката земаља југоисточне Европе.

Након Резолуције Информбироа 1948, ССЈ је 1950. године иступио из ССФ-а услед сталног шиканирања и дискриминаторских поступака од стране ССФ и синдиката земаља источне Европе. ССЈ од тада није био члан ниједне светске синдикалне организације, али је активно учествовао у раду Међународне организације рада и УНЕСКО-а.

Организација

уреди

Савез синдиката Југославије темељио се:

  • на самосталном постојању шест синдиката:
    • Синдикат радника индустрије и рударства
    • Синдикат грађевинских радника
    • Синдикат радника пољопривреде, прехрамбене и дуванске индустрије
    • Синдикат радника услужних делатности
    • Синдикат радника саобраћаја и веза
    • Синдикат радника друштвених делатности (просветни, културно-уметнички, здравствени радници и бивши државни службеници)
  • на заједничком деловању руководства Савеза синдиката од општине преко среза и републике до федерације, који обедињавају, координирају и усмеравају делатност синдиката руководећи се општим интересима радничке класе.

Руководство

уреди

За руковођење синдикалним организацијама, статутом ССЈ била су одређена два органа: конгрес и Централно веће. Конгрес ССЈ сазивао је Централно веће најмање једном у четири године. Конгрес ССЈ сачињавали су делегати, које су бирали синдикати на својим конгресима, односно на републичким или општинским скупштинама.

Литература

уреди
  • Мала политичка енциклопедија. „Савремена администрација“, Београд 1966. година.
  • Енциклопедија Југославије (књига седма). „Лексикографски завод ФНРЈ“, Загреб 1968. година.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Josip Cazi, Ujedinjeni radnički sindikalni savez Jugoslavije i rad komunista u njemu, 1920-1940, knj. II Na političkoj liniji Komunističke partije Jugoslavije, 397 str.

Спољашње везе

уреди