Ивица Дачић

Председник Народне Скупштине Републике Србије

Ивица Дачић (Призрен, 1. јануар 1966) је српски политичар, председник Народне скупштине Републике Србије, бивши министар спољних послова и први потпредседник Владе Републике Србије задужен за безбедност и спољну политику. Такође је председник Социјалистичке партије Србије.[1] Био је премијер Србије од 2012. до 2014. године.

Ивица Дачић
Ivica Dacic 2013.jpg
Ивица Дачић
Биографија
Датум рођења(1966-01-01)1. јануар 1966.(55 год.)
Место рођењаПризрен
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Држављанство Србија
РелигијаПравославни хришћанин
СупружникСања Дачић
ДецаЛука Дачић
Образовање Факултет политичких наука у Београду - новинарство
Професијаполитичар
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка
партија
Социјалистичка партија Србије
Раније:
Савез комуниста Југославије
ПотписIvica Dacic Signature.png
31. мајa 2017 — 29. јунa 2017.
ПретходникАлександар Вучић
Први потпредседник Владе Републике Србије
27. априлa 2014 — 22. октобра 2020.
Избори21. јун 2020.
Председник владеАлександар Вучић
ПретходникАлександар Вучић
НаследникБранко Ружић
27. априлa 2014 — 22. октобра 2020.
Избори21. јун 2020.
Председник владеАлександар Вучић
ПретходникИван Мркић
НаследникНикола Селаковић
27. јул 2012 — 27. април 2014.
Избори6. мај 2012.
ПредседникТомислав Николић
ПретходникМирко Цветковић
НаследникАлександар Вучић
заменик председника Владе Републике Србије
7. јул 2008 — 27. јул 2012.
Председник владеМирко Цветковић (2008—2012)
Наследникфункција, као таква, укинута (први потпредседник владе Александар Вучић)
Министар унутрашњих послова
7. јул 2008 — 27. април 2014.
Избори11. мај 2008.
Реизбор(и)6. мај 2012.
ПретходникДраган Јочић
Тренутна функција
Функцију обавља од 22. октобра 2020.
Избори21. јун 2020.
ПретходникМаја Гојковић

Биографија

Основну школу завршио у Житорађи, а гимназију у Нишу. Завршио Факултет политичких наука смер новинарство у Београду.

Био је први председник младих социјалиста Београда 1990. године и портпарол Социјалистичке партије Србије од 1992. до 2000. године. Био је председник Градског одбора Социјалистичке партије Србије Београда и потпредседник Социјалистичке партије Србије од 2000. до 2003. године.

Савезни посланик у Већу грађана Савезне скупштине Савезне Републике Југославије и Скупштине Државне заједнице Србије и Црне Горе од 1992. до 2004. године.

Био је министар за информисање у такозваној Прелазној Влади Републике Србије од октобра 2000. године до јануара 2001. године.

Децембра 2006. године изабран је за председника Социјалистичке партије Србије.

Након изгласавања Владе Мирка Цветковића у Народној скупштини Републике Србије 7. јула 2008, ступио је на дужност заменика председника Владе и министра унутрашњих послова.

После Парламентарних избора 2012., председник Србије Томислав Николић, поверио је 28. јуна Дачићу мандат за састав Владе Републике Србије.[2] За председника владе је изабран 27. јула 2012. Дачићев премијерски мандат трајао је до пролећа 2014. године када је за новог премијера Србије изабран Александар Вучић. Дачић је остао у Влади у којој је именован на позицију првог потпредседника Владе и министра спољних послова. У 2015. години Дачић се налази и на функцији Председавајућег ОЕБС-у. Међу његовим кључним сарадницима и саветницима налазе се Ивица Тончев и Петар Шкундрић. Обојица су на високим позицијама у спорту као функционери Црвене звезде. За разлику од њих Дачић је обављао дужности спортског функционера у ривалском КК Партизан и био председник фудбалског клуба Палилулца из Београда у периоду од 1993. до 1996. године.

Ивица Дачић о комунизму и национализму

Председник Владе Републике Србије и председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић у фебруару 2014. године на приватном Мегатренд универзитету у Београду, гостујући на обележавању 166 годишњице од постојања Манифеста комунистичке партије, поред бројних лепих речи о Ернесту Че Гевари и другим комунистичким револуционарима, између осталог рекао је:

Комунизам је најхуманија идеологија која постоји у свету и сматрам да је социјализам једини исправан и прави пут за човечанство

— Ивица Дачић

. [3][4][5]

Са друге стране, Дачић себе назива и националистом[6], како је често окарактерисана његова реторика у јавним наступима и реторика СПС-а.[7][8][9][10][11][12][13][14] Према истраживањима ЦеСИД-а из 2008. и 2014. године, присталице СПС-а се везују управо за такву реторику и у највећој мери заступају традиционалистичке (приврженост народним обичајима, традицији и ставовима верске заједнице) и евроскептичне ставове.[15][16][17]

Признања

Контроверзе

Према наводима "Мреже за истраживање криминала и корупције", министар Ивица Дачић се више пута састајао са нарко-босом Радуловићем у периоду од новебра 2008. до априла 2009. године и то чак девет пута.[22]

Дачић је био предмет критика што као министара иностраних послова и шеф дипломатије не говори енглески или француски језик, два језика која се сматрају основним за дипломатију.[23][24][25]

Види још

Референце

  1. ^ Потпредседници и министри
  2. ^ РТС :: Николић поверио мандат Дачићу, Приступљено 5. 4. 2013.
  3. ^ Ивица Дачић о Манифесту Комунистичке партије "Политика"
  4. ^ Ивица Дачић о Манифесту Комунистичке партије "Блиц"
  5. ^ „Ивица Дачић о Манифесту Комунистичке партије "Танјуг". Архивирано из оригинала на датум 08. 04. 2014. Приступљено 07. 04. 2014. 
  6. ^ [http://www.021.rs/story/Info/Srbija/45148/Dacic-Tadic-i-Nikolic-su-evrofanatici-ja-sam-nacionalista.html Дачић: Тадић и Николић су еврофанатици, ја сам националиста "021" ]
  7. ^ Pavlaković, Vjeran (2005). Serbia Transformed? Political Dynamics in the Milošević Era and After. Serbia since 1989. University of Washington Press. стр. 17. 
  8. ^ Prošić-Dvornić, Mirjana (2000). Apocalyptic Thought and Serbian Identity: Mythology, Fundamentalism, Astrology and Soothsaying as Part of Political Propaganda. Ethnologia Balkanica. 4. стр. 166. 
  9. ^ Miller, Nicholas (2005). Serbia and Montenegro. Eastern Europe: An Introduction to the People, Land, and Culture. 3. ABC-CLIO. стр. 560. 
  10. ^ Bugajski, Janusz (1995). Ethnic Politics in Eastern Europe: A Guide to Nationality Policies, Organizations, and Parties. M.E. Sharpe. стр. 466. ISBN 978-0-7656-1911-2. 
  11. ^ Сања Радовић: Зашто се Србији десио Ивица Дачић "Ивица Дачић"
  12. ^ Балканске актуелности
  13. ^ Profile: Prime Minister Ivica Dacic of Serbia "BBC"
  14. ^ Ex-Milosevic ally to become Serbia's PM "Al Jazeera"
  15. ^ Oko izbora 19. CeSID. 2014. стр. 104, 106. 
  16. ^ Oko izbora 17. CeSID. 2008. стр. 13, 14. 
  17. ^ Stanje demokratije u Srbiji. CeSID, National Democratic Institute. 2014. стр. 86—107. 
  18. ^ „Дачићу златна значка Полиције Српске”. Радио-телевизија Републике Српске. 28. 4. 2012. Приступљено 29. 4. 2012. 
  19. ^ „Министар Чађо уручио златни знак полиције министру Дачићу за успјешну сарадњу”. Министарство унутрашњих послова Републике Српске. 28. 4. 2012. Приступљено 29. 4. 2012. 
  20. ^ „Признање Дачићу”. Радио-телевизија Србије. 28. 4. 2012. Приступљено 29. 4. 2012. 
  21. ^ „Дачићу уручен Златни знак полиције”. Новинска агенција „Танјуг“. 28. 4. 2012. Архивирано из оригинала на датум 30. 4. 2012. Приступљено 29. 4. 2012. 
  22. ^ Snimci sastanaka narko-bosa Radulovića s vrhom policije
  23. ^ Уметник у преживљавању, „Време”
  24. ^ Вешто кријем своје знање страних језика, „Истиномер”
  25. ^ Ивица Дачић - хит на интернету због “инглиша”, „Мондо”

Литература

Спољашње везе