Бранислав Лечић
Бранислав Лечић (Шабац, 25. август 1955) је српски глумац и политичар, професор глуме на Факултету савремених уметности и члан ансамбла Југословенског драмског позоришта. Обављао је дужност министра културе и информисања Републике Србије од 2001. до 2004. године, у Влади Зорана Ђинђића и Влади Зорана Живковића. Био је члан Либерално-демократске партије, Демохришћанске странке Србије и Демократске странке (до 2021. године), када је изабран за првог председника покрета "Демократе Србије".
| Бранислав Лечић | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Лечић 2020. године | |||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
| |||||||||||||||||
Добитник је Стеријине награда за глумачко остварење (1987), Златне арене за најбољу главну мушку улогу на Филмском фестивалу у Пули и награде Гран при „Наиса” на Фестивалу глумачких остварења Филмски сусрети у Нишу (1990), Награде Цар Константин (2008), Награде Зоран Радмиловић (2015), Награде за лепоту говора Бранивој Ђорђевић и седам Годишњих награда ЈДП-а.
БиографијаУреди
Рођен је у Шапцу од оца Александра и мајке Живане као јединац.[1]
Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду 1978. године у класи професора Миње Дедића. Својом дебитантском улогом Фикрета у филму „Специјално васпитање“ (1977) Горана Марковића, поставља параметре за даље тумачење неприлагођених особа. Посебно се истиче одлучним, бескомпромисним ликовима, чврсто увереним у исправност својих поступака. Веома запажену и истакнуту улогу остварио је у ТВ серији „Сиви дом“ (1984), режисера Дарка Бајића. Врло је успешан и у позоришту, за шта је био вишеструко награђиван. Један је од оснивача најзначајнијих алтернативних позоришних група које су битно утицале на позоришни живот у земљи. Члан је Југословенског драмског позоришта од 1980. године.
Оснивач је јединственог едукативног центра Лекарт са циљем да се помогне сваком човеку без обзира на године и професионално искуство да открије себе у свету уметности. У едукативном центру води одсек "Програм глума и режија". Има звање редовног професора на Академији лепих уметности и мултимедија[2], где је такође и Продекан за развој[3]
Поред глуме, бави се и политичким радом: водио је тзв. „Плишану револуцију“ (протест код Теразијске чесме), а након победе демократских партија и петооктобарских промена, био је министар за културу у првој демократској влади Србије, коју је предводио Др Зоран Ђинђић, а која је изабрана 25. јануара 2001. године. Након искључења Чедомира Јовановића из Демократске странке, напушта је и постаје један од оснивача Либерално-демократске партије (2005), а затим и члан председништва странке. Године 2007. напушта ЛДП, а у мају 2010. године, приступа Демохришћанској странци Србије, чији је заменик председника.
Био је предводник фракције Демократске странке која је 2020. покушала да смени тренутно руководство на челу са Зораном Лутовцем, а затим да нелегитимно преотме руковођење странком. Министарство државне управе и локалне самоуправе је у фебруару 2021. одбацило захтев Лечића да буде уписан као председник ДС-а у Регистру политичких странака.[4] Након тога, заједно са неколицином бивших чланова ДС-а, оснива покрет Демократе Србије.[5]
Бранислав Лечић је био Амбасадор Фондације „Тијана Јурић” до марта 2021, када је искључен због оптужбе за силовање од стране колегинице Данијеле Штајнфелд.[6] Истрага је утврдила да је снимак који је Штајнфелд доставила у јавности уствари била проба за позоришну представу и филм.[7] Лечић је након истраге сазнао да му је аферу наместио преко својих медија телевизија Н1 и Нова С некадашњи градоначелник Драган Ђилас.[8]
Награде и признањаУреди
За представу Контејнер са пет звездица
- Гран при за најбоље глумачко остварење Браниславу Лечићу на "Првом Међународном фестивалу глумаца" у Никшићу 2001. године
- Награда за учешће на 14. Медитеранском фестивалу у Италији 2001. године
- Награда за глуму за улогу професора, на фестивалу "Борини позоришни дани", 2001.
- Добитник седам Годишњих награда ЈДП-а (2019, 2016, 2014, 2007, 2006, 2005. и 1993)
- Стеријина награда
- Награда цар Константин
- „Златна арена“ за главну мушку улогу на фестивалу у Пули 1990. године, добија за филм Глуви барут.
ФилмографијаУреди
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970-е | |||
| 1977. | Анчика Думас | Милиционер | |
| 1977. | Специјално васпитање | Фикрет | |
| 1979. | Ти међутим стојиш на великој реци | ||
| 1980-е | |||
| 1980. | Хајдук | Капетан Тополац | |
| 1980. | Интереси | ||
| 1981. | Краљевски воз | Пантић | |
| 1981. | Пикник у Тополи | Игор | |
| 1981. | Дечко који обећава | Каратиста | |
| 1981. | База на Дунаву | Макса Бакан | |
| 1981. | Светозар Марковић | Ђура Љоцић | |
| 1981. | Седам секретара СКОЈ-а | Алија Алијагић | |
| 1982. | Венеријанска раја | ||
| 1982. | Директан пренос | ||
| 1983. | Игмански марш | Шпанац | |
| 1984. | Убица | Влајко Симић | |
| 1984. | Формула 1 (ТВ серија) | ||
| 1985. | Сребрена лисица | Капетан Браун | |
| 1985. | Миклошићеве сирене | Ненад | |
| 1985. | Томбола | ||
| 1985. | Љубавне приче | ||
| 1985. | Приче из фабрике | Иван Ђаковић | |
| 1986. | Врење (ТВ) | Милан Горкић „Зомер“ | |
| 1986. | Црна Марија | Зенит | |
| 1986. | Родољупци | Лепршић | |
| 1986. | Трговци и љубавници | Гаврило Гашић | |
| 1986. | Дивљи ветар | Митар Секулић | |
| 1986. | Сиви дом | Црни | |
| 1987. | Резервисти | ||
| 1987. | На крају пута (ТВ) | ||
| 1987. | Кризантема | ||
| 1987. | Октоберфест | Лепи | |
| 1987. | Вук Караџић | Хајдук Вељко Петровић | |
| 1988. | Живот са стрицем | Винко Маглица | |
| 1988. | Чавка | Стимјановићев отац | |
| 1988. | Руди | ||
| 1989. | Бој на Косову | Бајазит Јилдирим | |
| 1989. | Масмедиологија на Балкану | Доктор Милорад Цвијовић | |
| 1989. | Сеобе | Аранђел Исаковић | |
| 1990-е | |||
| 1990. | Балканска перестројка | Доктор Милорад Цвијовић | |
| 1990. | Љето за сјећање | Зефир/одрасли Густав | |
| 1990. | Глуви барут | Милош Радекић | |
| 1991. | Метла без дршке 3 | Армани | |
| 1991. | Чаруга | Црвени Божо | |
| 1991. | Мој брат Алекса | Алекса Шантић | |
| 1991. | Холивуд или пропаст | ||
| 1992. | Булевар револуције | Драган | |
| 1992. | Први пут с оцем на јутрење | Митар | |
| 1992. | Алекса Шантић | Алекса Шантић | |
| 1993. | Три карте за Холивуд | Гаврило Милентијевић | |
| 1994. | Покварењак | Чарлс Буковски | |
| 1994. | Рођен као ратник | ||
| 1994. | Ни на небу, ни на земљи | Стојан „Столе“ Јанковић | |
| 1995. | Подземље | Мустафа | |
| 1994-1995. | Отворена врата | Доктор Газивода | |
| 1996. | Била једном једна земља | Мустафа | |
| 1997. | Балканска правила | Алекса Лазаревић „Прашњави“ | |
| 1998. | Судбина једног разума | Јован Стерија Поповић | |
| 1998-1999. | Породично благо | Љубомир Старчевић „Љуба Рис“ | |
| 2000-е | |||
| 2000. | Тајна породичног блага | Љубомир Старчевић „Љуба Рис“ | |
| 2002. | Породично благо 2 | Љубомир Старчевић „Љуба Рис“ | |
| 2002. | Лавиринт | Милан Аксентијевић | |
| 2002. | Лавиринт (ТВ серија) | Милан Аксентијевић | |
| 2003. | Професионалац | Теодор „Теја“ Крај | |
| 2006. | Шејтанов ратник | кнез Милош Обреновић | |
| 2007. | Завера | премијер Србије | |
| 2008. | На лепом плавом Дунаву | Хорст | |
| 2008. | Печат | Јусуф | |
| 2008. | Заустави време (ТВ серија) | Владан Крстић | |
| 2007-2008. | Вратиће се роде | Пера | |
| 2008. | Свети Георгије убива аждаху | Капетан Тасић | |
| 2008. | Human Zoo | ||
| 2008. | Заустави време | Владан | |
| 2010-е | |||
| 2010. | Монтевидео, Бог те видео! | краљ Александар Карађорђевић | |
| 2011. | Октобар | Мирослав | |
| 2012. | Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) | Краљ Александар Карађорђевић | |
| 2012—2014 | Војна академија (ТВ серија) | генерал Никола Срефановић | |
| 2013. | Звездара (ТВ серија) | Стенли „Столе“ | |
| 2013—2014 | Синђелићи (ТВ серија) | директор школе Андреј | |
| 2014. | Змајовини пангалози | учитељ Рајица | |
| 2015. | Бранио сам Младу Босну | Ивашјук | |
| 2015. | Рођендан господина Нушића (ТВ филм) | Бранислав Нушић | |
| 2015. | Луд, збуњен, нормалан | Иван Гало | |
| 2015. | Бранио сам Младу Босну (ТВ серија) | Ивашјук | |
| 2016. | Име: Добрица, презиме: непознато | управник затвора | |
| 2016. | Сумњива лица (ТВ серија) | Аца Бетон | |
| 2018. | Шифра Деспот (ТВ серија) | Лазар | |
| 2018 - 2019. | Погрешан човек (ТВ серија) | Димитрије Црнковић | |
| 2019. | Жигосани у рекету (ТВ серија) | Божа | |
| 2019. | Јунаци нашег доба (ТВ серија) | професор Милићевић | |
| 2020-е | |||
| 2021. | Александар од Југославије (ТВ серија) | Никола Пашић | |
| 2021. | Јованка Броз и тајне службе | генерал армије Никола Љубичић | |
| 2022. | Апсурдни експеримент | ||
ПозориштеУреди
Још осамдесетих година, једна од најгледанијих представа ЈДП-а била је Луди од љубави, у којој је бриљирао са Владицом Милосављевић. Тренутно у свом матичном позоришту ЈДП игра у представи „Није смрт бицикло да ти га украду“. У Звездара театру, најгледанија представа претходне сезоне је била „Генерална проба самоубиства“ у којој тумачи две улоге. Од прошле сезоне, глуми и у представи „Самоудица“ у Атељеу 212. Бранислав Лечић се опробао и у дечјем позоришту Бошко Буха у представи „Змајовини пангалози“. У Народном позоришту од сезоне 2011/2012. године игра у представи Кањош Мацедоновић.
Улоге у позориштуУреди
| Назив | Позориште |
|---|---|
| Уносно место | Југословенско драмско позориште |
| Самоудица | Атеље 212 |
| Змајовини пангалози | Позориште Бошко Буха |
| Рођендан господина Нушића | Звездара театар |
| Луди од љубави | Југословенско драмско позориште |
| Псећи валцер | Југословенско драмско позориште |
| Прометеј у оковима | Мадленианум театар |
| Пред пензијом | Југословенско драмско позориште |
| Пијана ноћ 1918. | Југословенско драмско позориште |
| Отело | Југословенско драмско позориште |
| Нора! | Југословенско драмско позориште |
| Није смрт бицикло | Југословенско драмско позориште |
| Кањош Мацедоновић | Народно Позориште |
| Индиго | Дом Омладине Београд |
| Хамлет | Југословенско драмско позориште |
| Корешподенција | Звездара театар |
| Дневник о Чарнојевићу | Звездара театар |
| Дневна заповест | Београдско драмско позориште |
| Генерална проба самоубиства | Звездара театар |
| Буре Барута | Југословенско драмско позориште |
| Брод за лутке | Југословенско драмско позориште |
| Ближе | Југословенско драмско позориште |
| Америка! (други део) | Атеље 212 |
Синхронизацијске улогеУреди
| Година синх. | Цртани филм | Улога |
|---|---|---|
| 2015 | У мојој глави | Бес |
| 2018 | Спајдермен: Нови свет | Спајдермен Ноар |
КонтроверзеУреди
Дана 22. марта 2021. године, оптужен je за силовање глумице Данијелe Штајнфелд[9], док је истог дана портал Инсајдер објавио снимак њиховог телефонског разговора који је достављен Вишем јавном тужилаштву као један од доказа.[10][11] Уследила је потом потресна исповест чувене глумице Мериме Исаковић у часопису Недељник од 8. 4. 2021. о њеном ужасном искуству са Браниславом Лечићем које је доживела пре 43 године као студенткиња глуме.[тражи се извор]
РеференцеУреди
- ^ Бранислав Лечић, глумац - не привлаче ме празноглаве лутке („Блиц“, 22. март 2009)
- ^ „Бранислав Лечић - редовни професор”. Архивирано из оригинала на датум 08. 07. 2017. Приступљено 12. 06. 2017.
- ^ „Продекан за развој: проф. Бранислав Лечић”. Архивирано из оригинала на датум 13. 06. 2017. Приступљено 12. 06. 2017.
- ^ „Lutovac ostaje lider DS - Politika - Dnevni list Danas”. www.danas.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-03-28.
- ^ „Skup "Demokrata Srbije" u Domu omladine, na čelu novog pokreta Branislav Lečić”. N1 (на језику: српски). 2021-02-28. Приступљено 2021-03-28.
- ^ „Амбасадори фондације”. Фондација Тијана Јурић. Приступљено 21. 03. 2017.
- ^ „NE DAJ BOŽE NIKOM: Branislav Lečić otkrio kroz kakakv je pakao prošao posle optužbe za silovanje”. Новости. Приступљено 15. 11. 2021.
- ^ „Lečić tvrdi da mu je Đilas namestio aferu sa silovanjem”. Danas. Приступљено 15. 11. 2021.
- ^ „Glumica optužila Lečića za silovanje, on negira”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-03-22.
- ^ Insajder. „Ekskluzivno: Snimak razgovora glumice Danijele Štajnfeld i Branislava Lečića koji je dostavljen tužilaštvu (AUDIO)”. Insajder (на језику: српски). Приступљено 2021-03-22.
- ^ „Имаш ли ти појма ко сам ја? Послушајте разговор Штајнфелдове са Лечићем!”. Приступљено 23. 03. 2021.
Спољашње везеУреди
| Бранислав Лечић на Викимедијиној остави. |
- Бранислав Лечић на сајту PORT.rs (језик: српски)
- Бранислав Лечић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Интервју: Ја и Чедомир
- Оженио се Бранислав Лечић („Вечерње новости“, 16. октобар 2010)
- Бранислав Лечић нови председник ДХСС
- Бранислаб Лечић - интервју („Вечерње новости“, 19. мај 2012)
- Лекарт
- Време изгубљених илузија - интервју („Политика”, 4. децембар 2018)