Драган Ђилас

српски политичар председник ССП-а

Драган Ђилас (Београд, 22. фебруар 1967) је српски политичар и предузетник који је од 2008. до 2013. године био градоначелник Београда.

Драган Ђилас
Dragan Djilas 2013 Corp.jpg
Ђилас 2013. године
Биографија
Датум рођења(1967-02-22)22. фебруар 1967.(54 год.)
Место рођењаБеоград
 СР Србија,  СФР Југославија
ПребивалиштеБеоград
Држављанство Србија
Религијаправославни хришћанин
СупружникМилица Делевић (1994—2007)
Ива Пелевић (2009—2013)
Деца4
Образовање Машински факултет
Професија ваздухопловни инжењер
УниверзитетУниверзитет у Београду
Политичка
странка
Странка слободе и правде (од 2019)
Раније:
Независни (2016—2019)
Демократска странка (2004—2016)
19. август 2008 — 18. новембар 2013.
ИзбориИзбори за градоначелника 2008.
Реизбор(и)Избори за градоначелника 2012.
ПретходникНенад Богдановић
Зоран Алимпић (в. д.)
Бранислав Белић (в. д.)
НаследникСиниша Мали
Министар без портфеља
задужен за спровођење Националног инвестиционог плана
15. мај 2007 — 7. јул 2008.
НаследникСулејман Угљанин
Верица Калановић
Директор Народне канцеларије председника Републике
11. јул 2004 — 15. мај 2007.
ПредседникБорис Тадић
Претходникфункција није постојала
НаследникТатјана Пашић

Од 25. новембра 2012. до 21. маја 2014. године био је председник Демократске странке, главне опозиционе странке у земљи.

Као члан Демократске странке, Ђилас је био градоначелник српског главног града од 2008. године. Радио је као министар без портфеља задужен за Национални инвестициони план у кабинету Србије током 2007-2008, а пре тога као директор Народне канцеларије председника у периоду од 2004. до 2007. године.

Ђилас је 18. априла 2011. године постао председник Кошаркашког савеза Србије. Поднeо је оставку у новембру 2016. године.

БиографијаУреди

Драган Ђилас је завршио основну школу и Девету београдску гимназију у Београду, а затим и Машински факултет Универзитета у Београду, смер ваздухопловство.[1] Један је од оснивача „Радија Б921989. године, где је једно време радио као уредник информативног програма.[1] Говори енглески језик и отац је четворо деце, од којих је једно добило име по Ђиласовој мајци. То су Софија, Јована, Ана и Вук.[2] Софија и Јована су из брака са Милицом Делевић.[3]

Изабран је за личност године 2010. у избору недељника „Време“.

Ранија каријераУреди

Ђилас се још у младости бавио политиком као део опозиције Слободана Милошевића и био један од предводника студентских демонстрација против режима Слободана Милошевића 1991. и 1992. године, као студент-проректор.[1] У протестима је учествовао и 1996. и 2000. године. Од 2004. године Ђилас је члан Демократске странке, а касније и члан Извршног и Главног одбора те странке. У том периоду, све до 2007. године, обављао је функцију директора Народне канцеларије председника републике. У Другој влади Војислава Коштунице је, од маја 2007. до јула 2008, био министар без портфеља задужен за спровођење Националног инвестиционог плана.[1] На скупштини Демократске странке 18. фебруара 2006. године је изабран за члана Председништва ДС за београдски регион, а у јуну 2006. за председника Градског одбора Демократске странке на територији Београда. Дана 19. августа 2008. године изабран је за градоначелника Београда.[4] На XIV Скупштини ДС одржаној 18. децембра 2010. изабран је за потпредседника Демократске странке.[1] На седници Главног одбора ДС одржаној 2. априла 2011, изабран је за заменика председника Демократске странке.[1] Након седнице ГО ДС 8. септембра 2012, ушао је у трку за председника странке. На XV ванредној скупштини ДС-а која је одржана 25. новембра 2012. изабран је председника Демократске странке. [5] На XVIII ванредној скупштини ДС-а која је одржана 31. маја 2014. ушао у трку за реизбор на место председника странке и изгубио од свог против кандидата тадашњег заменика председника Бојана Пајтића који је постао нови председник Демократске странке.[6] 29. јуна 2016. године, напустио је ДС чији је био председник од 2012. до 2014. године.[7]

Пословна каријераУреди

Мањински власник је компаније Multikom Group,[8] компаније која је у 2010. заузела 28. место по успешности у Србији[9] и једна је од водећих на пољу медијског пословања на територији бивше Југославије са мањинским уделом од 25% власниства. Сувласник компаније је и његова бивша супруга Милица Делевић са 25% власништва.[10]

Такође је мањински власник и компаније Direct Media, која се бави продајом укупног рекламног простора у медијима и на великим спортским догађајима као што су Светски куп у фудбалу, Олимпијске игре и Светско првенство у кошарци. [11]

Политичка каријераУреди

Иако је од ране младости био политички активан у различитим облицима, Ђилас је званично ушао у политику 2004. године када се придружио Демократској странци.

Народна канцеларијаУреди

Ђилас је 1. октобра 2004. године постао директор Народне канцеларије коју је основао новоизабрани председник Србије, Борис Тадић. Стварање Народне канцеларије било је једно од Тадићевих изборних обећања на председничким изборима у јуну 2004. године. Ђилас је на тој функцији остао до маја 2007. године, када су ДС и коалиција ДСС-НС коначно формирали нову Владу Србије скоро 5 месеци након парламентарних избора у јануару 2007. Постао је министар без портфеља задужен за Национални инвестициони план (НИП).

Министар без портфеља задужен за НИПУреди

Његова функција је, међутим, била краткотрајна пошто је влада пала у фебруару 2008. године након проглашења независности Косова.

Ђиласово време на функцији обележили су учестали сукоби с владиним колегом, министром за капитална улагања Велимиром Илићем. Њих двоје су већ имали историју[12] јавне свађе када су у мају 2007. године постали део истог кабинета. Није требало дуго времена да се њихов сукоб настави, а у октобру 2007. ствари су се поквариле када је Илић поставио љутити, опсценсивни телефонски позив Ђиласовој канцеларији чији је транскрипт завршио у српским медијима.[13]

Градоначелник БеоградаУреди

Ђилас је 19. августа 2008. године положио заклетву као нови градоначелник Београда.

Током кампање за градоначелнике Београда 2008. године, Ђилас је често проглашен за „тајкуна” од стране Либерално-демократске партије због свог нагомиланог личног богатства. Чак је била и кампања прскања зида фразом „Ђилас тајкун” написана на разним зградама широм Београда. Међутим, странка је негирала било какву везу са распршеним списима.

Разрешен је као градоначелник 18. новембра 2013. године, а Синиша Мали постављен је за председника Привременог савета Београда.

Савез за СрбијуУреди

После избора за Градски одбор Београда за 2018. годину, Ђилас је најавио формирање нове опозиционе политичке алијансе - као противтежа владајућој СНС. Његова амбиција била је окупљање свих опозиционих политичких партија и организација, без обзира на њихову политичку оријентацију. Делимично је успео у томе, а СзС је званично формиран у септембру 2018. године, окупљајући обе левичарске странке попут ДС-а и десничарске странке десног центра попут НС.[14] Пошто је Ђилас поздравио Двери (десничарску политичку странку) у савез, неке либералне и лево наслоњене организације (пре свега ПСГ Саше Јанковића) одбиле су да учествују у савезу, иако су изјавиле да су спремне да сарађују у разним темама, посебно на питање изборне организације.[15][16]

Странка слободе и правдеУреди

ССП је основан у београдској општини Стари Град 19. априла 2019. године. Ђилас је изабран за председника странке, Борко Стефановић за заменика председника и потпредседника, а Мариника Тепић и Дејан Булатовић за потпредседнике. Ова странка је успела да се одрекне уобичајеног поступка регистрације за политичке странке у Србији када је Булатовић дозволио реституцију своје Зелене Еколошке партије - Зелени; законски, ССП је наследник Булатовићеве странке.

Политички ставови и погледиУреди

Европска унијаУреди

Ђилас се залаже за приступање Србије Европској унији,[17][18] тврдећи да су грађани Србије „део европске породице народа”, а да би приступање ЕУ требало да буде стратешки циљ Србије.[18]

Косовско питањеУреди

Ђилас је навео да када је реч о питању спорне територије Косова, решење није „подела, већ помирење”, те да Косово припада и Србима и Албанцима.[19] У септембру 2019. године, Ђилас је рекао медијима да план његове странке за процес помирења Срба и Албанаца предвиђа да људи који су починили ратне злочине или подстицали на ратне злочине не могу учествовати у процесу поновног признавања.[20]

Приватни живот и друга настојањаУреди

Ђилас је оснивач и потпредседник хуманитарне организације Наша Србија за српску децу која су у ратовима на простору бивше Југославије остала без једног или оба родитеља.

Развео се 2007. године. Био је ожењен Милицом Делевић од 1994. године, која је такође политички активна. Од јесени 2003. до средине августа 2004. године била је на челу Канцеларије за сарадњу са Европском унијом при Савету министара. Потом је од 2007. до 2008. године била заменик министра спољних послова Србије Вука Јеремића. Од новембра 2008. године, она је на челу Канцеларије за европске интеграције у Влади Србије. Имају две ћерке заједно, Софију и Јовану.

У септембру 2009. године, Ђилас се оженио лекарком Ивом Пелевић на грађанској церемонији. Годину дана касније имали су црквено венчање.[21] Имају ћерку по имену Ана и сина по имену Вук. Године 2013. су се развели.[22]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ „Демократска странка: Биографија Драгана Ђиласа”. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2012. Приступљено 27. 4. 2011. 
  2. ^ „Stigao Vuk: Dragan Đilas dobio sina”. Svet.rs. 22. 2. 1999. Приступљено 18. 1. 2013. 
  3. ^ Трошељ, Славко. „Милица Делевић - интервју („Политика“, 19. фебруар 2012)”. Politika.rs. Приступљено 18. 1. 2013. 
  4. ^ „Serbian Cafe Vesti - Aktuelne vesti iz Srbije i sveta - Novosti, politika, sport i zabava”. Приступљено 27. 4. 2011. 
  5. ^ „Dragan Đilas novi predsednik DS”. B92.net. 26. 11. 2012. Приступљено 18. 1. 2013. 
  6. ^ Bojan Pajtić novi predsednik DS
  7. ^ Ђилас напустио ДС
  8. ^ Агенција за привредне регистре[мртва веза]
  9. ^ „100 најуспешнијих предузећа у Србији” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 02. 2012. Приступљено 25. 05. 2012. 
  10. ^ „Multikom Group d.o.o”. Pretraga.apr.gov.rs. Приступљено 18. 1. 2013. 
  11. ^ „Direct Media a.d”. Pretraga.apr.gov.rs. Приступљено 18. 1. 2013. 
  12. ^ Ministar kapitalni opet napada, B92, November 8, 2005
  13. ^ Velja Ilić prostački izvređao Ðilasa i sekretaricu, Blic, October 6, 2007 Архивирано мај 10, 2009 на сајту Wayback Machine
  14. ^ „Lutovac: DSS, SDS i PSG dobrodošli u Savez za Srbiju (in Serbian)”. 
  15. ^ „Druga i ostale kolone (in Serbian)”. 
  16. ^ „Alliance for Serbia founded”. 
  17. ^ Ruvidić, Katarina (2021-04-29). „Proevropska opozicija: Vučić nije iskreno za EU, zainteresovan samo za ostanak na vlasti”. European Western Balkans (на језику: српски). Приступљено 2021-05-17. 
  18. ^ а б Media, Presenting. „Đilas: “Verujemo da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji. www.ebranicevo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-17. 
  19. ^ Војводине, Јавна медијска установаЈМУ Радио-телевизија. „Đilas: Kosovo pripada i Srbima i Albancima”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2021-05-17. 
  20. ^ „Đilas: Imamo i mi plan za Kosovo ali on se neće sprovoditi sa Vučićem, Haradinajem i Tačijem - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-05-17. 
  21. ^ Dragan Đilas posle godinu dana u braku, rekao svojoj ženi “da” i u crkvi!
  22. ^ Razvodi poznatih koji su obeležili 2013. godinu

Спољашње везеУреди


Претходник:
Борис Тадић
Председник Демократске странке
25. 11. 2012 — 31. 05. 2014.
Наследник:
Бојан Пајтић
Претходник:
Бранислав Белић
вршилац дужности градоначелника
градоначелник Београда
19.8.2008 — 18.11.2013
Наследник:
Синиша Мали