Вук Јеремић
Вук Јеремић (Београд, 3. јул 1975) српски је политичар и дипломата.[1] Јеремић је био председник Генералне скупштине Уједињених нација од 2012. до 2013. и министар спољних послова Србије од 2007. до 2012. године.
| Вук Јеремић | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
.png) Јеремић 2020. | |||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 3. јул 1975. | ||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија | ||||||||||||||||||||||||
| Универзитет | |||||||||||||||||||||||||
| Занимање |
| ||||||||||||||||||||||||
| Породица | |||||||||||||||||||||||||
| Супружник | Наташа Лекић | ||||||||||||||||||||||||
| Деца | 1 | ||||||||||||||||||||||||
| Родитељи |
| ||||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | |||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
| Званични веб-сајт | |||||||||||||||||||||||||
| jeremic | |||||||||||||||||||||||||
| Потпис |  | ||||||||||||||||||||||||
Почетком 1990-их Јеремић и његови родитељи били су приморани да напусте Југославију након сукоба са комунистичком владом у земљи. Јеремић је дипломирао 1998. на Кембриџу, односно 2003. на Харварду и био је активан у неколико продемократских студентских покрета током 1990-их. Почетком 2000-их придружио се, како је The New York Times оценио, „влади која је најзападнија” у Србији као саветник председника Бориса Тадића. У мају 2007. Јеремић је именован за министра спољних послова. Током свог мандата, предводио је оштро противљење Србије једностраној сецесији Косова, српске власти су ухапсиле један број осумњичених за ратне злочине и изручиле их Хашком трибуналу, а дошло је и до значајног побољшања односа између Србије и Запада. Године 2009. Европска унија је укинула сва визна ограничења за грађане Србије, а 2012. је прогласила земљом кандидата за чланство.
Јеремић је најмлађа особа икада која је била на функцији председника Генералне скупштине Уједињених нација. Његов мандат је довео до тога да је Палестина добила статус нечланице посматрача у Генералној скупштини, Генерална скупштина је усвојила Споразум о трговини наоружањем, који је имао за циљ да регулише међународну трговину конвенционалним оружјем, а прогласио 6. април Међународним даном спорта за развој и мир. Јеремић себе описује „ватреним, проевропским политичарем”.[2] Актуелни је председник Центра за међународне односе и одрживи развој и главни уредник глобалног часописа о јавној политици на енглеском језику, Horizons. Јеремић је био кандидат у трци да наследи Бан Ки-Муна на месту генералног секретара Уједињених нација 2016. године, заузевши друго место, иза Антонија Гутереса. Неуспешно се кандидовао на председничким изборима у Србији 2017. као независни кандидат. У октобру 2017. основао је Народну странку десног центра. Децембра 2023. поднео је оставку на место председника Народне, након лошег резултата на изборима.
Биографија
уредиПорекло и образовање
уредиРодитељи Вука Јеремића су Сена и Михајло Јеремић, бивши директор компаније Југопетрол, родом из Чачка. Деда и баба по мајци су дипломата Шериф Буљубашић и Садета Поздерац, директорка Друге београдске гимназије. Њен отац је Нурија Поздерац, потпредседник АВНОЈ-а, а деда Мурат-ага Поздерац, један од лидера Цазинске крајине у доба османске владавине у БиХ.[3]
Завршио је Прву београдску гимназију где му је психологију предавао Борис Тадић. Дипломирао теоријску и експерименталну физику 1998. године на Кембриџу. Мастер диплому у сфери државне администрације и међународног развоја (Master in Public Administration in International Development) стиче 2003. године на Харварду (Harvard Kennedy School).
Политичка каријера
уредиУ политику улази као члан Демократске странке. Након што је 2004. године Борис Тадић постао председник Србије, Јеремић је постао његов саветник задужен за спољну политику.
За министра спољних послова Републике Србије изабран је 15. маја 2007. године, бирањем друге Владе Војислава Коштунице, а на истој функцији је остао и након избора Владе Мирка Цветковића, 7. јула 2008. године.
Председавајући Генералне скупштине УН и кандидат за Геералног секретара УН
уредиЗа председника Генералне скупштине Уједињених нација изабран је 8. јуна 2012. године. Од укупно 190 држава колико их је гласало, Јеремић је добио 99 гласова, а његов противкандидат литвански посланик Далиујус Чекуолис освојио је 85 гласова. На дужност је ступио 18. септембра 2012. године.
Током Јеремићевог председавања Генералном скупштином Уједињених нација, Палестини је након 65 година, Резолуцијом 67/19 признат статус државе посматрача у Уједињеним нацијама. Усвојен је и први међународни Споразум о трговини оружјем, први правно обавезујући инструмент у историји Уједињених нација који је успоставио заједничке стандарде међународног трансфера конвенционалног наоружања.[4]
Године 2016. био је кандидат Србије за Генералног секретара Организације Уједињених нација. На завршном гласању је освојио друго место, од укупно 13 кандидата. На овим изборима победио је португалски кандидат Антонио Гутереш.[5]
Демократска странка
уредиДана 14. фебруара 2013. године, Извршни одбор је искључио Јеремића из Демократске странке због непоштовања партијске дисциплине, кршења Статута странке и одлуке Главног одбора по коме су бивши министри били у обавези да врате мандат странци. Бивши министар Душан Петровић по истом основу је искључен 31. јануара 2013. године.[6] Јеремић је због те одлуке поднео тужбу Уставном суду и након одбијања тужбе напустио ДС.[7][8]
Председнички избори и оснивање странке
уредиУчествовао је на изборима за председника Србије 2017. године као кандидат Групе грађана „Морамо боље” и завршио на четвртом месту освојивши 206.676 гласова (5,66%).[9] 22. октобра исте године, са групом политичара и јавних личности основао је Народну странку, након чега је изабран за њеног председника.[10] Поднео је оставку на функцију председника Народне, након што његова странка није успела да пређе цензус на изборима одржанима 17. децембра 2023.[11]
Јеремић се 2024. придружио српском тиму у дипломатској борби против усвајања Резолуције о Сребреници у Уједињеним Нацијама.[12]
Лични живот
уредиОжењен је Наташом Јеремић, новинарком и ТВ водитељком.
Од 2011. до 2015. године био је председник Тениског савеза Србије.
Такође је председник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД).[13][14]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Вук Јеремић -Упознајте Вука”. www.jeremic.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-05.
- ^ Nicholas Kulish (15. 1. 2010). „Recasting Serbia's Image, Starting With a Fresh Face”. The New York Times. Приступљено 29. 4. 2015.
- ^ „Медаља прадеди и прабаби Јеремића (Б92, 11. новембар 2012)”. B92.net. 11. 11. 2012. Приступљено 14. 2. 2014.
- ^ Overwhelming Majority of States in General Assembly Say ‘Yes’ to Arms Trade Treaty to Stave off Irresponsible Transfers that Perpetuate Conflict, Human Suffering
- ^ „Гутереш формално изабран за Генералног секретара УН”, Блиц, [[13. октобар]] 2017.
- ^ „I Vuk Jeremić isključen iz DS-a”. B92.net. 14. 2. 2013. Приступљено 14. 2. 2014.
- ^ „"Odluka DS o mandatima krši Ustav"”. B92.net. 19. 2. 2013. Приступљено 14. 2. 2014.
- ^ „USS nenadležan za mandat Jeremića”. B92.net. 23. 4. 2013. Приступљено 14. 2. 2014.
- ^ „РИК: Вучић изабрани председник Србије, коначни резултати”, Блиц, 20. април 2017.
- ^ „Основана Народна странка, Јеремић председник”, Политика, [[22. октобар]] 2017.
- ^ „Вук Јеремић поднео оставку”. Politika Online. Приступљено 2023-12-22.
- ^ Nova.rs (2024-04-08). „Vučić: Javio se Vuk Jeremić da nam pomogne u UN, oberučke sam prihvatio VIDEO”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-05-21.
- ^ „Vuk Jeremić - Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj”. Архивирано из оригинала 9. 1. 2014. г. Приступљено 16. 1. 2014.
- ^ Blic Online | Jeremićev CIRSD i zvanično otvoren
