Време (недељник)
Време је српски недељник. Основала га је у Београду октобра 1990. група новинара која је напустила недељник НИН, група београдских дисидената, као и новинара Борбе. Током ратова у бившој Југославији, било је један од тзв. независних медија, често цитиран у иностранству као један од непристрасних извора информација из Србије и околних земаља.[тражи се извор]
 | |
 Насловна страна Времена из, 25. јануара 1997. | |
| Тип | недељник |
|---|---|
| Главни уредник | Филип Шварм[1] |
| Оснивање | 1990. |
| Језик | српски |
| Град | Београд |
| Земља | Србија |
| ISSN | 0353-8028 |
| Веб-сајт | www.vreme.com |
Власништво и утицајиУреди
Време је приватни лист са значајним учешћем редакције у власништву и с пресудним утицајем на избор главног уредника уз институционализовану уређивачку независност редакције у односу на власнике - о чему сведочи и полемика коју је неколико истакнутих чланова редакције Времена (главни уредник Драгољуб Жарковић, Стојан Церовић и Милан Милошевић) водило са већинским власником и саоснивачем Времена адвокатом Срђом Поповићем, између осталог и о томе зашто је Време излазило за време ратног стања током бомбардовања Србије од стране НАТО када је била заведена цензура[2]. Од априла 2008. Време је у власништву групе новинара Времена, која је откупила власничка права од већинског власника Срђе Поповића и неколико мањих власника, од којих су неки остали у сарадничком односу с редакцијом, а неки прекинули везе с њом.[3]. У вези с тим било је тврдњи да Време дугује 370.000 евра фирми Делта Макси, а да дуг доспева на наплату 21. марта 2012.[4] Време је 2019. отплатило свој дуг, али не компанији Делта, којој и није дуговало, већ кредит банци, подигнут на основу залога акција да би добило гаранцију за подизање кредита.Савет за борбу против корупције сматрао је да Мирослав Мишковић има значајан утицај на пословање Времена, а то илуструју тиме што је Времену поверио ексклузивну информацију о продаји Делта Максија.
СараднициУреди
За Време је у његове прве три деценије писало више стотина новинара и јавних личности[5][6]. Најзанимљивије личности које су радом у Времену постале познате је чувени карикатуриста Коракс, колумниста Стојан Церовић, главни уредник Радио телевизије Србије Ненад Стефановић био је новинар Времена 1990-2005. главна уредница Политике Љиљана Смајловић била је уредница спољнополитичке рубрике Времена 1992-4, главни уредник Радио Београда Драган Радуловић радио је у Времену 1999-2000, Веселин Симоновић главни уредник београдског вечерњег листа Блиц био је уредник у Времену, амбасадорка Србије у ЕУ Роксанда Нинчић је саоснивач Времена и новинар тог њуз-магазина 1990-2000. Угледу Времена допринело је више угледних новинара међу којима је свакако Југ Гризељ, чије име носи новинарска награда за истраживачко новинарство и ширење разумевања међу народима
Додаци часописуУреди
Од 1990, Време је издавало више додатака („Време новца“, „Време забаве“, итд.) и било је издавачка кућа, али се Време књиге издвојило и променило име у Стубови културе. У оквиру Времена једно време је излазила Нова српска политичка мисао, по издвајању дела редакције из редакције часописа Политичка мисао, а касније је тај часопис наставио да излази самостално. Године 1990. у оквиру Времена излазио је и културни магазин Александија који је касније наставио да излази самостално. Време је имало и међународно издање, под називом „Vreme International“, које је углавном било усмерено на српску дијаспору у Европи.
Личност годинеУреди
Уредништво недељника „Време“, почевши од 2001. године, бира личност године. Критеријум за избор је „позитиван допринос унапређењу друштвених институција у јавном интересу“.[7] Досадашње личности године по избору „Времена“ су:
- 2001: Божидар Ђелић, министар финансија у Влади Републике Србије,[8]
- 2002: Млађан Динкић, гувернер Народне банке Југославије,[9]
- 2003: Љиљана Раичевић, извршна директорка Сигурне женске куће у Подгорици,[10]
- 2004: Расим Љајић, министар за људска и мањинска права у Влади Републике Србије,[11]
- 2005: Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине Републике Србије,[12]
- 2006: Здравко Понош, начелник Генералштаба Војске Србије,[13]
- 2007: Соња Лихт, председница београдског Фонда за политичку изузетност,[14]
- 2008: Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница,[15]
- 2009: Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције Владе Србије.[7]
- 2010: Драган Ђилас, градоначелник Београда.[16]
- 2011: Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније.[17]
- 2012: Епископ липљански Јован[18]
- 2013: Бранко Кукић, писац и уредник часописа и издавачке куће Градац из Чачка.[19]
- 2014: Оља Бећковић, глумица, новинарка и телевизијска водитељка.[20]
- 2015: Саша Јанковић, правник и заштитник грађана Републике Србије (2007—2017).[21]
- 2016: Иван Ивањи, књижевник и преводилац.[22]
- 2017: Иван Меденица, српски позоришни критичари и театролог.[23]
- 2018: Татјана Лазаревић, уредница портала коссев.инфо.[24]
- 2019: Иванка Поповић, ректорка Универзитета у Београду.
- 2020: Павле Петровић, економиста.[25]
- 2021: Горан Марковић, редитељ.
- 2022: Никола Ковачевић, правник.[26]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Redakcija”. www.vreme.com. Приступљено 27. 05. 2022.
- ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?print=yes&id=846673
- ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=893888 („Vreme" nedeljnik novog talasa - od 1. do 1000. broja)
- ^ http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/mediji/IZVESTAJ%20O%20MEDIJIMA,%20PRECISCENA%20VERZIJA.pdf
- ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1659549 (Опус аутора Времена)
- ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1659549#111plus (Јавне личности које су писале за време
- ^ а б Личност године., Приступљено 26. 12. 2009.
- ^ Личност године — Божидар Ђелић. „Време“ бр. 574, 3. 1. 2002, Приступљено 26. 12. 2009.
- ^ Личност године 2002 — Млађан Динкић. Чак и ја штедим у нашим банкама. Димитрије Боаров. „Време“ бр. 628, 16. 1. 2003, Приступљено 26. 12. 2009.
- ^ Личност године — Љиљана Раичевић, извршна директорка Сигурне женске куће у Подгорици. Демонтирање патријархалне државе. Вера Дидановић. „Време“ бр. 679, 8. 1. 2004, Приступљено 26. 12. 2009.
- ^ Личност године — Расим Љајић. Како сам од министарства направио бренд. Вера Дидановић. „Време“ бр. 732, 13. 1. 2005, Приступљено 26. 12. 2009.
- ^ Личност године — Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине Републике Србије. Татјана Тагиров. „Време“ бр. 784, 12. 1. 2006, Приступљено 26. 12. 2009.
- ^ Личност године — генерал Здравко Понош, начелник Генералштаба. Филип Шварм, Дејан Анастасијевић. „Време“ бр. 836, 11. 1. 2007, Приступљено 26. 12. 2009.
- ^ Личност године — Соња Лихт, председница београдског Фонда за политичку изузетност. Тамара Скроза. „Време“ бр. 888, 10. 1. 2008, Приступљено 26. 12. 2009.
- ^ Личност године — Вигор Мајић, директор Истраживачке станице Петница. Колико је свет леп. Слободан Бубњевић. „Време“ бр. 941, 15. 1. 2009, Приступљено 26. 12. 2009.
- ^ Драган Ђилас личност године „Времена“.
- ^ Време: Тасовац је личност године (Б92, 26. децембар 2011)
- ^ „Епископ липљански Јован – личност године по избору недељника ”Време””. Архивирано из оригинала на датум 23. 05. 2014. Приступљено 23. 05. 2014.
- ^ "Време": Личност године је Бранко Кукић
- ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1255875
- ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1354299
- ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1454427
- ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1559780&print=yes
- ^ https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1652982
- ^ „Личност године 2022 Павле Петровић”. Време. 29. 12. 2020. Приступљено 30. 12. 2022.
- ^ „Личност године Никола Ковачевић”. Време. 29. 12. 2022. Приступљено 30. 12. 2022.
Спољашње везеУреди
- https://web.archive.org/web/20110217062904/http://www.vreme.com/ (Архива од задњег броја из 1998. до данас)
- http://www.ex-yupress.com/vreme/vremeindex.html (Неки чланци)
- http://www.scc.rutgers.edu/serbian_digest Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2008) (Архива сваког издања од касног септембра 1991. до 1997)
- https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1659549 (Опус аутора Времена)
- https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1659549#111plus (Јавне личности које су писале за Време)
- Време на сајту Twitter