Википедија

Српска дијаспора

Српска дијаспора је део свеукупног српског бића. Српску дијаспору треба и посматрати као интегрални део свеукупног српског корпуса. Степен његове кохезије увек је у сразмери са друштвено-економским приликама и политиком у Матици, односно са снагом њених конститутивних чинилаца.[1]

Српска дијаспора у свету

Кроз векове, од постања па до данашњих дана, Србе прати судбина сталних ратова, деоба и сеоба. У дугој српској историји није пронађена национална стратегија са којом би се обезбедио одржив мир, демографска стабилност и свеопшти напредак.[2]

Настајање Српске дијаспоре уреди

Од почетка исељавања па до данашњих дана бележена су само масовна исељавања, а стихијска и појединачна исељавања остајала су и непримећена па нису ни записана. Српска дијаспора броји између 4 до 5 милиона Срба, и дели се у пет група.[3]

  • Прва група: средњовековна исељавања и сеобе, попут великих сеоба Срба у источну и западну Европу;
  • Друга група: Потомци исељеника који су се отиснули у свет пре Другог светског рата;
  • Трећа група: Послератна политичка емиграција, тј. Срби и њихови потомци који су били принуђени на одлазак из земље победом комуниста у грађанском рату од 1941. до 1945. године;
  • Четврта група: Економска емиграција: радници разних занимања и стручњаци који су отишли у западноевропске и прекоморске земље 1961—1991. у потрази за професионалним и материјалним успехом;
  • Пета група: Избеглице од рата и последица рата у бившој Југославији од 1991. наовамо.[4]

Прва група уреди

Народ чије се име први пут на тлу данашње Србије помиње још 622. године а у Грчкој још 610. године доселио се на Балкан са старим Словенима. Поражени у седмом веку Срби су остали да живе у околини Солуна. Како је забележио цар Константин Порфирогенит по једном народу, вероватно највећем и најјачем, из тог словенског братства, Србима, област око Солуна је и добила име Сервија.

Био је то први велики талас исељавања Срба са севера Европе на Балкан. Владарски син који је довео Србе на простор између Дунава и планине Балкан, записано је у историји, умро је пре 680. године. Том роду припадали су се први српски кнезови Вишеслав, Радослав, Присогој и Властимир, који су се покоравали царевима Византије.

Када су Срби у деветом веку примили хришћанство почела је њихова вера и када је кнез Властимир поразио бугарског кана Пресија, огласио је уједињење српских племена, стварање прве српске војске и државе на територији Рашке. И данас у Јудејској пустињи постоји манастир светог Саве Освећеног Јерусалимског, који је 130 година био под српском управом, захваљујући Светом Сави српском.

Продор Турака на Балкан и порази Срба у биткама са њима пред крај XIV века, покренули су други велики талас исељавања српског народа на север, у Срем и Арад. У историји је, међутим, остала највише упамћена сеоба 60.000 Срба у Угарску, коју је водио Патријарх Арсеније III Црнојевић у лето 1690. године. Сеоба је трајала четрдесетак дана, а Срби су населили Будим и Сентандреју.

Друга група уреди

На простору од Угарске до Грчке, српски народ, приморан да трага за голом егзистенцијом, крајем XIX и почетком XX века је опет кренуо у велику сеобу. Поред европских земаља трећи талас сеоба захватио је и Северну и Јужну Америку. Тада су се у САД преко Калифорније, на пример, усељавали понајвише Срби из западних крајева, пре свега, Боке, Херцеговине, Лике, Кордуна, Далмације, Босне и Војводине. Према неким проценама, пре балканских ратова само у САД је живело око 20.000 Црногораца. Ова миграција Срба трајала је најдуже, чак до почетка Другог светског рата.

Трећа група уреди

За време Другог светског рата са српских територија протерано је 260.000 лица, а после рата по Европи је расуто 390.000 људи. Многи су се вратили кућама, док су многи одлучили да остану у иностранству. Већина ових других имала је статус политичких изгнаника. Био је то четврти талас исељавања Срба и Југословена. Њихова главна одредишта за емиграцију тада су биле прекоокеанске земље Аргентина, Аустралија, САД, Канада и Уједињено Краљевство. Овог пута Срби су у Америку улазили преко источне капије у Њујорку.

Четврта група уреди

Средином шездесетих одласком српских радника на привремени рад у европске метрополе започиње пети талас и најмасовнија сеоба Срба. За само десетак година број југословенских тј. српских гастарбајтера у западној Европи попео се на скоро пола милиона. Тако су Срби нашли своја нова уточишта у Немачкој, Француској, Италији, Шведској, Аустрији, Швајцарској.

Осамдесете године су подстакле високе стручњаке, њих десетак хиљада, пословне људе, уметнике, врхунске спортисте и младе таленте да у већем броју напуштају отаџбину у намери да своје способности или усаврше или добро наплате на свим континентима света. Такви Срби, учесници шестог таласа сеоба, нашли су своје нове домовине у САД, Канади, Јужној Африци, Шпанији, Француској, Немачкој, Аустралији, Грчкој, Кипру, па и Совјетском Савезу.

Пета група уреди

Почетком деведесетих, почео је нови рат на Балкану, изазван распадом друге Југославије у којој је живело 9,5 милиона Срба и Црногораца. Криза је изазвала и масовни егзодус југословенских и српског народа. Седми талас исељавања захватио је 4,1 милиона Југословена и тиме и Србе из свих република некадашње СФРЈ, који да би избегли страдања у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини одлазе у два правца - ка отаџбини и ка туђини.

Поред Србије, Црне Горе тј. треће Југославије и Републике Српске исељени Срби налазе своје уточиште у Аустралији, Новом Зеланду, САД, Канади, Јужној Африци, Немачкој, Аустрији, Мађарској, Норвешкој, Шведској, Данској, Италији. Санкције и економска криза потакли су тада и миграцију незапослених и младих људи који су своју бољу будућност тражили, такође, на Западу планете.

Економски утицај дијаспоре на Србију уреди

Према подацима Народне банке Србије 2009. дијаспора је у Србију слала добре 3,3 милијарде евра, шта је упркос глобалној рецесији 27% више него у 2008.[5] Према подацима Светске банке 2009. српска дијаспора слала је у Србију 5,5 милијарде долара, 10% више од године 2008.[6]

Срби у свету уреди

Аутохтоне земље уреди

Држава Званични подаци или процена Чланак
  Србија 5,988,093 (2011),[7] КиМ 146,128 (2013)[8][9]
  Босна и Херцеговина 1,086,733 (2013)[10] Срби у Босни и Херцеговини
  Црна Гора 178,110 (2011)[11] Срби у Црној Гори
са статусом националне мањине
  Албанија 30,000 - 100,000[12] Срби у Албанији
  Мађарска 10,000 Срби у Мађарској
  Румунија 23,000 Срби у Румунији
  Северна Македонија 35,939 (2002)[13] Срби у Северној Македонији
  Хрватска 186,633 (2011)[14] Срби у Хрватској
без статуса националне мањине
  Бугарска 20,000[15] Срби у Бугарској
  Словенија 38,964 (2002)[16] Срби у Словенији

Исељеништво уреди

Информације о српској дијаспори широм света. [17]

Држава Званични подаци или процена Чланак
Европа
  Азербејџан 6 (1991)[18] Срби у Азербејџану
  Аустрија 350,000 Срби у Аустрији
  Белорусија 1,000 Срби у Белорусији
      Бенелукс 50,000 Срби у земљама Бенелукса
  Грузија 46 (1991)[19] Срби у Грузији
  Грчка 15,000 Срби у Грчкој
  Данска 10,000 Срби у Скандинавији
  Естонија 70 (2021)[20] Срби у Естонији
  Ирска 2,000 Срби у Ирској
  Исланд 500 Срби у Скандинавији
  Италија 70,000 - 100,000 Срби у Италији
  Јерменија 8 (1991)[21] Срби у Јерменији
  Кипар 5,000 Срби на Кипру
  Летонија 18 (1991)[22] Срби у Летонији
  Литванија 19 (2021)[23] Срби у Литванији
  Лихтенштајн 267 држављана Србије (2014)[24] Срби у Лихтенштајну
  Малта 3,000 Срби на Малти
  Молдавија 50 (1991)[25] Срби у Молдавији
  Немачка 700,000 Срби у Немачкој
  Норвешка 5,000 - 15,000 Срби у Скандинавији
  Пољска 2,000 Срби у Пољској
  Португалија 1,000 Срби у Португалији
  Русија 60,000 Срби у Русији
  Словачка 5,000 Срби у Словачкој
  Турска 15,000 - преко 1,000,000 Срби у Турској
  Уједињено Краљевство 80,000 Срби у Уједињеном Краљевству
  Украјина 1,000 Срби у Украјини
  Финска 1,000 - 4,000 Срби у Скандинавији
  Француска 120,000 Срби у Француској
  Чешка 7,000 Срби у Чешкој
   Швајцарска 200,000 Срби у Швајцарској
  Шведска 120,000 Срби у Шведској
  Шпанија 7,000 Срби у Шпанији
Азија
  Израел 1,500 Срби у Израелу
  Катар Срби у Катару
  Казахстан 183 (1991)[26] Срби у Казахстану
  Кина 3,000 Срби у Кини
  Киргистан 10 (1991)[27] Срби у Киргистану
  Таџикистан 4 (1991)[28] Срби у Таџикистану
  Туркменистан 8 (1991)[29] Срби у Туркменистану
  Узбекистан 26 (1991)[30] Срби у Узбекистану
  Уједињени Арапски Емирати 6,000 - 15,000 Срби у Уједињеним Арапским Емиратима
Све остале земље: 2,000
Америка
  Аргентина 50,000 Срби у Аргентини
  Боливија Срби у Латинској Америци
  Бразил 6,000 - 8,000 Срби у Латинској Америци
  Венецуела 1,000 Срби у Венецуели
  Еквадор Срби у Латинској Америци
  Доминиканска Република Срби у Латинској Америци
  Канада 250,000 Срби у Канади
  Колумбија Срби у Латинској Америци
  Мексико 1,000 Срби у Латинској Америци
  Парагвај Срби у Латинској Америци
  Перу Срби у Латинској Америци
  Сједињене Америчке Државе 1,000,000 Срби у Сједињеним Америчким Државама
  Уругвај Срби у Латинској Америци
  Чиле 2,500 Срби у Латинској Америци
Африка
  Боцвана 350[31] Срби у Боцвани
  Замбија 200 Срби у Африци
  Зимбабве 200 Срби у Африци
  Либија 2,000 Срби у Африци
  Јужноафричка Република 25,000 Срби у Јужној Африци
  Намибија 200[32] Срби у Африци
Океанија
  Аустралија 94,997 (2021) Срби у Аустралији
  Нови Зеланд 7,000 Срби на Новом Зеланду

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Стратегија очувања и јачања односа матичне државе
  2. ^ Енциклопедија српске дијаспоре у централној Европи
  3. ^ Српска дијаспора као део свеукупног српског бића
  4. ^ О дијаспори и Србима у региону
  5. ^ Od dijaspore tri milijarde evra
  6. ^ Dijaspora faktor makroekonomske stabilnosti
  7. ^ Попис становништва из 2011. године Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2016), Приступљено 25. 4. 2013.
  8. ^ COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY|Срби су бојкотовали попис Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2017) ecmikosovo.org (језик: енглески)
  9. ^ Срби су бојкотовали попис COMMUNITY PROFILE: SERB COMMUNITY Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2017) (PDF)
  10. ^ „1996 population census in Bosnia and Herzegovina”. 
  11. ^ (Завод за статистику Црне Горе), Приступљено 25. 4. 2013.
  12. ^ ALBANIJA ETNIČKI ČISTI SRBE: Iščezlo 100.000 ljudi pokrštavanjem, kao što su to radile ustaše u NDH! | Telegraf – Najnovije vesti
  13. ^ Државен завод за статистика: Попис на населението, домаќинствата и становите во Република Македонија, 2002: Дефинитивни податоци (PDF)
  14. ^ STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI – DETALJNA KLASIFIKACIJA – POPIS 2011., Приступљено 25. 4. 2013.
  15. ^ Susedi broje Srbe | Aktuelno | Novosti.rs
  16. ^ Population by ethnic affiliation, Slovenia, Census 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 and 2002
  17. ^ Dijaspora može da promeni Srbiju : Između matice i rasejanja : Tema nedelje : POLITIKA
  18. ^ Попис у Совјетском Савезу
  19. ^ Попис у Совјетском Савезу
  20. ^ [1]
  21. ^ Попис у Совјетском Савезу
  22. ^ Попис у Совјетском Савезу
  23. ^ [2]
  24. ^ https://www.llv.li/files/as/bevolkerungsstatistik-30-juni-2014.pdf
  25. ^ Попис у Совјетском Савезу
  26. ^ Попис у Совјетском Савезу
  27. ^ Попис у Совјетском Савезу
  28. ^ Попис у Совјетском Савезу
  29. ^ Попис у Совјетском Савезу
  30. ^ Попис у Совјетском Савезу
  31. ^ Африка и Србија на вези: Срби у Боцвани rts.rs
  32. ^ Бадњак слоге на афричком сунцу novosti.rs

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Српска_дијаспора&oldid=27551456”