Бачки Брестовац

насеље у Оџацима, Западнобачки округ, Србија

Бачки Брестовац (мађ. Szilberek, нем. Ulmenau, Brestowatz) је село у општини Оџаци, у Западнобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2196 становника.

Бачки Брестовац
Православна црква у Бачком Брестовцу.
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ОпштинаОџаци
Становништво
 — 2011.Пад 2.819
 — густина50/km2
Географске карактеристике
Координате45° 36′ 57″ С; 19° 16′ 09″ И / 45.615702° С; 19.269156° И / 45.615702; 19.269156
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина73 m
Површина56,0 km2
Бачки Брестовац на карти Србије
Бачки Брестовац
Бачки Брестовац
Бачки Брестовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25242
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Историја

уреди

Од турског периода, па до краја XVIII века на простору Брестовца мењали су се становници, мењао се карактер насеља, његова улога и значај. Малено село са неколико православних породица и околним насељима Прекајом, Сент Каталином и Зат-брезом нестало је након страховитих борби у време ослобађања краја од Турака и касније у доба пустошења Ракоцијевих куруца. Оснивањем Војне границе обновљено је укључивањем у Сомборску милицију, а насељено 1716. године првим крајишким породицама чији је број до развојачења нарастао на преко 180. Поред милитарских фамилија у Брестовцу су живели и цивили, али су управа, функционисање и организација живота били чисто војнички. Према попису православних парохија у Бачкој из 1733. године Брестовац има 150 српских домова и шест православних свештеника. Свештеници су били: Михаил Поповић, Павел Георгијевић, Алекса Бркић, Тимотеј Поповић, Василије Максимовић и Петар Поповић.[1]

Године 1745. место је демилитаризовано[2], граничари су га делом напустили, неки су остали, понеко је неодлучан шта да учини годинама оклевао. Истовремено са расељавањем текло је и досељавање из мочварних и напуштених места Пашинаде и Букчиновића, затим из Станишића, Стапара и прекодунавских места. Становништво је углавном живело од земљорадње и сточарства, што ће кроз цео XVIII век остати доминантне привредне делатности. Гајене су разне врсте житарица, врло добра кудеља, баштенске биљке, а стада на пашњацима бројала су знатну рогату и ситну марву. Брестовац је економски врло рано стекао солидну основу. Ипак суше, поплаве подземне воде, непогоде су често уништавале летину и сељака бацали на почетак и у очај.

Феудална давања властелину, т. ј. Дворској комори, до 1770. године регулисана су према Трауновом урбару, а након терезијанске урбаријалне регулације новим урбаром који је све до укидања 1848. године трпео модификације због непрактичности на терену. Постепено село је, и поред великих давања држави и властелинству, успело да ојача. Имало је цркву школу, општинску кућу, нотарску кућу, квартир и болницу за војнике, суваче механе. Имао је и учитеља и пароха, чак тројицу, занатлије и строге локалне прописе. Куће су грађене од чвршћег материјала, а живот је постао угоднији. Дакле, велике радне и делом натуралне обавезе постепено су, због непрекидних жалби кметова, морале бити ревидиране. Колико је спора администрација и колико се отезало са разматрањем приспелих приговора, односно доношењем решења за начињене грешке, видљиво је из ефеката закаснелих одговора надлежних инстанци: 1784. године Брестовчани са резигнацијом саопштавају да су се 1778. тужили на прекомерне кулуке, али да сада, 1784. године, нису више у стању одговорити ко је и са колико работних дана оптерећен.

У месту је 1937. године реконструисана православна црква, највише заслугом протонамесника Станка Протића. Тај храм потиче из 1743. године.[3] За време априлског рата у Бачком Брестовцу мађарски авиони бацили су бомбе на само село, због наводног напада "четника" на мађарске војнике, којом је приликом разорено неколико немачких кућа.[4]

Овде се налази Српска православна црква Св. Петра и Павла у Бачком Брестовцу.

Спорт

уреди

Овде се налази ФК БСК Бачки Брестовац.

Демографија

уреди

Према попису из 2011. било је 2819 становника (према попису из 2002. било је 3469 становника). У насељу има 1079 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

У насељу Бачки Брестовац је 2002. живело 2826 пунолетних становника, а просечна старост становништва износила је 43,5 година (41,2 код мушкараца и 45,7 код жена).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1948. 5.991
1953. 5.795
1961. 5.226
1971. 4.589
1981. 3.876
1991. 3.737 3.453
2002. 3.469 3.698
2011. 2.819 2.930
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
3.101 89,39%
Роми
  
35 1,00%
Хрвати
  
29 0,83%
Југословени
  
22 0,63%
Мађари
  
7 0,20%
Македонци
  
6 0,17%
Албанци
  
6 0,17%
Црногорци
  
5 0,14%
Немци
  
2 0,05%
Украјинци
  
1 0,02%
Словенци
  
1 0,02%
Словаци
  
1 0,02%
Румуни
  
1 0,02%
Муслимани
  
1 0,02%
Буњевци
  
1 0,02%
непознато
  
236 6,80%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати Брестовчани

уреди

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ "Сербски летописи", Пешта 1859-1860.
  2. ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
  3. ^ "Политика", Београд 1937. године
  4. ^ Милорад Милуновић - Риђица са околином (1986)
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди