Српска напредна странка

политичка партија у Србији

Српска напредна странка (скраћено СНС) је популистичка политичка странка у Србији као и тренутна владајућа странка од 2012. године.

Српска напредна странка
Serbian Progressive Party logo.svg
СкраћеницаСНС
ПредседникАлександар Вучић
Заменик председникаЈоргованка Табаковић
ПотпредседнициМарија Обрадовић
Марко Ђурић
Миленко Јованов
Милош Вучевић
Парламентарни вођаАлександар Мартиновић
ОснивачТомислав Николић
КоалицијаЗа нашу децу
Слоган„За будућност Србије”
Основана21. октобар 2008.
ПретходникСрпска радикална странка
СедиштеПалмира Тољатија 5, Београд
Србија
НовинеСНС Информатор
Млади огранакУнија младих
Женски огранакУнија жена
Број чланова  (2020.)750.000[1]
Идеологија
Политичка позицијавелики шатор[6][7]a[›]
Међународно чланствоМеђународна демократска унија
Европска странкаЕвропска народна партија[8]
Боје     Црвена      Плава
Народна скупштина
157 / 250
Скупштина АП Војводине
65 / 120
Скупштина града Београда
64 / 110
Застава странке
Flag of the Serbian Progressive Party.svg
Веб-сајт
www.sns.org.rs
^ a: СНС је странка великог шатора, али њу су такође други описали као центристичку,[9] десно центарску[10][11][12] и десничарску.[13][14][15][16]

Основана је 2008. године као одвојена фракција крајње десничарске Српске радикалне странке, врхунац деценијског сукоба унутар СРС-а између умереног и чврстог крила те странке, СНС је у почетку успео да задржи конзервативне изгледе те странке, усвајајући проевропске и неолибералне ставове. Томислав Николић обављао је функцију председника странке док није изабран за председника Србије 2012. године, а након његове оставке бивши заменик председника Александар Вучић изабран је за новог председника странке. Са најмање 750.000 чланова од 2020. године, СНС је највећа странка у Европи по чланству (без укључења Јединствене Русије).[17][18] Током свог постојања описани су као популистичка и велика шаторска странка.

Они су водећа странка у садашњој владиној коалицији која укључује леве и десне политичке странке које подржавају актуелног председника Србије Александра Вучића и његову странку. Од јуна 2021. године, странка има 167 места у Народној скупштини, док владајућа коалиција има 198 од 250 места.[19][20]

Историја

Оснивање

 
Томислав Николић и Александар Вучић на оснивачкој скупштини СНС

Сукоб између Николића и Шешеља је изашао у јавност након Николићеве изјаве да ће радикали у Народној скупштини подржати усвајање Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији, што је наишло на отпор Шешеља и његових следбеника.

Николић је 5. септембра 2008. поднео оставку на место шефа посланичке групе и заменика председника Српске радикалне странке и основао посланичку групу „Напред, Србијо” у Народној скупштини. Врх СРС лојалан Шешељу је 12. септембра исте године искључио Николића и још девет његових присталица из Српске радикалне странке. Статус посланичких мандата СНС је представљао спор две странке, пошто је СРС тражила да јој се врате 22 мандата.

Након што је Николић поднео оставку, касније му се придружио и бивши генерални секретар СРС-а Александар Вучић, а одмах на почетку новоформираној посланичкој групи пришао је и потпредседник Народне скупштине Србије и генерал у пензији Божидар Делић, који је почетком 2011. поново прешао у Српску радикалну странку.

Српска напредна странка је уписана у регистар политичких странака у Републици Србији 10. октобра, а оснивачка скупштина странке одржана је 21. октобра 2008. На скупштини је Николић изабран за председника, а Александар Вучић за заменика председника.

Избори 2012.

За више информација погледајте чланак Покренимо Србију.

Године 2011, СНС је формирала коалицију са Новом Србијом, Покретом снага Србије и Покретом социјалиста и најавила је заједничко приступање листе „Покренимо Србију — Томислав Николић” на парламентарним изборима 2012.[21]

На Парламентарним изборима на Ђурђевдан, 6. маја 2012. у Србији, коалиција Покренимо Србију, на челу са Српском напредном странком је освојила највише — 24,04% гласова или 73 скупштинска мандата, док је друга по реду била Демократска странка са 22,11% освојених гласова или 67 мандата, а трећа Социјалистичка партија Србије са 14,53% освојених гласова или 44 мандата.[22][23] У другом кругу председничких избора, Томислав Николић победио је кандидата Демократске странке и доскорашњег председника Бориса Тадића, освојивши 49% гласова од укупног броја изашлих бирача.[24]

Николић је 24. маја 2012. поднео оставку на место председника Српске напредне странке и ишчланио се из ње. [25]

Ново руководство

После оставке Томислава Николића на место председника Српске напредне странке в. д. председника постао је Александар Вучић. Ванредна изборна скупштина је одржана 29. септембра 2012. године, а за председника странке је изабран Александар Вучић, као једини кандидат за ту функцију; док је за заменика председника изабрана Јоргованка Табаковић.[26]

Избори 2014.

На ванредним парламентарним изборима у Републици Србији 2014. године осваја 158 посланичка мандата на изборној листи: АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ — БУДУЋНОСТ У КОЈУ ВЕРУЈЕМО (Српска напредна странка, Социјалдемократска партија Србије, Нова Србија, Српски покрет обнове, Покрет социјалиста)[27]

Избори 2016.

На ванредним парламентарним изборима 24. априла 2016. изборна листа Александар Вучић — Србија побеђује осваја 131 мандат (све остале изборне листе 119), а на редовним војвођанским покрајинским изборима добија већину са 63 мандата (све остале изборне листе 57).

4. скупштина Српске напредне странке

Српска напредна странка је одржала 4. страначку скупштину 28. маја 2016. и трећи пут за свог председника бира Александра Вучића, док је за заменика председника изабрана Јоргованка Табаковић, чија функција остаје замрзнута док је на челу Народне банке Србије, шест дотадашњих потпредседника је остало без функција а изабрана су четири нова Марија Обрадовић, Марко Ђурић, Миленко Јованов и Милош Вучевић, док ће преостала два потпредседничка места заузети чланови странке који се буду истакли својим резултатима у наредном периоду, изабран је и нови председник Извршног одбора Дарко Глишић. Напредњаци променама желе да уведу и нови принцип ко је високо у извршној власти не може да буде високо у странци.[28]

Организација

Врховни орган Српске напредне странке је Скупштина странке, која се одржава редовно сваке четири године. Делегати Скупштине бирају председника и заменика председника странке. Скупштина одлучује о Програму и Статуту Српске напредне странке и дефинише смернице политичког деловања у наредном периоду.

Главни одбор странке, коју сачињава 400 чланова које бира Скупштина, доноси најважније одлуке у области организације и функционисања странке. Тренутни председник Главног одбора странке је тренутно као вршилац дужности Александар Вучић. Изабрани заменик председника је Александар Вучић, који ће на тој функцији остати до јесени 2012. године.

Председништво странке је оперативно-политички орган Странке, који редовно заседа, анализира актуелну политичку ситуацију, заузима опште политичке ставове и обавља друге послове неопходне за континуирано функционисање у раду Странке.

Извршни одбор Српске напредне странке је извршно-политички орган Главног одбора и Председништва. Председник Извршног одбора је Дарко Глишић.

Симболи

Грб Српске напредне странке је приказан са две штрафте, црвене и плаве боје, које симболизију боје заставе Републике Србије. Крсна слава Српске напредне странке је православни празник Света Петка, која се слави 27. октобра.

Програм

У програмским документима СНС-а, као приоритети странке наводе се:

  • бескомпромисно очување територијалног интегритета Републике Србије, укључујући и АП Косово и Метохију;
  • учвршћивање владавине права и уставности и законитости, те сузбијање криминала и корупције
  • економски опоравак системским улагањем у пољопривреду, у циљу повећања извоза домаћих пољопривредних производа, као и развијањем енергетског сектора и оживљавањем индустријске производње;
  • јачање веза са Србима у дијаспори, уз посебну заштиту и помагање српског народа на подручју других република бивше Југославије
  • доследно поштовање људских слобода и побољшавање положаја и права националних мањина у Републици Србији;
  • стварање државе истинске социјалне правде у којој ће грађанима бити омогућен добар животни стандард, социјално угроженим лицима бити обезбеђен спокојан живот, а младима загарантована сигурна будућност за стручно усавршавање и стварање сопствене породице;
  • децентрализација Србије снажењем локалне самоуправе, успостављање равномерног регионалног развоја и оживљавање и развој села, у циљу спречавања миграција из села у градове;
  • јачање позиције и угледа Републике Србије у свету, учлањење у Европску унију, присно партнерство са Руском Федерацијом на свим пољима и развијање сарадње са Сједињеним Државама, НР Кином, Индијом, Бразилом, Јапаном и свим традиционалним пријатељима наше земље;
  • војна неутралност Републике Србије и остајање изван чланства у НАТО пакту, као и стварање професионализоване и технички модернизоване српске војске, увек спремне да брани суверенитет и територијални интегритет земље.
  • Враћање Срба избеглих из Хрватске (највише са простора некадашње Републике Српске Крајине) на своја огњишта.
  • Јачање сарадње са Републиком Српском; као и постепено успостављање заједничке државе са њом, мирним путем и вољом народа.

Демографске карактеристике присталица

ЦеСИД-а је 2014. године спровео истраживање о демографској структури присталица странака у Србији. У објављеним резултатима је објашњено да тешко је било направити профилисање присталица СНС-а, с обзиром да је у том тренутку ту странку подржавало око половине бирачког тела, али да је једина карактеристика по којој се битније разликују мањи удео високообразованих грађана.[29][30] У вредносном смислу не постоји доминантно вредносно опредељење, изузев одсуства из кластера који је ЦеСИД назвао „тотални модернисти”, који чине гласачи са јасним отколоном од конформизма, ауторитарности и национализма.[29][30] Резултати истраживања ЦеСИД-а из 2014, као и истраживање НСПМ-а из 2016. године су показали да највећи удео гласача СНС-а чине грађани из старијих популациноих група (старији од 50 и 60 година).[31]

Према испитивању ЦеСИД-а из 2017. године о демографској структури присталица председничких кандидата, за кандидата СНС-а, Александра Вучића, су гласали приближно у истом односу мушкарци и жене, са просечном старошћу од 55 година услед високог удела (42%) грађана у пензији. Највећи број гласача (41%) је завршио четворогодишњу средњу школу, а затим радничку школу (22%), док 21% има образовање ниже од средње школе.[32] Истраживање Бироа за друштвена истраживања из 2019. године је показало да око 58% симпатизера СНС-а чине грађани старији од 65 година са основним или нижим образовањем, а највећи део живи у Јужној и источној Србији.[33] Око половине симпатизера подржава учлањење Србије у Европској уније, док се 35,2% залаже за савез са Русијом унутар Евроазијског економског савеза.[33]

Резултати на парламентарним и председничким изборима

На парламентарним изборима 2008. (као и на свим од 1992. године) Српска напредна странка била је део Српске радикалне странке, која је освојила 78 посланичких мандата у Народној скупштини Републике Србије. Међутим, када је формирана, њеном посланичком клубу Напред Србијо је припало 22 посланичких места, док је Српској радикалној странци остало 56. Међутим, касније је СНС задржала 21 мандат, а СРС 57.

На парламентарним изборима 2012. Српска напредна странка наступала је у оквиру коалиције Покренимо Србију, која је овојила 73 посланичка мандата, док је самој Српској напредној странци припало 55 (касније је задржала 54).

На председничким изборима 2012. кандидат и тадашњи председник странке Томислав Николић победио је у другом кругу кандидата и председника Демократске странке Бориса Тадића.

Народна скупштина Републике Србије
Избори # гласова % од важећих # посланика Влада Лидер
2012 940.659 24,05% [а]
55 / 250
владајући Томислав Николић
2014 1.736.920 48,35% [б]
128 / 250
владајући Александар Вучић
2016 1.823.147 48,25% [в]
93 / 250
владајући
2020 1.953.998 60,65% [г]
157 / 250
владајући
Председник Републике Србије
Избори Кандидат # 1. круг — гласови % # 2. круг — гласови % Резултат
2012 Томислав Николић   2. 979.216 25.05%   1. 1.552.063 49.54%  
2017 Александар Вучић   1. 2.012.788 55.08% победа у првом кругу  

Међународна сарадња

Слободарска партија Аустрије

Српска напредна странка има споразум о сарадњи са Слободарском партијом Аустрије.

Јединствена Русија

Такође постоји и споразум о сарадњи Српске напредне странке и највеће руске партије Јединствена Русија.

Српска радикална странка Републике Српске

Такође постоји и споразум о сарадњи странке са Српском радикалном странком Републике Српске.

Истакнути чланови

Председници

Бр. Председник Почетак функције Крај функције
1 Томислав Николић   21. октобар 2008. 24. мај 2012.
2 Александар Вучић   29. септембар 2012. тренутно

Остали чланови

Бивши чланови

Напомене

  1. ^ Учествовали на изборима у коалицији Покренимо Србију — Томислав Николић, која је укупно освојила 73 мандата, од чега је 55 припало СНС-у.
  2. ^ Учествовали на изборима у коалицији Александар Вучић — Будућност у коју верујемо, која је укупно освојила 158 мандата, од чега је 128 припало СНС-у.
  3. ^ Учествовали на изборима у коалицији Александар Вучић — Србија побеђује, која је укупно освојила 131 мандат, од чега су 93 припала СНС-у, а остатак мандата са листе су освојили: Социјалдемократска партија Србије 10, Партија уједињених пензионера Србије 9, Нова Србија 5, Покрет социјалиста 3, Српска народна партија 3, Српски покрет обнове 3, Покрет снага Србије 2, Народна сељачка странка 1, Самостални ДСС 1 и Уједињена сељачка странка 1 мандат.
  4. ^ Учествовали на изборима у коалицији Александар Вучић — За нашу децу, која је укупно освојила 188 мандата, од чега су 157 припала СНС-у, а остатак мандата са листе су освојили: Партија уједињених пензионера Србије 9, Социјалдемократска партија Србије 8, Српска народна партија 3, Покрет социјалиста 3, Српски покрет обнове 3, Покрет снага Србије 3, Народна сељачка странка 1 и Уједињена сељачка странка 1 мандат.

Референце

  1. ^ „Naprednjaci stižu komuniste – svaki deveti građanin Srbije član SNS”. rs.n1info.com (на језику: српски). Н1. 19. 09. 2020. 
  2. ^ Српска напредна странка је од доста академика описана као популистичка странка која нема праву идеологију:
    • Marko Stojić, ур. (2017). Party Responses to the EU in the Western Balkans: Transformation, Opposition or Defiance?. Springer. стр. 80. 
    • Adam Fagan, Petr Kopecký, ур. (2017). The Routledge Handbook of East European Politics. Routledge. ISBN 978-1-317-41887-0. »... Similar patterns could be found in Republika Srpska, where Milorad Dodik and his Alliance of Independent Social Democrats (SNSD) has been dominant since 2006, and in Serbia, where the populist Serbian Progressive Party (SNS) of ...« 
    • „Serbian populist wins landslide as many parties boycott”. abcnews.go.com (на језику: енглески). ABC News. 22. 6. 2020. 
    • „Sopstveni put u populizam”. dw.com. Deutsche Welle. 29. 10. 2018. »Srbija ima izuzetno dominantnu partiju SNS, koja praktično obuhvata čitav politički spektar i uzima pojedine delove desničarske i populističke ideologije, ali je isto tako i proevropska i liberalna. Tako da pojedine opozicione stranke forsiraju antievropsku retoriku, ali ne iz ideološkog ubeđenja nego da bi se na svaki mogući način razlikovali od Aleksandra Vučića« 
    • „Vučićevoj partiji ne treba ime”. istinomer.rs (на језику: српски). Istinomer. 9. 11. 2020. »Srpsku naprednu stranku, njeni funkcioneri se ponekad pohvale da broji više od 600 hiljada članova, pa opet niko ne ponavlja da će slediti program SNS-a, nego da će „slediti put kojim nas vodi naš predsednik Aleksandar Vučić“« 
    • „Naprednjaci nemaju program”. istinomer.rs. Istinomer. 8. 4. 2011. »„Kakva je to politika SNS to saznajem najčešće od vas novinara, kakva je ideja i ideologija SNS – nje nema…ona nema ni program.“« 
  3. ^
  4. ^
  5. ^
  6. ^ „Serbian Compliance Patterns towards EU Integration under the Progressive Party: An Exercise in Statecraft” (PDF). Приступљено 13. 12. 2018. »Stojić argues that for this reason the Serbian Progressive Party can be classified as a “catch-all” party, “driven to reach out to Eurosceptic and proRussian segments of the electorate in order to maximise its electoral gains« 
  7. ^ Stojić, Marko (2017). Party Responses to the EU in the Western Balkans: Transformation, Opposition or Defiance?. Springer. стр. 135. 
  8. ^ Српска напредна странка примљена у политичку групу Европске народне партије | Српска напредна странка
  9. ^ Palgrave Macmillan, ур. (2017). The Statesman's Yearbook 2017: The Politics, Cultures and Economies of the World. Springer. стр. 1050. ISBN 978-1-349-68398-7. 
  10. ^ „Serbia election: Pro-EU Prime Minister Vucic claims victory”. BBC. Приступљено 25. 9. 2016. 
  11. ^ Marko Stojić, ур. (2017). Party Responses to the EU in the Western Balkans: Transformation, Opposition or Defiance?. Springer. стр. 77. ISBN 978-3-319-59563-4. 
  12. ^ „Serbia's ruling conservatives claim landslide win in boycott-tainted vote”. France 24. 21. 6. 2020. »With some 63 percent of the vote, according to Vucic, the centre-right Serbian Progressive Party (SNS) was set to dramatically expand its dominance in the 250-member parliament.« 
  13. ^ „Deutsche Welle: Expansion of right wing in Europe and its effects on Serbia”. Serbian monitor. Приступљено 26. 5. 2019. 
  14. ^ „Serbia's opposition-boycotted general election set for April”. The Associated Press. 4. 3. 2020. Приступљено 26. 4. 2020. 
  15. ^ „Serbia's opposition to boycott April election”. Al Jazeera. 4. 3. 2020. Приступљено 26. 4. 2020. 
  16. ^ „Serbia election: President Vucic declares landslide win in controversial parliamentary vote”. euronews (на језику: енглески). 22. 6. 2020. 
  17. ^ „SNS je najveća partija u Evropi po broju članova!” (на језику: српски). alo.rs. 24. 12. 2019. 
  18. ^ „SNS: Više članova nego sve stranke zajedno u dvadesetjednoj od 28 država EU” (на језику: српски). N1. 25. 12. 2019. 
  19. ^ „National Assembly of the Republic of Serbia – Political Parties”. www.parlament.gov.rs. National Assembly of the Republic of Serbia. 
  20. ^ Jovana Gec (22. 6. 2020). „Serbian populist wins landslide as many parties boycott”. apnews.com. AP News. 
  21. ^ Press Online :: Vesti dana — politika, skupstina, Srbija, Tadić, vlada, premijer :: Predsedništvo NS: Nikolić nosilac liste SNS-NS-PSS-PS
  22. ^ Резултати избора Архивирано на сајту Wayback Machine (19. мај 2012), Цесид
  23. ^ РИК: Коначни резултати избора Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2012), Приступљено 25. април 2013.
  24. ^ RTS :: Konačni rezultati predsedničkih izbora
  25. ^ B92 — Izbori 2012 — Nikolić podneo ostavku i zaplakao
  26. ^ B92 — Vesti — Vučić predsednik Jorgovanka zamenik
  27. ^ Narodna skupština Republike Srbije | Aktuelni saziv
  28. ^ СНС изабрала ново руководство, Вучић једногласно за председника
  29. ^ а б Oko izbora 19 (PDF). CeSID. 2014. стр. 104, 106. 
  30. ^ а б Stanje demokratije u Srbiji (PDF). CeSID, National Democratic Institute. 2014. стр. 86—107. 
  31. ^ „Србија пред изборима”. Приступљено 9. 1. 2019. 
  32. ^ Oko izbora 20 (PDF). CeSID. 2018. стр. 42, 43. 
  33. ^ а б Уз СНС само 7,7% високообразованих. Данас. 2019. 

Литература

  • Stojić, Marko (2017). Party Responses to the EU in the Western Balkans: Transformation, Opposition or Defiance?. Springer. стр. 135. 

Спољашње везе